Др Иван Пајовић: МОЛДАВСКИ ЂУКАНОВИЋ, АЛИ МНОГО ГОРИ

Поделите:

 

У интервјуу белоруском електронском издању листа „Реформација” експерт Carnegie Endowment из Словачке Балаш Јарабик изнео је у новембру прошле године низ занимљивих теза на које би политичари са Балкана и из Источне Европе требало да обрате пажњу.

Например, коментаришући отопљавање односа између Минска и Брисела, Јарабик је рекао: „…вектор сарадње са њим (Лукашенком) се изменио – ми смо схватили да је governance – за нас тренутно изузетно важан фактор у источноевропском региону”.

Развијајући своју мисао, овај експерт наглашава да су, радећи својевремено на најкрупнијем пројекту развоја грађанског друштва у Белорусији – „Pact”, који је финансирала Европа, он и његове колеге добро проучили искуство Украјине после „Наранџасте револуције” 2004. године. Тада се, према његовим речима, на Западу јавило велико разочарење у вези са неоправданим надањима, положеним на оне који су обећавали реформе у Украјини. Реформе нису започете, али је због сукоба унутар самих „наранџастих” започео политички хаос. Неки у Европи су напокон почели да схватају да је револуција једно, а управљање државом — нешто друго.

Белорусија је држава са којом се врло тешко преговара. Међутим, уколико се договор постигне, он се безусловно и спроводи. Са Украјином је врло лако договорити се. Међутим, имплементације договора или уопште не буде, или је она преспора. Данас је Украјина заробљена држава (captured state) – земља коју контролишу олигарси, а који ометају реализацију међународних споразума Украјине као државе” – каже Јарабик.

Мора се признати да су ово врло интересантни ставови! Они очигледно сведоче о промени приступа Европе у успостављању односа са земљама на Балкану и на постсовјетском простору које још нису ушле у ЕУ. У питању је специфичан сигнал.

Такви сигнали нису свима по вољи. Например, на њих се очигледно не обазире „сиви кардинал” из Молдавије, олигарх и истовремено лидер тамошње владајуће Демократске партије, Влад Плахотњук.

Плахотњук је у овом моменту најутицајнија фигура у Молдавији. Он држи под контролом рад владе и правосудни систем. Он је типичан продукт своје епохе, периода транзиције, кроз који су пролазиле, на овај или онај начин, све земље бившег СССР-а и социјалистичког блока. Он је 1991. године завршио пољопривредни смер Техничког универзитета, после чега је радио у затвору за малолетне преступнике. Своју диплому Плахотњук је купио. У затвору се запослио како би у њему врбовао девојке за иностране борделе. Скривеном камером снимао је сексуалне играрије својих клијената са малолетницама, у циљу уцењивања судија, посланика, високих званичника и дипломата. Судије и званичници брзо би „легли на руду” када су им уцењивачи показивали снимке. Поставши нафтни и гасни магнат, он је почео да се богати шверцом горива.

У Плахотњукову „империју” улазе највећа предузећа за производњу вина, цело тржиште обојених метала и извоза мазива, нафтне и гасне компаније, медијски холдинзи (више од половине молдавских ТВ и радио станица), банкарски систем. Он је власник и авиокомпаније „Nobil Air”, управља међународним аеродромом у Кишињеву, међународном луком на Дунаву, највећим хотелима „Кодру” и „Нобил”. Његов је и највећи ноћни клуб „Drive”, осигуравајућа кућа „Asito” итд.

Од 2007. до 2012. био је под надзором италијанског бироа Интерпола у вези са припадношћу криминалним групама, организованим криминалом и прањем новца. Говорило се, конкретно, о незаконитим радњама у пословима са некретнинама у Италији.

Врхунац тајкунско-политичких махинација представља „пљачка века” — мистериозни, готово преко ноћи, нестанак милијарду евра (12,5% молдавског БДП) из три молдавске банке и њихово пребацивање на офшор рачуне компанија непознатих власника 2014. године. Тај скандал невиђених размера је крајем марта 2015. године покренуо талас протеста против олигарха широм Молдавије, а посебно против Плахотњука, у организацији како прозападних, тако и проруских партија.

Марта 2012. године у Лондону је плаћени убица пуцао на руског банкара Германа Горбунцова. Извршитељ овог злочина, Виталиј Прока, ухапшен је у Москви, а затим изручен Румунији. Недавно, у интервјуу за телевизију Jurnal TV, Прока, који је одслужио затворску казну у Румунији, износи тврдњу да је наручилац атентата на банкара управо Плахотњук. Изјављује да је спреман да прође полиграфски тест како би доказао истинитост својих речи. Истражни комитет Русије оптужио је у одсуству Владимира Плахотњука за убиство.

