Tомислав Кресовић: Србија под притиском Хашког суда и његових ментора?

Tомислав Кресовић: Србија под притиском Хашког суда и његових ментора?

ПОДЕЛИ

Др Војислав Шешељ хашки „Тројанац“

Хашко тужилаштво и суд, од Србије траже изручење троје високих функционера СРС који су сада и народни посланици, ради непоштовања Хашког суда и наводног утицаја на сведоке, чиме су битно утицали на ослобађајућу пресуду лидеру СРС др Војиславу Шешељу. На овај начин Хашки суд и тужилаштво преко троје функционера, а сада посланика СРС, жели обнову процеса против лидера СРС др Шешеља, али и више од тога – притисак на Србију и њену владу. Лидер СРС пуштен је на слободу одлуком суда и та одлука не одговара интересима тужилаштва и менторима суда, пре свега САД, Великој Британији као и заинтересованим странама у БиХ и Хрватској. Намера је да се покаже да су функционери СРС радили на „застрашивању сведока да промене своје исказе“ и да им је у том послу помагала и држава, односно неки државни органи, попут служби безбедности, војске и националног тужилаштва. На овај начин Србија се притиска да испоручи своје држављане што је по уставу Србије тешко изводљиво. Овде се ради не само о притиску на државу Србију, већ и о компромитацији садашње владе Александра Вучића.

Хашким судом до независности Косова

Хашки трибунал је више од 15 година био „мач над главом“ грађана Србије и Србија се више бавила Хашким судом него својом државном политиком на Косову. Тако је Србија све испунила према Хашком трибуналу, али је изгубила битку за Косово које је 2008. године, вољом моћних држава НАТО и ЕУ који држе Хашки суд добило независност. Због Хашког трибунала пала је и глава премијера Србије др Зорана Ђинђића, разорене су службе безбеедности Србије и ојачан је притисак политичких структура из БиХ и Хрватске на Србију. Хашки трибунал је био и „фитиљ“ за доношење пресуде МКС да је у Сребреници извршен геноцид, а не ратни злочин, који видно оптерећује односе Србије и БиХ и позицију Републике Српске у БиХ. Хашки трубунал је био за Србе погубнији него међународне санкције које је трпела Србија. Тежа последица од Хашког трибунала за Србију је само отимање Косова. Хашки трибунал је само потпомогао да већи број чланица ЕУ и САД признају Косово.

План: ослабити и завадити Србију унутар и споља

Шта се још крије иза захтева Хашког суда и тужилаштва да се троје функционера и посланика СРС изруче Хагу због непоштовања суда? Овде се ради о стварању озбиљне државне и политичке кризе. Пошто хашко тужилаштво није успело да врати у Шевенинген др Шешеља, сада преко његових сарадника треба да се покуша са обновом процеса, притиском на Србију и стварањем неког облика кризне ситуације коју ће подржати Хрватска, БиХ, али и Приштина. Више од тога, реч је о намери да се др Војислав Шешељ искористи за политички маркетинг једног броја западних држава за дестабилизацију Србије и кризу власти Александра Вучића, уз подизање рејтинга лидеру СРС у будућој трци за председника Србије. Пошто Србија не може да испоручи своје грађане и посланике Хашком суду, сада се „у сенци“ ради на јачању позиције др Војислава Шешеља за председничке изборе у мају 2017. године и ширењу његове политичке бирачке „базе“. Некоме је у интересу слабљење демократског капацитета садашње владе и јачање радикалне политике која би на тај начин Србију представила као фактор дестабилзације Балкана. Иза ове игре око др Војислава Шешеља и његових сарадника стоје озбиљне структуре моћи у ЕУ и САД, које би да Србију врате у 2000. годину. Западни интереси уочили су да владајућа СНС са доста толеранције гледа на СРС у парламенту Србије, а са значајним притиском на демократску опозицију. Процена је да је др Шешељ постао „омиљени“ Вучићев опозиционар, као што је др Шешељ то био и у власти Слободана Милошевића. Овде се играју прљаве игре где улог није др Војислав Шешељ, већ „дестабилизована“ и у региону ослабљена Србија и компромитација Вучића и његове владе. Уочено је да лидер СРС игра на руску карту и сада Хашки трибунал треба да додатно казни Србију кроз разне притиске и уцене који ће долазити од држава ЕУ у отварању наредних поглавља. Неко прижељкује и могући пад Вучића с власти и можда неке грађанске сукобе међу Србима. Тако др Војислав Шешељ треба да послужи као „тројанац“ у председничкој трци, али и више од тога! Да буде, због Хага, „ноћна мора“ премијеру Србије.

