Драган Милосављевић: Путин мета, жртва амбасадор

Драган Милосављевић: Путин мета, жртва амбасадор

ПОДЕЛИ

После Сухоја, чије ракетирање није донело прижељкивани повод за рат, у другој глобалистичкој сачекуши оборен је руски амбасадор у Турској. Овај атентат уствари на Путина и његову растућу улогу у светској политици, по Форбсу „најутицајнием човеку на свету“, платио је главом као једина доступна мета највиши дипломата Русије у Анкари. Гест који би требало наликовати на инкарнацију исламског Гаварила, осветника, свакако је срачунат као моменат врхунске дестабилизације света. Од Блиског истока, где су Клинтонови изгубили рат за Сирију и евакуиције Алепа до срца САД, где губитници председничких избора очајнички покушавају да поремете електорско изјашњавање у корист изабраног председника Трампа тражећи повода у неком инциденту.

А Трамп, што је за лоби берзанских шпекуланата и штампача новца фатално, најавио је повратак реалној економији, дакле укидању неолиберализма и враћање валути са подлогом и то у сарадњу са Русјом. На том концепту, нафтни лоби Амерке који је победио на изборима у виду Трампа очекује огромну корист. Али као власник највећих резерви гаса црног злата и оног жутог свакакао и Русија која нуди парнерство. Братство по нафти.

Као уосталом што очекује укидање санкција као логичну косеквенцу будућих наговештених ближих односа Вашингтона и Москве. Зато је пуцањ у Анкари покушај да се убије порадјање новог светког и поретка реда ствари који је у настанку и диљем Европе. У којој је Немачка остаје усамљена са обавезом да настави дело Клинтонових и Обаме и нагло губи савезнике почев од брегзита. Од Британије која се веч удаљила од симулакрума ЕУ, уствари новог рајха, до Италије Француске и Холандије које се окречу јачању националног крила. Капиталистичка нова левица повампореног троцкизма, сада црног, то назива екстремном десницом, тај повратак на националне економије и сувереност..а незадовољници патриоте које ови картелски неонацисти оптужују да су фашисти (каква иронија) – ту виде реалистички наставак донедавне цивилизацијске вертикале.

На домачој политчкој сцени пуцањ у Анкари одјеује као грмљавина упозорења шта би све радикални ислам нагомилан на Косову, Албанији и у БИХ, али присутан све више и на југу Србије у рукама глобалиста могао да почини на Балкану. Највероватњој наредној мети за дестабилизацију размера које далеко надмашују регионалне оквире бивше СФРЈ Коју је разрушила а групација око Језгра Клинтон Сорош.

Прво је растурила па затим свела на бананане државе коју и после пораза глобалиста у САД и даље воде њихове спољне политике у БиХ, Србији, Црној Гори, поготову Хрватској и Словенији а сада покушавају да подметну пожар грађанског рата у Македонији манипулишући резултатима недавних парламентарних избора. Ту би Албанија и пријатељ нашег премијера Еди Рама требало да по мустри оног дрона у Београду спусти под стреју пожар градјанског рата, злоупотребљавајући чињеницу да је финасирањем Зајева парама Сороша изборни кантар готово пораванат са Груевским. Те о судбини Македније па и Балкана одлучују Албанци. у овом случају њихова мањиина у Македнији.

Савакако да ће даљи развој догадјаја, у овом тренутку тешко прецизно предвидив по прогнози ударног таласа кризе и кофа ће најпре запљуснути после овoг политичког цунамија у Анкари променити и шарлатанску климу домаће елите и њених главих медија око правца и кандидата на председничким ибрима на пролеће. Једноставно зато што је стицајем нагомиланих обавеза свих клијентелистичких влада од двехиљдите Србија постала једини прави успех Клинтонових за променом свести жртве осудјене на стокхолмски синдром. Овде ће се уствари глобалисти бранити као у посјледњем рову неолебералог натоизма.

Зато су обећане „златне године Србије“ једна од хипербола човека кога је логика узгајања и избора унапред добијених избора од стране неолиберала за послушника избацила на сам политички врх. Он, сада сада у новом расплету убрзавања светске кризе, која кулминитра у производњи нестабилности и у САД, не само на Блиском истоку треба да кроји даљу судбину Србије и уцењивану на путу без елтернативе све време од Вашигтона преко Брисела и Берлина.

Ни штампачи долара ни њихови мејнстрим медји које имитаирају овдашњи нису очекивали да ће амерички реални капитал однети превагу на избрима не онај шпекулантски тако што је придобио средњу класу остављену без посла и пара и да ће креирати климу у каквој су свакаква а изненадјења могућа. Не само у САД већ и тамо где се пате народи под неоколонијалном чизмом досадашње администрације у Вашингтону. А то је свакакао најпре у Европи Србија, где кључне конце и у овом судбинскин временима повлачи амбасадор америчког глобализма.

1 КОМЕНТАР

Comments are closed.