Jeromonah Ignatije (Šestakov): Propoved u Nedelju mesopusnu, o Strašnom Sudu

Podelite:

U ime Oca, i Sina, i Svetog Duha!

Danas proslavljamo Nedelju o Strašnom Sudu. Približava se Veliki Post i to je vreme podviga, posebne molitve, i posebnih blagodatnih duhovnih darova, koji čekaju svakog hrišćanina što se nesebično podvizava u Crkvi. Prisećamo se događaja, o kome svet ili ne zna, ili se pažljivo trudi da zaboravi. A đavo to sve čini kako ljudi ne bi mislili na njega, i da ne bi znali kakav će taj događaj biti. To je neizbežni događaj u istoriji čovečanstva, i on čeka sve – ne samo pravoslavne hrišćane, već svakog pojedinca koji se rodio na zemlji. On očekuje sve potomke Adama i Eve. To je Strašni Sud Hristov. Ljudi slabo znaju o njemu, pa čak i pravoslavni hrišćani većinom ne znaju dovoljno. Ovaj Sud neće ličiti na ostale sudove, u kojima smo imali prilike da učestvujemo i o kojima smo slušali. Razlikovaće se od svih apsolutnom pravednošću. Biće najpravedniji i najpravičniji i najpravilniji, taj Sud. U Knjizi o Jovu postoje sledeće reči: Doista Bog ne radi zlo i svemogući ne izvrće pravde (Jov 34, 12). Ovaj Sud neće biti pokvaren, već istinit. Na njemu će konačno pobediti pravičnost u životu svakog čoveka, i duša svakog čoveka će dobiti tačno onoliko koliko je zaslužila. Ništa je neće spasiti, ništa neće pomoći da prevari na ovom Sudu.

Ali, kako će to biti? Doći će Gospod Isus Hristos u slavi Svojoj. On je već dolazio, ali je On dolazio kao Sin Čovečji, kao jedan od nas. On se smirio da bi ljudska priroda mogla da razgovara sa Bogom. Ali, kada On dođe, doći će u slavi. Ovaj događaj se još naziva i Drugi Dolazak Hristov. I On će biti sa Sudom. I sešće u slavi, sa arhangelima i anđelima, sa pravednicima, i sudiće svetu. Svi narodi staće pred ovaj Sud i biće podeljeni na dva dela: jedni sa desne strane, a drugi sa leve. Kao što se govori u Jevanđelju – kako pastir deli ovce i koze. Tako će sa desne strane stati verne ovce stada Hristovog, ljudi dostojni večnog života, a sa leve strane staće oni koji će otići u ad, u genu ognjenu, u muku večnu. Eto, kakvo smo važno čitanje danas slušali. Milosti Božije udostojiće se ljudi za milost koju projavljuju u ovom životu. Važno je, stoga, da ovladamo jednom veštinom, kojom je obdarena nekolicina, ‒ da vidimo Hrista u svom bližnjem. Gospod govori da su se udostojili Carstva Nebeskog oni koji su Ga obukli; koji su Ga nahranili, kada je bio gladan, koji su Ga posetili u tamnici; koji su ga posetili kada je Gospod bio bolestan ‒ i pravednici će biti u nedoumici: kada je to bilo? Ne sećamo se i ne razumemo šta govoriš! Gospod će im uzvratiti: sve ono što ste za bližnje učinili, učinili ste Meni. Sasvim suprotna će biti sudbina onih sa leve strane: oni, naprotiv, ništa od toga nisu učinili. Ovi će biti iznenađeni i zbunjeni, uzvikivaće: Gospode, učinili smo to za Tebe, želeli smo, bojimo se Tebe, volimo Te! Ali će im On odgovoriti: ne, pošto niste učinili jednom od malih ovih, niste dostojni večnog života.

Važno je da svi to shvatimo. Upravo sada nastupa blagodatno vreme za to. Cilj Velikog Posta za svakog od nas je da prozre i uvidi oko sebe Hrista, i ne samo na ikonama, freskama, u velelepnim hramovima, ne samo u sveštenicima, već svugde da Ga prepozna. On je oko nas, svugde je, moli da Mu pomognemo, da Ga nahranimo, obučemo, da Mu damo da se ogreje, da Ga prihvatimo, utešimo. Avaj, to ne vidimo. Zato najvažnija molitva ovog posta može postati molitva, kojom su se u Jevanđelju slepci obraćali Hristu: Pomiluj nas Gospode, sine Davidov!(Mt, 20,30). Želim da prozrem, želim da vidim! I da vidim pre svega Tebe u svom bližnjem, da se ne bih, na Strašnom Sudu našao sa leve strane sa kozama, već sa desne sa vernim ovcama stada Hristovog. Eto kakvu snagu poseduje milost. Gospod govori o milosti, da upravo ona približava čoveka Bogu. Apostol nam danas govori: jelo nas ne postavlja pred Bogom (1 Kor. 8, 8). Zaista, jedemo mi ili ne, suštinski ništa ne menja. Da, umiruju se strasti, da, vrlo je potreban i pravilan asketski put, koji su utemeljili Crkva i podvižnici, da bi se izbavili od strasti. Ali nije to glavno. Ne približava nas to Bogu. Bogu nas približava milost i sposobnost da vidimo u bližnjem Samog Hrista, Spasitelja našeg. Podaj nam Gospode snage, daj nam, Gospode, pažnje i truda i prosvetli oči naše, izbavi nas od slepila, daj nam da ugledamo Tebe i da se ogrejemo milošću u srcu svome, i da se spodobimo Carstva Nebeskog. Amin!

Jeromonah Ignatije (Šestakov)
Sa ruskog Iva Bendelja
Pravoslavie.ru
Podelite:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here