Томислав Кресовић

1 КОМЕНТАР

  1. Душан Буковић:

    СРБИ И ХАШКИ ИНКВИЗИТОРИ…

    Треба имати у виду да су сe Хашки инквизитори немилосрдно окомили на истакнуте српске родољубе , на Србију и Србски народ, који је у деветнаестом столећу избрисан из групе самосталних и слободних народа у западно-европском расистичком, империјалистичком и реакционарном естаблишменту.

    У овом контексту ваља указати на „Катехизис Уједињених Словена“, као и на књигу француског публицисте Пјера Вириона, коју је објавио под насловом „Ускоро једна светска влада? – Једна супер, над или против -црква“, где стоји:

    „Једним федеративним савезом и помоћу једне републиканске владе ујединити осам словенских земаља, чија су имена била исписана на једном печату, подељеном на осам делова: Русија, Пољска, Боемија, Моравска, Далмација, Маџарска са Трансилванијом, Србија са Молдавијом и Влашком…“ – “Par une alliance federative et un governement republicain mais sans porter prejudice a leur independence respective, unir les huit pays slaves don’t les noms etaient inscrits sur un sceau a huit compartiment: la Russie, la Pologne, la Boheme, la Moravie, la Dalmatie, la Hongarie avec la Transylvanie, la Serbie avec la Moldavie et la Valachie…” ( Види: Pierre Virion, Bientot un gouvernement mondial? – Une super et contre-eglise, Paris, France, 1967, стр. 129 – Пјер Вирион, Ускоро једна светска влада? – једна супер, над или против-црква…).

    Када је реч о федеративном савезу и републиканској влади у Европи, коју су пројектовали у деветнаестом столећу западно-европски империјалисти, ваља поменти да је у листу “Truth” (“Истина“) који је публикован у децембру 1890. године у Лондону, објављен чланак познатог европског масона и главног уредника Хенрија Лабушера (Henry Labusher) под насловом “The Kaiser’s Dream” („Кајзеров сан“) са географском картом новог еврпског републиканског и федеративног поретка на којој је Србија приказана као Аустро-Угарска рпублика а, Русија као „Руска пустиња“ – “Russian desert…” (Види: Henry Labusher , The Kaiser’s Dream, London, England, December 1890).

    Ради историске истине, извесни западно-европски и амерички реакционарни и империјалистики естаблишмент подешавао је догађаје тако да су Срби били главна мета напада у Југословији 90-тих година 20-ог столећа. Југославија је постала експериментални полигон реакционарне, субверзивне, конспиративне, расистичке и империјалистичче тактике и стратегије НАТО пакта, која се састојала у удруженом злочиначком подухвату и поробљавању Србије и Србског народа, као јединог конструктивног, демократског и слободарског на Балканском полуострву, које се граничило са „виталним интерсима“ западно- европске и америчке завојевачке алијансе – “…Helmut Sonnnfeldt, in a controversial and troubling speech in London last year on U. S. policy towards the rest of Eastern Europe, neatly foreshadowed the confusion of the presidential campaign by describing Yugoslavia’s present status as ‘bordering on our vital interest’…” (Види: Laurence Silberman, Yugoslavia’s “old” communism: Europe’s fiddler on the roof ( „Стари“ комунизам Југославије: виолиниста Европе на крову), Foreign Policy, New York, Spring 1977, стр.. 6).

