Милорад Вукашиновић: Трампов заокрет у свету

Милорад Вукашиновић: Трампов заокрет у свету

ПОДЕЛИ

ПОБЕДА Доналда Трампа на председничким изборима у Сједињеним Америчким Државама изнова је актуелизовала тему вишеполарности у међународној политици.

Мада је спољнополитичка стратегија новог председника још непознаница, извесне најаве указују на то да ће се десити сасвим известан дисконтинуитет у америчкој спољној политици у односу на досадашњи „политички дуопол“ (републиканско-демократски), који је последњих деценија неприкосновено владао тамошњом политичком и друштвеном сценом.

Под теретом озбиљних унутрашњих проблема изазваних процесима глобализације, Трамп је и током кампање најављивао крупне заокрете према одређеним питањима која су до јуче била табу теме у америчком политичком и медијском главном току. То је, пре свега, однос према нелегалним мигрантима, затим преиспитивање транснационалних трговинских и инвестиционих споразума (НАФТА, ТТИП) и најава преиспитивања „доктрине хуманитарног интервенционизма“ и смене неподобних режима у име „демократије“ и „људских права“. За већину човечанства веома охрабрујуће делују и Трампове изјаве о некој врсти детанта у односима са Руском Федерацијом.

Ипак, било би сувише наивно поверовати да ће се промене у америчкој спољној политици догодити баш преко ноћи. Претпоставка је да у једном сложеном систему какав је амерички, спољнополитичка стратегија почива на сагласју оних центара моћи који чине „америчку дубоку државу“. Реч је о разним лобистичким организацијама у Вашингтону, затим утицајном Волстриту у Њујорку, и свеприсутном војноиндустријском комплексу који је, од завршетка Хладног рата па све до данас, прерастао у акционарско друштво за вођење ратова, чији су циљеви све магловитији, а економска цена све већа.

Управо реакције ова три елемента „америчке дубоке државе“ на победу Трампа показују да он у најмању руку није био њихов избор, као и да ће, без обзира на његову предизборну антиестаблишмент реторику, бити потребно одређено време за мирну примопредају власти, односно прилагођавање свих актера на новонастале околности. То практично значи да ће Америка у наредном периоду бити више окренута унутрашњим дешавањима, што је за остатак света и заступнике вишеполарности добра вест.

За анализу ове теме важно је још једно питање. Ради се о томе да је победа Доналда Трампа урушила брижљиво грађен мит о „Америци као идеји“. Колико је само радова написано на тему Америке као првог „постмодерног друштва“. Проницљивији посматрачи тамошњих друштвених кретања уочавали су, испод покорице званичног идеолошког мејнстрима, другачија расположења просечног Американца. Тако је Керолин Мејс, популарни истраживач духовних кретања, написала још 2009. како су „Американци нација распламсалих гневова“ и како се у годинама кризе налазе „у стању срџбе, без иједног исто таквог супротног осећаја наде и оптимизма“. Очигледно је да та врста друштвеног нерасположења према елитистичким круговима у Америци дуго траје и обавезује Трампа на одређени заокрет ка националном начелу. Историјско искуство показује да то у међународним пословима подразумева повратак начелима реалполитике и успостављање минимума универзалне правне сагласности.

(Резиме излагања на трибини „Геополитика вишеполарности“ која је одржана 30. новембра 2016. у Културном центру Новог Сада)

Новости