ПАКАО ПОРОКА Исповести зависника од коцке, дроге, алкохола и – интернета

ПАКАО ПОРОКА Исповести зависника од коцке, дроге, алкохола и – интернета

Коцкари, алкохоличари, наркомани, па чак и зависници од интернета траже помоћ на клиници у Драјзеровој. Лечење је дуго и тешко без јаке воље пацијената да истрају у терапији. О томе како изгледа пролазак кроз пакао зависности открили су репоретрима "Блица".

ПОДЕЛИ

ИСПОВЕСТ КОЦКАРА: Размишљао сам само о кладионици и рулету

Због коцке сам упао у психичку кризу. И у сну и на јави размишљао сам само како ћу да идем у кладионицу, коцкарницу. Да ми није било жене, која је инсистирала да потражим помоћ, ко зна шта би било са мном…“, овако за „Блиц“ започиње своју причу М. Б. (32) из Панчева, који већ 10 месеци покушава да се избори са једним проблемом – коцкањем.

sthktkqturbxy9mmmflmwflmjflnjvinjzln2njnjuxywnjzjaymgq4zi5qcgvnk5uczqmuamldlqlnadyawsovb9kyl3b1bhnjbxmvturbxy8xzdc0y2i0mtcwntk1mdqznjyyownhymq2mdzmntbmni5wbmchwga

Нисам имао циљ

„Коцка је зло. Због ње сам психички оболео, једно време сам само о њој размишљао. Почео сам из досаде да идем у кладионицу, нисам имао реалан циљ у животу. Сваки дан ишао сам да се кладим, проводио слободно време у кладионици. Тамо сам упознао екипу која је живела истим начином живота. Мало помало, желео сам више. У кладионици је био електрични рулет, па сам у паузама између утакмица седао за њега и играо. Међутим, та игра постепено је постајала мој начин живота. После неког времена нисам могао да замислим дан без ње. Почео сам да позајмљујем паре од кога сам стигао, да продајем ствари из куће. Надао сам се да ћу успети да повратим изгубљени новац. Преварио сам се. Тек када сам отишао на лечење, схватио сам у шта сам се увалио. Захваљујући подршци моје супруге, која је мој сарадник у лечењу, полако се извлачим из свега овога. Много ми је жао када је видим како се мучи због мене јер, иако је истрајна у намери да ми помогне, и она понекад има своје кризе. И њој је тешко. Не могу да се крећем где бих желео, већ морам да будем стално под наџором супруге, да јој се стално јављам на телефон. Такође, не смем да користим телефон првих неколико месеци од тренутка када почнем са терапијом. Сусрео сам се са кладионицом врло брзо пошто сам започео лечење. У том тренутку сам осетио бес, али и велику потребу да уђем, седнем за апарат само једном и опростим се од ње.

Снага ума

Међутим, снага ума је надвладала, успео сам да се одупрем. Сада сам срећан што је потреба за коцком нестала. Наставио сам даље, борим се за живот без тог зла, планирам дан за даном, обавезе, одмор. Ја сам пријатељима и породици испричао за свој проблем и замолио их да ми не дају никада новац када им тражим, већ да се консултују са мојом супругом. Тако сам себе осигурао.“

Реч психијатра: Долазе и са дугом од пола милиона евра

Психијатар др Милица Никић, руководилац дневне болнице, објашњава да се због проблема са коцком за помоћ најчешће обраћају људи од 25 до 40 година.

kljktkqturbxy9iztc5mzkwyjayzdg0zgqwzti5ytfkngfmmdqzzgjkzc5qcgvnk5uczqmuamldlqlnadyawsovb9kyl3b1bhnjbxmvturbxy8xzdc0y2i0mtcwntk1mdqznjyyownhymq2mdzmntbmni5wbmchwga

– Док се контролише, док не почнете да издвајате већу суму новца него што можете себи да приуштите, све је у реду. Међутим, када пређете те границе, ствара се зависност – наглашава др Никић.

Како објашњава, коцкари кроз живот иду логиком „нисам добио пет пута, шести пут ћу“.

– То одржава континуитет болести. А овде углавном долазе када направе веће дугове – наглашава наша саговорница.

Дугови воде у нове конфликте.

– Продају вредне ствари из куће, залажу имовину, подижу кредите… Код нас долазе и људи са дугом од око 400 евра, али и људи који имају по 300.000 или 500.000 евра дуга! Са медицинског аспекта они су у истој позицији јер су патолошки коцкари – објашњава она.

