Ђорђе Стојковић: Србија нема право да прећуткује затирање српског језика и писма у Црној Гори!

Поделите:

На рушевинама последње балканске империје, коју су Срби сматрали својом, сви југословенски народи и понека народност су изградили своје државе. По средњовековном принципу да држава значи: посебан језик, вера и нација, никле су нове државе. Тако су настали: хрватски језик, бошњачки језик, македонска православна црква, црногорска православна црква, а било је покушаја да се направи и хрватска православна црква.

Државама које су етнички чисте од Срба или код којих су Срби у незнатној мањини, било је лако да темеље своју државност на негацији: културног, језичког, друштвеног, политичког, државотворног и ослободилачког утицаја српског народа на све остале народе на Балкану. Те новоформиране државе су се поставиле као некакви бастиони слободе и отпора наводној српској дикатури. Најдрастичнији пример је полицијско притварање српског владике Јована у БЈР Македонији, зато што је служио литургију у оквиру Српске православне цркве, а не канонски непризнате македноске православне цркве, као и незаконито одузимање цркава, манастира у поседу СПЦ у БЈР Македонији. За тим примером повела се новопроглашена држава Црна Гора, која већ годинама ради исте ствари као и БЈРМ.

Чинило се да је тешко да у држави у којој је конситутивни народ некада био српски и чинио скоро половину становништва може да се негира постојање тог народа. Црна Гора и њено руководство су оповргле ту тврдњу. Диференцирањем црногорског језика од српског језика, ангажовањем хрватских језикословаца на изради новог правописа, граматике и речника црногорског језика, измишљањем слова „шћ“ и „жњ“ или како се већ зову та нова слова, издејствовали су крајем прошле године да Комитет Конгресне библиотеке из Вашингтона, уведе посебан код за црногорски језик у међународној стандардизацији.

Црна Гора је добила државу на референдуму, добила је свој језик и писмо, своју цркву посебну од српске и то је све у реду. Црна Гора је задовољила све средњовековне стандарде за постојањем државе. Међутим, то је испунила у овом XXI веку. Средњевековни стандарди негирају идеје мултикултуралности овог века. Не може се у модерни XXI век ићи ускраћивањем права једном народу, који чини половину становништва једне државе. Управо то ради држава Црна Гора и њено руководство од највишег до најнижег чиниоца. Најновији доказ за то је протеривање ћирилице као српског писма из црногорских школа, тако што се деци која пишу ћириличким писмом то директно или посредно забрањује. То су опасна недела против људских права и слобода.

Заборавили су другови из црногорске Партије, како су позивали на „рат за мир“ и како су имали мапу са свим кафићима по Дубровнику, које су поделили међу собом пре него што су кренули у најглупљу офанзиву у историји Црне Горе. Када је пре неколико година демократски председник Мило Ђукановић отишао у Хрватску, говорио је о томе како су Срби напали Дубровник, док су се Црногорци томе противили. Заборавио је демократски председник на друга председника Мила Ђукановића који је одржао запаљив говор под максимом „идемо у рат за мир“ пред јуришницима на дубровничке кафиће. Током те исте посете договорио је да хрватски језикословци израде основу за постојање новог црногорског језика.

Држава Србија је постала позната по томе да дозвољава новоформираним државама да успостављају своју државност на рачун ускраћивања права грађана српске националности у тим државама. Међутим, чак и у сервилности се мора некад повући црта. Поготову сад што je црногорски језик међународно стандаризован и признат као посебан од српског језичког корпуса. Дакле, сада то на папиру није више „једно те исто и није битно којим писмом се пише“. Сада држава Србија има аргумент да се црногорским грађанима српске националности ускраћује право на језик и писмо. И држава Србија треба да искористи тај аргумент и да дипломатским и правним каналима заштити свој живаљ „у расејању“. Више нема изговора да се не учини ништа на заштити српског језика у Црној Гори, јер је „исти“.

Руководство црногорске Партије је успело да цензурише Његоша и то нека иде на душу Црној Гори и црногорском народу. Да ли ће руководство црногорске Партије успети да цензурише српски језик, српском живљу у Црној Гори, то зависи од државе Србије и њеног руководства и то ће ићи на душу како српском државном руководству, тако и српском народу.

Ђорђе Стојковић, економиста и блогер

Видовдан

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here