Karl-Petter Thorwaldsson: Шведска тајна како одржати високе наднице

Поделите:

Аутор: Kарл Петер Торвалдсон, председник Kонфедерације синдиката Шведске
(Karl-Petter Thorwaldsson, President, The Swedish Trade Union Confederation)
Превео са енглеског језика: Ђорђе Стојковић

Овај чланак је део годишњег састанка Светског економског форума у Давосу.

Неједнакост је лоша за посао. Многе земље се труде да одрже ниске наднице, како би појачале извоз, али оваква стратегија шкоди светској потражњи, пошто радници онда имају мање дохотка за потрошњу.
Уместо тога, повећање надница би погодовало свима и подржало одрживи дугорочни развој, као што је то Шведска показала последње две деценије. Упркос томе што је отворена и динамична економија, Шведска је такође видела повећање у реалним надницама, пошто је претрпела озбиљну економску кризу у раним 1990-им, доказујући тиме да социјална једнакост, економски раст и глобализација нису међусобно искључиви.
Повећање плата у Шведској се супротставља светском тренду који иде ка смањењу надница. Од раних 1970-их, наднице као део БДП-а су пале како у развијеним, тако и економијама у развоју, док се удео профита повећао. Уствари, судећи по Међународној организацији рада, удео зарада је пао у 91 од 133 земље. Подаци ММФ и ОЕЦД показују сличан тренд. Последице су растућа доходовна неједнакост, мања агрегатна тражња и спорија продуктивност раста, судећи према неколико студија. Ово отежава економски раст.

Слика 1: Развој удела прилагођених надница 1970 – 2015 (процентуални удео у БДП)
Извор: AMECO база података

Са порастом надница које више не гурају раст, појавиле су се две нове стратегије. Прва је стратегија која „води ка дугу“: потрошња домаћинства се покреће растућим дугом, као што су мехури имовине и мехури некретнина. Друга стратегија је „извозно вођена“: раст се покреће нето извозом, које земље гурају потискивањем надница. Ове две стратегије су симбиотске. Прва зависи од нето прилива капитала, који подржава потрошњу која води ка дугу, док друга зависи од нето одлива капитала и вишка текућег рачуна. Ово је неодрживо на дуге стазе и повећава ризик од још једне финансијске кризе. Међутим, стратегија раста вођена зарадама би подржала одрживи економски развој.
Kако можемо да вратимо пристојне наднице? Многи економисти тврде да су технолошки напредак и глобализација кључни фактори, који стоје иза опадајућег удела надница у БДП, што значи да ништа не можемо да учинимо да променимо ту ситуацију. Међутим, скорије емпиријско истраживање указује да је најважније за опадајући удео надница слабија преговарачка позиција радника. Ово је делом резултат технолошке промене и глобализације, али такође и финансијске дерегулације, повлачења социјалне државе и слабљења синдиката. Закључак је да је апсолутно могуће повратити удео надница, кроз примену правих политика, од регулације финансијског система до јачања социјалне државе, подржавајући синдикате и обезбеђивањем могућности за обуку радницима, као и кроз социјану сигурносну мрежу. Јаки синдикати, преговори о колективној цени рада и висока минимална цена рада, могу да неутрализују негативни утицај других фактора, као што су нордијске земље и доказале.
У Шведској, на пример, удео надница у БДП се одржавао или чак повећавао, захваљујући једнаком приступу јавним услугама, институцијама које промовишу социјални дијалог и моделом тржишта рада, који се ослања на јаке социјалне партнере и координисаним преговарањем о цени рада. Последично томе, шведски радници имају јачу преговарачку позицију, у поређењу са многим другим земљама, а реалне наднице су повећане скоро 60% између 1995. год. и 2016. год. Чињеница да Шведска има веома високу стопу запослености противречи аргументима да ће више реалне зараде неизбежно смањити запосленост.


Слика 2: Редистрибуциони ефекат синдиката у развијеним економијама
Извор: Jaumotte, F and C Osorio Buitron (2015), Inequality and Labour Market Institutions, IMF Staff Discussion Note No. 15/14, International Monetary Fund

Неки су бранили пораст удела профита у БДП, науштрб удела надница са аргументом да се профити реинвестирају у економију. У многим земљама, међутим, већи удели профита нису резултирали одговарајућим повећањем у инвестицијама. Додао бих да веће реалне наднице не морају обавезно да угрозе профит. Повећањем потражње и последично тога продаје и гурањем раста продуктивности, веће наднице могу уствари да помогну да се увећа профит компанија.
Чак и у глобализованом свету, синдикализам и социјална политика су још увек веома унутрашње ствари сваке државе. Међутим, да би се повећале наднице на светском нивоу, морамо да на међународном нивоу координишемо покрет рада и стратегију политичких реформи. Ово би нам омогућило да се суочимо са светским факторима који утичу на наднице и такође да избегнемо „затвореникову дилему“, у којој неке земље потискују наднице да би стекли конкурентску предност над другима. Имајући у виду да се тржишта рада и политичке институције у великој мери разликују од земље до земље, координисано повећање цене рада би било више вероватно између земаља са сличним условима, али је још увек важно да се дискусија отвори ка свима. Kонфликт између земаља које промовишу раст вођен надницама и земаља које верују у ниске наднице као извозну стратегију, може резултирати у чак више подељеном свету.

Аутор: Karl-Petter Thorwaldsson, President, The Swedish Trade Union Confederation
Превео: Ђорђе Стојковић
Овај чланак је у потпуности преузет у оригиналу на енглеском језику са сајта Светском економског форума:

www.weforum.org

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here