Програм одвикавања траје око две и по године. Састоји се од три фазе.

– У првој фази два пута недељно су на групној терапији, око шест месеци. Након тога их шаљемо у рехабилитациону групу једном недељно, па два пута месечно, након чега их упућујемо у клуб лечених коцкара где се једном месечно састају са својим терапеутом – каже Никићева.

ИСПОВЕСТ АЛКОХОЛИЧАРА: Хоћу да се излечим због унучића

Због алкохола сам се развео. Остао без деце. Пио сам увек и свуда. Алкохол ми је уништио живот“, дрхтавим гласом и са сузама у очима прича Ј. К. (52).

3hjktkqturbxy84m2fmyza5ndu4nwrimdi4zdg2yznimjizzdbmmmvmny5qcgvnk5uczqmuamldlqlnadyawsovb9kyl3b1bhnjbxmvturbxy8xzdc0y2i0mtcwntk1mdqznjyyownhymq2mdzmntbmni5wbmchwga

Одлазак деце

„Моје прво опијање било је у 22. години, пио сам 30 година… Опијао сам се на рођенданима, испраћајима у војску, свадбама… Био сам убеђен да немам проблем. А то је дуго мислила и околина. Оженио сам се, добио троје деце. Међутим, жеља за алкохолом није престајала. Што је више време одмицало, ја сам све више пио. После неког времена жена и ја смо се растали. Деца су припала њој. Због тога сам кренуо са лечењем 2006. године. То ми је било најуспешније лечење – седам и по година сам био под апстиненцијом. Међутим, када сам отишао од куће где сам живео са мајком и сестром, у свој станчић, када сам остао сам у четири зида, жеља за алкохолом се поново јавила. Сипао сам себи једно пиће, друго, треће… нисам могао да станем и опет сам се напио. А онда сам још једном, па још једном… У међувремену деца су се поудала и оженила, добио сам унучад.

Четврто лечење

Дошао сам до ивице да ме заувек избаце из свог живота. Због тога сам се вратио на лечење. Сада имам мотивацију да успем. Имам унучиће. Недавно сам изашао на викенд из болнице и успоставио сам везу са ћерком, која је од мог последњег пијанства већ почела да поставља границе између нас. Сада сам поправио однос са њом. То ми је све дало снаге. Имам и здравствене последице: масну јетру, алкохолну епилепсију, на крају и повишен шећер. Ово ми је четврто лечење и, надам се, последње…“

Реч психијатра: Стрес покушавају да лече алкохом

– Проблем са алкохолизмом не почиње ођедном. Потребно је да једна особа 7-8 година прекомерно пије да би дошло до развоја болести зависности – каже за „Блиц“ Наташа Достанић, психијатар и руководилац одељења за алкохолизам и политоксикоманију.

bhcktkqturbxy83m2iwyzvhnge2ogrkntjiyjdintc3zmnkotazzdgzny5qcgvnk5uczqmuamldlqlnadyawsovb9kyl3b1bhnjbxmvturbxy8xzdc0y2i0mtcwntk1mdqznjyyownhymq2mdzmntbmni5wbmchwga

На појаву зависности од алкохола утичу три главна фактора – сам алкохол, особа и средина.

– Алкохол доводи до опуштања, особа се осећа раздраганије, самоувереније. Други фактор, сама особа, која није у стању да реши стресне животне ситуације на адекватан начин, бежи од проблема уз алкохол јер када попије, онда се осећа смиреније и сигурније, заборави на проблеме и то је линија мањег отпора. Врло је битна и средина јер према конзумирању алкохола постоји један врло толерантан однос. С друге стране, битна је и сама породица. Уколико у породици један родитељ конзумира алкохол, онда ће и дете да учи да је то понашање прихватљиво – наводи Достанићева.

Последњих година забележен је пораст броја све млађих алкохоличара. На лечење се најчешће јављају пацијенти који имају између 35 и 45 година. Како каже Наташа Достанић, склоност алкохолизму се код човека може приметити онда када почне сваки проблем да решава конзумирањем алкохола.

– У свакој стресној ситуацији та особа прво мора да попије да би се смирила, осетила сигурније – објашњава наша саговорница.

Она додаје да особе примете да су зависници тек када имају некакву последицу свог понашања, била она здравствена, пословна или социјална. Алкохолизам се лечи око две године, а лечење се састоји из две фазе.

