Episkop dalmatinski Fotije: Beseda o Svetom Jovanu Krstitelju i Svetom Savi

Podelite:

Draga braćo i sestre,

Danas praznujemo velikog Proroka i Krstitelja Jovana, najvećeg proroka Starog Zaveta i prvog proroka Novog Zaveta, koji je pripremio put za dolazak Spasitelja sveta Gospoda našeg Isusa Hrista.
Kako je to sveti Jovan Krstitelj pripremio put za dolazak Hristov? Pokajanjem! Pokajanje je blagosloveni put na koji je ukazao sveti Preteča, kao jedini put koji svet i čoveka vodi u susret Mesiji – Hristu. Ono što je sveti Krstitelj činio pozivajući sve narode da se pokaju i krste na reci Jordanu radi oproštaja grehova, to isto je činio i sveti otac Sava u srpskom narodu. Sveti Sava je došavši sa Svete Gore sa moštima svoga oca svetog Simeona Mirotočivog u Srbiju, nastavio apostolsko delo svetog Kirila i Metodija – mireći braću, krštavajući i privodeći srpski narod pravoslavlju i našoj svetoj Crkvi.
Na koji način je to sveti Sava činio? Upravo jevanđelskim metodom, koju je pokazao sveti Jovan Krstitelj – pozivajući Srbe na pokajanje i na život u svetlosti Jevanđelja Hristovog. Otuda ne bi bilo neprimereno svetog Savu nazvati Krstiteljem pravoslavnih Srba – duhovnim ocem našeg naroda, koji je Srbe priveo Hristu – Jagnjetu Božijem, „koje uzima grehe sveta“ (Jn. 1, 28-29).
Sveti Jovan Krstitelj je ceo svoj život proveo u pustinji, živeći najuzivišenijim asketskim životom, do te mere da se više upodobio anđelima nego čoveku. Zato se on na ikonama izobražava (slika) kao anđeo sa krilima. Sveti Krstitelj nije bio samo propovednik pokajanja, već primer i uzor; nije bio samo propovednik posta i vrlinskog života, već je tako i sam živeo. Po jevanđelskim izveštajima on je bio obučen u kamilju dlaku, opasan kožnim pojasom, da bi nas poučio skromnosti i uzdržanju – jevanđelskim vrlinama koje uz pokajanje uzvode čoveka ka Bogu.
Ako sada pogledamo žitije svetog Save, prepoznaćemo zadivljujuću sličnost sa životom svetog proroka Jovana Krstitelja. Sveti Sava kao carski sin napušta zemaljsko carstvo i presto. Odriče se svega da bi postao učenik Hristov i odlazi na Svetu Goru. Na Svetoj Gori sveti Sava je živeo savršenim asketskim podvigom, obilazeći bosonog isposnice svetogorske, učeći se od prepodobnih otaca anđelskom životu u telu, upravo načinu života svetog Jovana Krstitelja.
Takvim životom sveti Sava je kao mladi podvižnik zadivio čitavu Svetu Goru i dostigao „meru rasta visine Hristove“ (Ef. 4, 13). Pobedivši u sebi starog čoveka – strasti i greh, svetog Savu je Bog blagoslovio izobiljem darova Svetoga Duha: darom molitve, bogoslovlja i čudotvorstva, postavivši ga „kao grad na gori“ i „svetiljku koja do danas svetli“ (Mt. 5, 14-15) u srpskom krstonosnom narodu i Crkvi pravoslavnoj.
I sveti Jovan Krstitelj i sveti Sava su nam svojim životima pokazali kako se zadobija Carstvo nebesko. To je život u pustinji i potpuno predavanje sebe Bogu.
Današnji savremeni čovek se, na žalost, udaljio od ovog ideala i živi sve više po zakonima ovoga sveta. Još je sveti apostol Pavle savetovao hrišćanima da se ne vladaju po zakonima ovoga sveta (greha), jer u svetu vlada „pohot očiju, pohot tela i sujeta života“ (1. Jn. 16-17). Sveti Krstitelj i sveti Sava su nam pokazali uski put koji vodi u život večni i Carstvo nebesko. Na početku toga puta stoji spasonosno pokajanje, koje nas kao bludne sinove i kćeri jedino može vratiti u „naručje Oca nebeskog“ (Lk. 15, 11-32).
Nisu svi ljudi hteli da poslušaju propovednika i učitelja pokajanja svetog Jovana Krstitelja. Ko nije hteo da ga čuje? Fariseji i književnici, umišljeni „pravednici“ Starog Zaveta. Oni ne samo da su se, poneseni svojom gordošću, smatrali pravednim, već su se postavili i za sudije Izrailju, kao što nam kaže sveto Jevanđelje: „a na Mojsijevu stolicu sedoše fariseji i književnici“ (Mt. 23, 22). Sveti Jovan Krstitelj njih naziva „porodi aspide“ – zmije, tj. đavola, zbog njihove demonolike gordosti i upornog prebivanja u zlu i nepokajanju. Da je sveti Jovan Krstitelj bio u pravu što ih je tako nazivao vidi se i po tome što su upravo književnici i fariseji bili među prvima koji će tražiti raspeće Gospoda našeg Isusa Hrista, a kasnije će nastaviti i da gone Crkvu Hristovu.
Ima li onih u našem narodu koji ne poslušaše, odnosno ne slušaju svetog oca Savu? Ima, na žalost i previše… Zar nema u našem narodu onih koji se kroz istoriju odrekoše svoje svete vere, pravoslavlja i svetosavlja i primiše veru tuđinaca i osvajača? Zar nema onih u našem narodu koji umesto da grade crkve i manastire kao sveti Nemanjići, krenuše da ih ruše, pa ih ruše i danas? Zar nema i onih koji zaboraviše da su Srbi i na svoju sramotu nazvaše se drugim narodom, zaboravivši svetog Savu, krsnu slavu i svoje običaje? Zar nema onih u našem narodu koji zaboraviše Lazarevu kletvu, naše Kosovo i kosovske mučenike, zarad dobrog života i služenja vladarima ovog sveta? Zar nema među nama i onih koji zaboraviše da uče svoju decu svetosavlju i svome pismu ćirilici – koju nam ostaviše sveti slovenski prosvetitelji i sveti Sava? Ima na žalost, braćo i sestre, bilo je tada, a ima i danas puno protivnika svetog Save u našem narodu. Puno je onih koji ne idu putem svetog Save. Mi Srbi smo najveće tragedije kroz istoriju doživljavali kada smo napuštali Boga i svetoga Savu. To bi nam trebala biti najveća pouka.
Završićemo ovu besedu o Jovanu Krstitelju i svetom Savi rečima da su obojica mučenički za Hrista postradali. Sveti Jovan Krstitelj je mačem posečen od Iroda, a sveti Sava je mučenik posle svoje smrti, pošto mu Turci svete mošti spališe na Vračaru 1594. godine.
Eto, sa ovih nekoliko skromnih reči da se podsetimo kako današnje zajedničko obeležavanje praznika svetog Jovana Krstitelja i svetog Save ima dubokog smisla. Daj Bože da se njihovim molitvama dovrši hram Svetog Save ovde u Splitu, mučenički hram koji više od sedamdeset godina čeka da bude završen, kako bi naš narod u njemu proslavljao Ime Božije i čuvao svoje pravoslavlje i svetosavlje u Dalmaciji. Amin.

Episkop dalmatinski Fotije

Izvor: Eparhija dalmatinska

Podelite:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here