    Имајући у виду да је у извесној мери под окриљем западно-европских и америчких окупатора и њихових сателита, остварен вековни сан западних сулудих крсташа и НАТО пакта у удруженом злочиначком подухвату и највећем етничком чишћењу и геноциду у Европи после Другог светског рата над нашим несрећним, о бесправљеним, потлаченим, разбијеним и окупираним Србским народом крајем двадесетог века на Балканском полуострву, преко којег намеравају западно-европски и амерички империјалисти да продиру према осакаћеној Русији и Блиском Истоку … То је константовао између осталих и проф. Милорад Екмечић. Он је између осталог, рекао:

    „Нови развој је избацио Русију из реда великих сила… Није у питању да ли ће Русија на Балкану играти значајну улогу, него да ли ће имати сређено друштво да уопште игра самосталну улогу… Данас Сједињене Државе журе да на Балкану стекну неке боље позиције него што су имали њихови предходници на том осетљивом простору. Стога тако темељито етнички чисте српске покрајине у Хрватској и Босни… Све што САД раде на Балкану, укључујући и историјске злочине етничког чишћења српског народа, последица је тражења места где би се берлински зид поново боље поставио. Католичка Француска на Балкану има своје савезнике. Дефинитивно, ми то нисмо… Садашњи француски министри су добро савладали ватикански уџбеник балканске историје. Будућој Европи није потребна југословенска држава, а уједињени српски народ је њен први непријатељ. Срби су били жртве католичке средње Европе више пута у прошлости…“ (Види: Проф. Др. Милорад Екмечић, Највећа грешка је што свету никад није речено шта Срби хоће, „Американски Србобран“, Pittsburgh, Pa., USA, бр. од 7. фебруара 1996).

    Што се тиче хашких инквизитора, з а њих се зна да представљају интернационални и реакционарни естаблишмент свемоћног корпоративног, расистичког, буржоаског, езотериског, идолатриског и окултног друштва чаробњака тз. „универзалне“ масонерије, римских католичких темплара, фабијанаца, марксиста-троцкиста, бундиста, муџахедина-терориста, „великих изабраника“, великих финансијера, „великих кадрова“ и рајетинског београдског интернационалног комунистичко – масонског естаблишмента, који у свету представљају конспиратину и реакционарну тз. “Владу у сенци” са седиштем у Њујорку, у Сједињеним Америчким Државама.

    Полазећи од чињенице да су на подручју бивше Југославије између осталих империјалистичких западно-европских и америчких видљивих и “невидљивих” командоса и плаћених терориста, дејствовали и муслимански терористи-муџахедини према сведочењу извесних публициста од којих бисмо поменули Питера Бергена ( Види: Peter L. Bergen, Holy war Inc., – Inside the secret world of Osama bin Laden, New York, 2001 – Питер Берген, Свети рат, тајни и унутрашњи свет Осаме бин Ладена). Зато бисмо поставили питање: каква је била улога муџахединских, западно-европских и амаричких видљивих и „невидљивих“ командоса – терориста у Босни и Херцеговини и сребреничком злочину, када су без Суда и на мистериозан начин стрељани заробљени војници непријатељских оружаних формација, који су под окриљем завојевачког и свемоћног НАТО-о пакта и корпоративне тријалистичке организације тз. Уједињених нација, починили ужасне злочине над српским цивилним становништвом у Босни и Херцеговини?

    Они без Суда нису смели бити стрељани, али још мање су смели очекивати спас од анти-србског естаблишмента западно-европских и америчких империјалиста и њихових сателита, удружених против српског народа у завојевачкој алијанси НАТО пакта.