Зашто би се уопште говорило о прошлости овог молдавског политичара? Људи на разне начине долазе до свог првог капитала, а потом они могу да се промене, да постану респектабилни бизнисмени и државни делатници. Међутим, „Случај Плахотњук” говори супротно. Прошлост увек оптерећује садашњост, а навике и начин мишљења остају исти.

Плахотњик је врло лукав и окретан човек, одличан тактичар кога је тешко победити, међутим, као стратег – он је никакав. Ово је својствено за људе из његовог круга, остварене у окружењу у којем је било неопходно решити пуно проблема овде и сада, понекад тешким и непријатним начинима, без размишљања о средњорочним перспективама.

Испровоциравши раскол у тада владајућој партији комуниста Републике Молдавије, са којом је као бизнисмен и политичар-почетник тесно сарађивао, Плахотњук формира Демократску партију Молдавије на челу са Марианом Лупуом. ДПМ је брзо задобијала популарност, имала је репутацију нове, свеже политичке снаге. Ипак, под контролом Плахотњука, који је партијом управљао као бизнис-предузећем, а притом се бојавши раста популарности њеног лидера Лупуа (ког је Плахотњук постепено „угушио” својим загрљајем), партија је кроз неколико година много изгубила на рејтингу, срозавши се на само три процента.

Схвативши да ДПМ не може у новембру 2018. године на изборима са партијским листама постићи повољан резултат, Плахотњук је крајем прошле године утицао да се законским путем пређе на мешовити изборни систем. Тада су се појавили већински окрузи у којима је било могуће лако преварити бирача. У суштини, Молдавија се налази у водама великих политичких манипулација, а будући парламент ризикује да постане најнелегитимнији у својој историји.

После хапшења свога супарника, молдавског олигарха Влада Филата октобра 2015. године, Плахотњук је задобио потпуну контролу над владом Молдавије. На тај начин он је већ две године одговоран за све што се у земљи догађа.

Истраживање маркетиншке агенције „CBS-AXA”, спроведено септембра 2017. године, показало је да је присутан рекордан ниво незадовољства ситуацијом у земљи и неповерења у власт. Истраживање је утврдило необично висок ниво одсуства подршке политичком естаблишменту: 54% испитаних на питање о поверењу у политичаре, изјаснило се да „не верује никоме”. На предлог испитанима да сами именују политичаре којима верују, укупан број није прешао 25%. Треба нагласити ради поређења да је уобичајени ниво негодовања између 12 и 20%, док у доба дубоког друштвеног песимизма и депресије обично не прелази 25-30%. Очигледно је да се молдавско друштво налази у стању фрустрације и разочарења. То је резултат Плахотњуковог деловања као политичара.

Ипак, види се да време Плахотњука и њему сличних полако пролази. У Европи, САД и Русији све више као партнере желе да виде поуздане политичаре, способне да обезбеде државни ред у својим земљама. Молдавски „сиви кардинал” у игри са Европљанима, Американцима и Русима, у својим лукавим играма са обележеним картама, крадући притом западну финансијску помоћ, намењену спровођењу конкретних реформи, на крају је додијао свима, па самим тим преварио самог себе.

У питању је, наравно, морални приступ. То потврђује и пример Мила Ђукановића. Светским лидерима није баш стало да пружају руку подводачима, шверцерима и њима сличнима.

Плахотњук је постао непожељан у свету. Њега не прихватају чак ни унутар земље. У Молдавији се појавило ново покољење четрдесетогодишњих политичара са другачијим погледима на стицање економског и политичког капитала. Сви они, и леви и десни, и проруски и проевропски – осуђују и одбацују Плахотњука. Можда ће ти нови људи и успети да изведу земљу из садашње катастрофалне ситуације.

Др Иван Пајовић

Поделите:

1 COMMENT

  1. Nista novo, Plahotnjuk je tipican proizvod kapitalizma, tipican kapitalista i politicar kapitalistickog sistema. Slika i prilika koja je klonirana po celom svetu. U principu nema nikakve razlike izmedju Plahotnjuka, Karica, Trampa, Porosenka, Deripaske itd. Sistem ne poseduje nikakvih vrednosti posto je ovakvima omogucio da vode drzave i narode u njihovu propast i svoju korist. Time je obezvredjen ljudski intelekt, dostojanstvo, obrazovanje, . . . uopste zivoti svih ljudi na svetu. Kapitalizam sa svojim „vrednostima“ predstavlja kancer covecanstva i planete.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here