Томислав Кресовић: Србија у ЕУ 2000 и неке?

Томислав Кресовић: Србија у ЕУ 2000 и неке?

ПОДЕЛИ

Србија у „кладионицама“

Србија ће у ЕУ бити 2000 и неке, али се не зна тачно када. Процењено је да ће 21 век бити за Србију „шанса“ у ЕУ, али мистерија је када ће то бити. Проширење ЕУ по писању „Политика“ неће бити за Србију пре 2027. године. Дакле, за више од једне деценије. Треба подсетити да је ДОС-ова власт процењивала и ширила политичку пропаганду да ће Србија бити у ЕУ до 2007. годин. ,Касније су процене ишле до 2015. године, а онда по моделу „Нострадамуса“ 2020., 2022., 2025. и сада 2027. године. По оцени „Политика“ шансе за чланство Србије су 80 одсто – али не пре 2027. Србија би била «пожељна» у ЕУ због свог геополитичког положаја, а опет није «подобна» односно не испуњава «морално-политичку подобност» ЕУ због питања која нису била сметња другим чланицама као што је борба против корупције, еколошка питања, судство, образовање, мањинска питања, а највише у односима Београда и Приштине, ЕУ «дубински» тражи од Србије пуно понижење и признавања Косова уз промену Устава Србије кад тад! То се сада не подстиче као приоритет, али стоји у «сенци» политике ЕУ. Зато «Политико» пише, Србија ће можда наставити да одбија признавање независности Косова, осим уколико јој буде понуђено чланство у ЕУ. То би могла да буде паметна тактика Србије, али није у складу са духом норми ЕУ.

Блокада у региону и моћних

Ко и како може бити сметња Србији на путу ка ЕУ? Највећа сметња долазиће из региона од Хрватске по више питања и поглавља које Србија треба у самопонижењу да испуни. Можда, касније треба очекивати и притисак Румуније око тзв. «Влашког питања». Будућност је увек непозната, па може да нас изненаде и радикалне иницијативе које би долазиле из Мађарске око културне аутономије Мађара на северу Бачке. Лист «Политико» отвара хипотетичко и сасвим реално питање да би пре Србије за ЕУ кандидат могла да буде Албанија, која је већ чланица НАТО и махом „ослобођена проблема југословенских ратова деведесетих”, а могла би да постане чланица две године пре Србије, односно 2025. године. Албанија је била умешана кризе на Балкану и у стварању «државе» Косово што се јасно види у свим властима Албаније од 1990. до данас. Албанија је можда за ЕУ и посебно за НАТО значајнија од БЈР Македоније, Црне Горе и делимично и Србије. Албанија у ЕУ би одржавала националну политику Албанаца на Балкану и могла би да кочи Србију око признања Косова или других питања. Хрватска је за ЕУ и НАТО значајнија од Србије и њој је дата улога чувара «западног хришћанства» на вратима «Источне вере» односно православља.

Притисак око националних интереса Србије?

Србија ће на стратешком плану пута ка ЕУ бити блокрирана око Косова и Метохије, али и Дејтонског статуса Републике Српске. По писању „Политика“ Босна и Херцеговина је у најгорем положају од свих и могла би да успорава све остале државе у случају да ЕУ захтева да земље Балкана приступе унији у форми блока, Србија ће по писању «Политика» можда ући у ЕУ пре БиХ, БЈР Македоније, али се «типује» да ће Албанија и Црна Гора можда ићи заједно у «пакету». За Македонију се не очекује да постане чланица пре 2030. године. Косово уколико Албанија приступу ЕУ неће морати да се «бори» за брзи статус јер ће Албанија радити за Приштину. Оно што може бити интересантно јесте да Косово пре 2022. буде део НАТО система. Које државе ће у дужем периоду сталним проверама притискати Србију на путу ка ЕУ и пролонгирати њено чланство? Пре свега треба очекивати да то буду државе попут Пољске, Холандије, Хрватске, Чешке, а међу моћнијим државама то ће бити Немачка која у начелу подржава Србију уз велико исцрпљивање и додатне захтеве. Немачка геополитика на Балкану играла је на осовину Аустрија, Мађарска, Словенија, Хрватска, Албанија. Преко Хрватске Немачка је добила значајан утицај у БиХ, Црној Гори, преко Албаније на Косову и БЈР Македонији.

Нема нових чланица?

Европски комесар за проширење ЕУ Јоханес Хан недавно је изјавио да „неће постављати ограничење брзине за улазак у ЕУ”, инсистирајући да напредак сваке земље кандидата зависи искључиво од ње саме. Ова политичка флоскула је дипломатско-демагошког карактера. ЕУ ће бити «блокирана» за нове чланове док се не реши статус Велике Британије након референдума «Брегзит», и последица који ће имати на друге чланице ЕУ и евро зоне. Пут изласка Велике Британије из ЕУ може трајати и до десет година. Питање је будућности ЕУ и значаја проширења након «Брегзита» али и притиска на Грчку. То је велико питање и за Србију да ли треба стриктно да се уређује по моделу ЕУ или да гради европско али национално друштво уз сарадњу и са другим економским интеграцијама попут БРИКС-а. Искуство у ЕУ показује да скоро све државе ЕУ задржавају своје националне и државне интересе. Међу државама где се урушава тај принцип је Грчка, а Турска је «вечити» кандидат иако је једна од најмоћнијих економија и војних сила у Европи. Из свега овога Србија треба да извлачи неке поуке. Генерално ЕУ не жели да види Русију и Кину на Балкану и у Србији и зато треба очекивати многе неразумне захтеве око којих ће се водити политичке и изборне борбе у Србији. Зато „Политико” сматра и да је чланство Украјине у ЕУ практично немогуће док је на челу Русије Владимир Путин. Европа је у новом «хладном рату» а ЕУ у урушавању. Где је ту Србија?

Томислав Кресовић