Томислав Кресовић: Балкан погодан за међународне игре и утицаје

Томислав Кресовић: Балкан погодан за међународне игре и утицаје

ПОДЕЛИ

Ко коме “смешта” на Балкану?

Балкан је у својој бурној историји био “мета” великих сила и њихових интереса. Сукоби војних и политичких савеза и империја, утицали су на националне, верске и политичке сукобе, мешања, арбитрирања и наметања силом. Тако је Велика Британија стајала са још неким државама Европе иза мајског преврата 1903. године у Србији, као и 27 марта 1941. године. Немачка и Италија са мађарским и бугарским екстремистима организовала је убиство Краља Александра Карађорђевића у Марсељу 1934. године. Велика Британија и Винстон Черчил су посредно довели на власт Јосипа Броза Тита на штету Срба. Стаљинова политика је одржавала Тита до 1948. године, а онда Брозовом режиму, подршку даје администрација САД, најпре у виду војне помоћи НАТО. Бившу Југосславију 1991. године споља, “рушила” је Немачка, САД, Велика Британија. Милошевића је са власти срушила машинерија око САД и НАТО, уз претходно бомбардовање Србије. Све владе у Србији од 2000. године биле су на провери и одобрењу међу западним државама. НАТО је на Балкану заузео место Варшавском пакту, а Србија је остала војно неутрална и представља “трн у оку” моћним државама. На политику Србије и њене владе битно утиче ЕУ, јер је Србија кандидат, као и ММФ; “бочно” и интензивно САД и НАТО. Русија има своје интересе на Балкану и не само у Србији и БиХ (Република Српска), већ и у Грчкој, Бугарској, али и у Црној Гори где је више од деценије улагала свој капитал и друге интересе. Велике силе и моћне државе се не одричу тако лако својих интереса ни у малим ни у већим државама. Ипак највеће мешање и интересе у државама на Балкану имају САД и НАТО.

САД “контролор” Балкана “штапом и шаргарепом”

Амбасадор САД у Србији Кајл Скот каже “да има снажне радне односе са премијером Србије Александром Вучићем, као и са свим министрима у влади, јер деле исти интерес, а то је стабилна Србија која напредује у реформама, бележи раст и напредује ка чланству у Европску унију.” Русија и њена влада имају значајне интересе у Србији не само због свог утицаја на енергетски сектор, већ и због стратешког партнерства у многим областима рачунајући сектор безбедности. Амбасадор САД Скот Кајл каже: “Сви ми имамо своје улоге. Моја улога је да подржавам америчке интересе и представљам америчке вредности”. Амерички интереси су глобална доминација, ширење НАТО, утицај пркео ММФ на политике држава и неутралисање Русије са Балкана. Амбасадор Кајл каже: “пред Србијом је дуг пут и мислим да она треба да настави са реформама ка модернизацији економије, хармонизацији прописа са правом и ЕУ и САД ће учинити све што могу да је подрже.” Тај дуги пут је заправо систематско држање Србије под протекторатом са сталним обећањима и уценама кроз које нису пролазиле друге државе за чланство у ЕУ. Треба ипак подсетити да је америчка и НАТО машинерија утицала на акцију “Олуја” у Хрватској 1995. године, бомбардовању Републике Српске и Србије, држању Србије под “спољним зидом” санкција, рушењу с власти председника Милошевића, улози Запада у атентату на премијера Србије др Зорана Ђинђића и пуној контроли свих влада Србије. САД су свесно направиле Србији и Балкану велику штету са притиском и отказивању руског гасног “јужног тока”. САД су угрозиле Балкан и својим мешањем у политику савезничке Турске јер им није по вољи председник Ердоган и његова политика.

САД виде Русију као свог “непријатеља” а не партнера?

САД имају монопол на геополитичке интересе свуда по свету, па и на Балкану. Евидентно је да ни политика ЕУ на Балкану не може да функционише без америчке сагласности. Управо због тога Амбасадор САД у Србији Кајл Скот изјавио је: „У овом региону сада видимо кораке којима се Русија меша у политички процес, на страни оних који се противе проширењу НАТО-а, а све више видимо, као у случају Црне Горе, да Русија предузима друга средства како би дестабилизовала земљу чију политику не подржава“. Амбасадор Кајл „сигурне“ оцене о руском мешању у унутрашње ствари Црне Горе, а евидентно је да од 1996. године третирају Мила Ђуканоивћа као „свог играча“ на Балкану. Прво се Ђукановић оградио од Србије и политике Милошевића, онда је био подршка САД и рушењу Милошевића, признао је Косово и раскинуо државну везу са Србијом. Касније је од почетка 2000. године због своје власти играо на руску карту и довлачио руске тајкуне, а по упуствима САД је раскинуо тај савез на путу Црне Горе према НАТО. САД су „опрале“ повезаност Мила Ђукановића са италијанском мафијом Камора. Намера САД је да Боку Которску дефинишу као своју поморску базу али и као зону разних шверц канала.

Свесни заборав амбасадора Кајла?

Амбасадор САД Кајл каже да је Русија једина земља на свету која изгледа сматра да су „слабост и нестабилност у суседству у њеном интересу“ и која се у том смислу и понаша… Ова оцена је испод дипломатског и политичког нивоа. Реал политика указује да све што прича амбасадор Кајл, све је то суштински циљ САД, али и свих моћних држава. Амбасадор Кајл каже да је Русија проширење НАТО-а дефинисала као претњу, а реч је заправо о реакцији земаља у суседству Русије које у НАТО-у траже сигурност и безбедност, јер Русију доживљавају као агресивну и наметљиву. Треба подсетити да је у време владавине Џорџа Буша старијег совјетски лидер Горбачов преварен и прихватио је пад Берлинског зида и уједињење Немачке уз напомену и чврсто обећање да се НАТО неће селити на Исток. САД и НАТО су превариле Русију и на тај начин угрозили њену националну безбедност. Сви кључни политички и војни стручњаци признали су директну умешност САД и ЦИА као и Сороша у „обојеној револуцији“ у Украјини са циљем слабљења Русије јер је Украјина „меки стомак“ Руске безбедности, као што је и Косово за Србију. Кајл каже: „Такође смо видели да је Русија недавно и проширење ЕУ дефинисала као претњу. То смо јасно видели у Украјини“. ЕУ није циљ дестабилозована и са Русијом зараћена Украјина, већ САД и НАТО. ЕУ је битан стабилан европски простор и стабилна Русија и Украјина због гаса и својих интереса. Та политика „равнотеже“ је урушена и сада највећу штету трпе Русија и ЕУ, а пре свега Немачка због великих игара и планова САД.

Томислав Кресовић