– Прва фаза лечења јесте успостављање апстиненције, што значи прекид уноса алкохола и то се најчешће спроводи у болници. Наставак лечења је групна психотерапија у коју се укључују и чланови породице – каже др Достанић.

ИСПОВЕСТ НАРКОМАНКЕ: Деда је умро када је чуо да се дрогирам

„Већ сам пети пут овде од прошле године. Скидам се са хероина. Почела сам са 13 година да узимам. Сада имам 23”, започиње причу Београђанка С. П. (23), коју је у свет дроге док је била дете увела другаричина мама.

sghktkqturbxy8ymwjizme3odmxzdgzngqwytkznddlnzqxndrjytfmyy5qcgvnk5uczqmuamldlqlnadyawsovb9kyl3b1bhnjbxmvturbxy8xzdc0y2i0mtcwntk1mdqznjyyownhymq2mdzmntbmni5wbmchwga

„Била сам одличан ђак. Када сам имала 13 година, дружила сам се са једном девојчицом. Сећам се да ме је болео зуб док сам била код ње, па ми је њена мама на зуб ставила фолију у којој је био хероин. То ми је давала неколико дана сваки пут када дођем код њих. Када је зуб престао да ме боли, после месец дана осетила сам кризу. Међутим, ја тада нисам знала ни шта је хероин ни шта је криза…

Чиста четири године

Имала сам само 13 година, нисам ништа капирала и само сам наставила да га узимам. Хероин сам интензивно узимала све до осамнаестог рођендана, до 2011. године, када сам отишла на једну приватну клинику на лечење. Тамо сам била десет пута и нисам успела ништа да урадим. Једанаести пут када сам отишла молила сам мајку, преклињала је на коленима да ми пружи последњу шансу, она није хтела, рекла ми је да могу да цркнем, да не жели више да ми плаћа лечење пошто то није јефтино – један проведени дан тамо је око 150-200 евра. Тетка је успела некако да је наговори и да ме ипак одведу и тај једанаести пут. Тада сам се скинула и била сам четири године чиста, на апстиненцији.

Последња шанса

Међутим, у новембру прошле године поново сам га узела и од тада га узимам периодично… Долазила сам овде у више наврата. Лежала сам прво два месеца. Међутим, одмах после изласка одавде ја сам хероин поново узела. Онда сам се поново вратила, била месец дана, и након изласка опет направила глупост и тако све до сада. Сваки пут када дођем на одвикавање осећам се кривом, зашто је морало да буде тако. Пролази вам кроз главу кога сте све повредили, кога изгубили, зашто је морало да буде тако… Моји проблеми одразили су се и на породицу. Деда ми је умро када је чуо да се дрогирам, мама је престала да ради, као и тетка, која је добила туморе. Рекла ми је да ће се отровати ако се и овај пут не скинем. Ово ми је стварно последња шанса.“

Реч психијатра: Синтетичке дроге замениле хероин

– У нашу установу долазе људи свих генерација. И они од 16 година, али и старији – каже за „Блиц“ Мира Ковачевић, директорка Специјалне болнице за болести зависности.

2k9ktkqturbxy9izgvhmzrlywm2ody1ndvimgmyodewyjyyodu4odblzi5qcgvnk5uczqmuamldlqlnadyawsovb9kyl3b1bhnjbxmvturbxy8xzdc0y2i0mtcwntk1mdqznjyyownhymq2mdzmntbmni5wbmchwga

Како објашњава, млади људи узимају различите психоактивне супстанце када су у проблему, али и када желе да се опусте у разним ситуацијама.

– И све старији људи пробају дрогу. Узимају марихуану, амфетамине, кокаин – објашњава она и додаје да се све чешће јављају људи са проблемом зависности од марихуане.

Када кажемо дрога, наркоманија, прво на шта помислимо јесте хероин. Међутим, како објашњава др Мира Ковачевић, много је већи број људи који узимају синтетичке дроге.

– Хероинска зависност је већ годинама у некој врсти стагнације јер сада хероин замењују неке друге ствари. Све је раширеније да људи узимају супстанце које су или марихуана, амфетамини или таблете или синтетичке дроге којих је све више. Постоје синтетичке супстанце које се купују преко интернета а које још нису на листи илегалних супстанци – наглашава она.

Све је заступљеније и мешање дрога са алкохолом.

