Титова вила предратним власницима

Поделите:

Агенција за реституцију донеће убрзо одлуке о враћању три значајна војвођанска здања. Захтев за повраћај два дворца у Старом Лецу поднели потомци Данијелових. Преминули потомак грофа радио у селу као поштар

 

Потомцима индустријалца Вилима Конена ускоро ће бити враћена чувена „Титова вила“, на Палићу, у којој је Добрица Ћосић писао „Корене“. Ово, за „Новости“, открива Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију.

 Према његовим речима, стекли су се услови да то здање, које дуже од деценије пропада, буде враћено у натури. Породица Конен била је једна од најбогатијих у Војводини, имала је фабрике, хладњаче, њиве, фарму, трговине и петнаестак вила у Суботици, Новом Саду и Београду. Њени чланови су суоснивачи велике фирме „Хартман и Конен“, која ће после рата постати позната као Индустрија меса „29. новембар“.

Палићка вила је изграђена 1903, према нацрту Ференца Рајхла. Одузета је Вилиму Конену млађем 1946. године, иако је био антифашиста и помагао Народноослободилачки покрет. Био је чак и у немачком заробљеништву као официр Војске Краљевине Југославије, али и у мађарском, као „помагач четника“. После рата је осуђен као „народни непријатељ“. Чак два пута је избегао смртну казну, а иза решетака је провео више од две године, током којих му је одузета имовина.

После рата, вила је названа Титовом, а маршал је у њој преспавао само једном, 1963. Чувана је за функционере, писце и уметнике, који су тамо проводили викенде. Осим Ћосића, познато је да су ту боравили и писци Оскар Давичо и Антоније Исаковић, као и сликар Милан Коњовић.

Осим „Титове виле“, Агенција ће, према речима Страхиње Секулића, одлучивати и о два војвођанска дворца у Старом Лецу, код Пландишта, и око 500 јутара пољопривредног земљишта у комасацији. У дворцима се од 1956. налази Дом за душевно оболела лица „1. октобар“. У марту је заказан увиђај на лицу места, да би се утврдило постоје ли сметње за повраћај.

Дворце, који се налазе један уз други, у центру села са свега 400 становника, изградили су чланови јерменске велепоседничке породице Данијел. Велики дворац изградио је 1890. гроф Пал Данијел, касније велики жупан Тамишке жупаније. Мали дворац припадао је Еми Данијел, рођаки грофа Пала Данијела. Оба су проглашена за културна добра.

– Неће бити законских сметњи да се дворци и помоћни објекти врате у натури уколико вештачење покаже да је то могуће – каже Секулић. – Закон каже да се не враћају само културна добра од изузетног значаја, као што су манастири или музејске поставке. Засада је извесно да ће наследницима Данијелових бити враћене оранице.

Наследници некада чувеног грофа, иако плаве крви деценијама су живели скромно, а грофов син, који је преминуо прошле године, како каже Секулић, био је сеоски поштар. Имовина ће бити враћена или обештећена његовим наследницима.

– Војводина нас увек изненади неким неиспричаним причама, као што је ова. Тамо су се на невероватан начин преплитале судбине Срба, Мађара, Јевреја, Јермена и других. Апелујем на надлежне да у сличним случајевима не подносе жалбе на решења Агенције за реституцију и одуговлачењем поступака продужавају неправду – поручује Секулић.

ШЕСТ ДВОРАЦА НА 40 КИЛОМЕТАРА

На путу од Сечња до Пландишта, на раздаљини од 40 километара, налази се чак шест двораца, међу којима је и здање чувених Јагодића, у Конаку, најширој јавности познатих по серији „Сва та равница“. На излазу из Конака смештен је дворац грофа Ладислава Данијела, а у Хајдучици Дамаскин Лазара Дунђерског. Поред здања Данијелових код Старог Леца је и дворац Капетаново, који је саградио жупан Ботка Бела.

Аутор: В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ

Извор: НОВОСТИ

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here