    Имајући на уму, између осталих и британског новинара, Ед Вулиеми-а који је открио извесне ликвидације српских родољуба у којима су учествовали командоси САС-вих терористичких формација у Босни и Херцеговини, који су само у једној акцији, између осталих, ликвидирали и 15 Срба, који су били на стражи код Горажда 1994. године – “… An SAS officer tells the Guardian how one unit was stranded in the Gorazde enclave in April 1994, and stopped by Serbian patrol. The patrol of 15 Serbs was wiped out within a minute of shooting by the SAS…” (Види: Ed Vulliamy, Britain’s war in Bosnia, The Guardian, April 2, 1996; SRNA – London, April 2, 1996, UK’s secret war in Bosnia; Cameron Spence, All necessary measures – After two years of atrocities, a unit from 22 SAS secretly flies into the former Yugoslavia, London, England, 1999 – Кемрон Спенс, Све неопходне мере – после две године зверстава, 22 САС- ва јединица тајно је одлетела у бившу Југославију).

    Споменули бисмо на овом месту Џорџа Ф. Кенона (George F. Kennan), који је између осталих западно-европских и америчких империјалиста био између осталих један од главих ментора и режисера Брозовог интермариумског рајха и тз. „хладног рата“, који је вођен против совјетског експерименталисте Ј. В. Стаљина. Познат је и по томе што се 90 -тих година ХХ века залагао у свемоћном тријалистичком западно-европском и америчком реакционарном, субверзивном, конспиративном, идолатриском, окултном, расистичком и езотериском естаблишменту да се ограничи суверенитет за Србију. Он је у познатом тексту којег је објавио под насловом „Балканска криза 1913. и 1993” , између осталог, рекао:

    “Турци су за време вишестолетног владања на Балкану били сразмерно сношљиви према немуслиманским верским установама. Однос турских власти према тим установама у сваком случају, није био главни приговор против њих…

    Не ваља бити преоштар када је реч о Турцима, зверства која им се приписују у извештајима нису већа од оних што су их починили хришћани према Турцима…

    Пре свега, јасно је да је ситуација на Балкану, према којој Сједињене Државе не могу остати равнодушне, у првом реду проблем Европљана…

    Обичај да се такав статус додељује Балканским народима није новост. Таква пракса је уследила пре једног столећа, кад се прва од њих ослободила турског ропства. Ни тада то није било срећно решење, што је јасно нагласено у Carnegie извештају 1914. Врло брзо, то је постало јасно да су нове државе имале велике тешкоће у односима једних према другима да сарађују у мирном и зрелом начину. У извесном смислу, било је више мира док су били под турском влашћу, него што су имали када су стекли своју независност…

    У вези са тим, постоји и додатни проблем због будућих односа појединих народа, посебно Срба, да их прикажемо као водећи пример кршења једног и темељног услова за примање у чланство Уједињених нација…” (Види:_ George F. Kennan, The Balkan crisis: 1913 and 1993, The New York review of books, Volume 40, Number 13, New York, July 15, 1993, стр. 3-7).

    Енглески текст гласи:

    “The Turk, for one thing, appear to have been, in the centuries of their one-time ascendancy in the Balkans, relatively tolerant in their treatment of non-Muslim religious institutions. Their treatment of such institutions was in any case not the leading grievance against them…
    One must not be too hard on the Turks. The atrocities attributed to them in this report were no worse than those that the Christian peoples were inflicting both on the Turks…

    First of all, let it be noted that while this Balkan situation is one to which the United States cannot be indifferent, it is primarily a problem for the Europeans…

    Now, the practice of conferring that status on Balkan people is not new. The same practice was followed more than a century ago when the first of them were liberated from Turkish rule. Even then, the result was not a happy one, as is so clearly shown in the
    Carnegie report of 1914. It very soon become evident that the new states had great difficulty in relating to one another in a mature and peaceful manner. In a sense, there was more peace when they were still under Turkish rule than there was after they gained their independence…

    A further complication exists, in that connection, in the question of the future relationship of certain of those peoples, and particularly the Serbs, to take them as the leading examples, have violated in every conceivable way the one and only requirement for membership in the United Nations… (See: George F. Kennan, The Balkan crisis: 1913 and 1993, The New York review of books, Volume 40, Number 13, New York, July 15, 1993, p. 3-7).

Comments are closed.