Александар Ђурђев: Светосавски неолиберализам

Поделите:

Ако би читајући знаке политичког времена били у обавези да издвојимо најдрастичнији, онда је то свакако било стварање коалиције на београдским изборима, између Двери и покрета „Доста је било“.

Премда су и сами актери коалиције њено стварање оценили као „политички шок“, чини се да ни њима самима нису баш најјасније све импликације њеног постојања.

Очигледна диспропорција, ако не и директна супротстављеност политичких циљева оба покрета, упућује нас на чињеницу да се ради о оштром заокрету према реалполитичком курсу, посебно у случају Двери, чија историја постојања није била ништа друго до једно велико заклињање у оданост политичком идеализму. Добро, предомислили се људи, то је у реду, догађа се. Но, како се у исту политичку реку не може ући два пута, а понајмање изаћи сув, руководство Двери дугује кратко објашњење, бар на нивоу политичке платформе, не само сопственим гласачима, већ и свима осталима, која је од те две реке била она права.

Штуро објашњење Бошка Обрадовића да се просто ради о „техничкој коалицији“ представља пре отворено игнорисање аномалије него њено објашњење. Ако је „техничка коалиција“ чудотворна синтагма реалполитике, шта је тачно фалило техничкој коалицији са ДСС-ом и Војиславом Kоштуницом 2012. године, са којим су Двери имале неупоредиво више додирних тачака, а која је одбијена уз изговор чувања идеолошке невиности. Ова „мала“ инконзистентност и не би била фатална да се не инсистира да је конзистентна, тако да улог више није само интегритет Двери, већ здрава памет Србије. Или јесте или није. Тврдња да иста ствар истовремено и јесте и није и постоји и не постоји, води ка укидању значења самих речи, затим појмова, а на крају и колапсу читавог политичког простора. О чему би тачно разговарали ако изговорено истовремено може да значи све, а самим тим и ништа?

Свако друштво почива управо на консензусу о значењу речи и појмова, те на њима устројеном идејном систему, па сходно томе њихов колапс неминовно води и колапсу политичког простора, а самим тим друштва. Рећи да данас српско друштво цвета, а да је политички простор јасно издиференциран, свакако не би било блиско истини, али постоји приближно слагање око тога шта је горе, а шта доле, шта је лево, а шта десно. Укидање и то мало јасних одредница прети укидању и саме политике, а да подсетимо, и Двери и „Доста је било“ су и саме политичке партије.

Идеја „светосавског неолиберализма“ и „права вишедетних геј породица“ иако држана револуционарном, могла би да се покаже фаталном. А разлог настанка саме коалиције да буде уједно и разлог њеног нестанка. За разлику од теоријске физике која може да прихвати стање квантне неодређености, политика не може, пошто у парламенту не постоји могућност да истовремено гласате и „за“ и „против“ а да при том останете уздржани. Онако, „технички“ речено.

Александар Ђурђев

Аутор је председник Српске лиге

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here