– Многи млади уз алкохол комбинују синтетичке дроге и експериментишу са тиме. Токсиколошки центар ВМА скренуо је пажњу полицији да долазе људи у озбиљном психичком стању – наглашава она.

ЗАВИСНОСТ ОД ИНТЕРНЕТА: Млади најчешће жртве, али буде и понека бакица

Употреба интернета је облик зависности који нам највише прети у будућности. Зависност од њега највише личи на зависност од коцке“, каже за „Блиц“ Милан Радовановић, психотерапеут у саветовалишту „Ентера“.

zcektkqturbxy82ywu4m2nlmtq0zjblmdljnze3mtriywvkzteyndk4zs5qcgvnk5uczqmuamldlqlnadyawsovb9kyl3b1bhnjbxmvturbxy8xzdc0y2i0mtcwntk1mdqznjyyownhymq2mdzmntbmni5wbmchwga

Он наводи да та болест највише захвата млађе генерације, којима је интернет постао свакодневница.

– Од зависности од интернета оболе најчешће мушкарци адолесценти који играју групне видео-игре на интернету: „LOL“, „WOW“, „DOTA“, „Counter Strike“. Неки знају да проведу по 20 сати за рачунаром и да играју без престанка – објашњава Радовановић.

Он додаје да је таква врста зависности уско повезана са зависношћу од употребе телефона.

– Све више је људи који су зависни од коришћења мобилних телефона. На њима сада има интернет, те они велики део дана проводе на друштвеним мрежама – наводи он.

КАКО ПРЕПОЗНАТИ

Како објашњава психотерапеут Радовановић, симптоми зависности огледају се највише у свакодневним активностима.

– Ако кажем себи “Идем да спавам” и после два сата ухватим себе да сам и даље будан и да чачкам телефон, да сам на интернету, ако све време причам телефоном, седим за рачунаром – ја сам постао зависник. Докле год могу да одем негде без телефона, док могу да издржим да не проверим свој налог на некој друштвеној мрежи, све је у реду – наглашава Радовановић.

ПОСЛЕДИЦЕ

Радовановић наглашава да је проблем са овом врстом зависности све озбиљнији.

– Нама се за помоћ обраћају родитељи деце која су шести, седми разред основне школе. Међутим, пре неколико година имали смо и пример госпође од 64 година која се навукла на четовање. Није излазила из куће данима, а комшилук је чак помислио да је преминула. Било је и младих који су користили помагала да остану будни, енергетска пића, “спид”. Тако нам се једном јавио и младић који је 37 сати без прекида играо игрице – присећа се Радовановић.

Он додаје да деца која постану опседнута рачунаром, видео-играма и интернетом, а родитељи им нагло забране њихово коришћење често прете суицидом.

– Неки секу каблове по кући па условљавају родитеље да ће им их вратити тек када они њима врате рачунар. У њиховом понашању често може доћи до раздражљивости, њихов живот постаје сиромашан, немају интересовање, пријатеље, често имају проблеме у комуникацији с околином. Они који су константно за рачунаром имају и проблеме са зглобовима, мишићима – каже Радовановић.

Реч психотерапеута: Помаже само постепено одвикавање

Лечење зависника од интернета, видео-игрица и мобилних телефона најприближније је лечењу од коцке. Психотерапеут Милан Радовановић каже, оно траје око годину дана.

olqktkqturbxy83zwu4nmm5ntblnmy4mzzkngjkndu1mdkzmwi2zgm2my5qcgvnk5uczqmuamldlqlnadyawsovb9kyl3b1bhnjbxmvturbxy8xzdc0y2i0mtcwntk1mdqznjyyownhymq2mdzmntbmni5wbmchwga

– Специфично код овог лечења јесте то што ови млади људи могу да користе интернет, али само у сврхе школовања, такође обављају се разговори са психотерапеутом, док су у најтежим случајевима укључени и медикаменти – каже он.

Радовановић саветује родитеље да поведу рачуна о свом понашању јер деца се угледају на њих.

– Ако гледају телевизију по цео дан, не могу да очекују да дете неће бити за рачунаром. Ако дете види да они стално причају телефоном, оно ће мислити да то тако треба. Такође, родитељи не смеју деци одузимати компјутер нагло уколико примете да прелазе границу. Нека се консултују са психотерапеутом који ће им дати савет како да га постепено одвикну од рачунара – закључује

Блиц