Анђелковић: „Ко не храни своју војску, храниће туђу“ (ВИДЕО)

Анђелковић: „Ко не храни своју војску, храниће туђу“ (ВИДЕО)

Договор председника Владе Србије Александра Вучића са руским министром одбране Сергејем Шојгуом о набавци шест авиона МиГ-29 јесте добродошао и ти авиони су више него добродошли, али реч је о половним авионима који ће омогућити преживљавање српске авијације у тренутку када се налази на самом заласку. Нема сумње да ће медији у Хрватској то покушати да предимензионирају, како Србија са Русима угрожава Хрватску, али реалност је да тих шест мигова неће променити слику и ситуацију у региону, изјавио је данас војни аналитичар Александар Радић.

ПОДЕЛИ

Радић је, гостујући у емисији Прави угао Радио-телевизије Војводине, објаснио да су ресурси авиона које сада има наша авијација истрошени, да ће они ускоро морати да престану да лете и да је хитно било потребно пронаћи неко решење, у оквиру технологија које имамо и улагања која су нам на располагању, како би се обезбедила контрола ваздушног простора и редовна обука пилота.

„Авиони су били потребни, шест мигова су више него добродошли српској авијацији, али није реч о револуционарном достигнућу, него о спашавању онога што се да спасити“, истакао је он.

Радић је нагласио да се ради о половним авионима, којима ускоро истиче животни век од 30 година, али да уговор сигурно подразумева продужетак животног века.

„Наши авиони су произведени 1989. године, руски су пар година млађи, а 1991. је престала производња мигова 29, што значи да ће најмлађи авиони за пар година бити стари 30 година“, указао је он.

Радић додаје да је реч о авионима који су повучени из наоружања руске авијације и да се користе још само у њиховом школству, а да је прича о томе колико ће Србија морати да уложи у њих ремонт врло сложена.

„Да би авиони добили српске ознаке, потребно је да прођу кроз припрему за излаз – промену на техници, уређаја за идентификацију, затим, да им се уграде неки додатни уређаји, које су наши авиони добили приликом ремонтовања 2008. године. У руској пракси прописане су стриктне норме, па авион после ремонта може да лети 10 година или 750 часова … треба то да платимо, онда да купимо резервне делове, а на крају иде идеја да се ти авиони модернизују и да им се уграде радарски самонавођене ракете ваздух-ваздух“, објашњава он.

Политички аналитичар Драгољуб Анђелковић наглашава да свака прича, па и ова има политички аспекат, те да Руси добијају геополитичке поене и представљају се као озбиљан играч када дају донације и одржавају утицај у сфери куповине науружања.

„Наравно, не смемо да пренебрегнемо да идуће године, када то наоружање буде стизало у Србију, имамо редовне председничке изборе, а то је тако и у Амарици, Канади или било којој другој земљи… све има везе са и са изборима“, указује он.

Анђелковић сматра да то што се Шојгу захвалио Вучићу на хуманитарној помоћи коју је Србија упутила у сиријски град Алепо не ствара проблем за нас.

„По тој логици, Руси би могли нам замере на сарадњи и аранжманима са НАТО војним савезом, у чему учествујемо максималним интензитетом поредећи се са државама које нису чланице тог савеза. Ми треба да гледамо шта нам се највише исплати и како да унапредимо сарадњу“, оцењује он.

Са друге стране, Радић сматра да је Вучићево инсистирање на „војној неутралности“ прича без садржаја и фраза која се понавља до бесвести, а да у стварности „ми покушавамо да кокетирамо са свима“.

„Нико озбиљан не доживљава Србију као војно неутралну земљу. Ми учествујемо у мисијама тако што пошаљемо јединицу у састав контингента чланице НАТО, па је српска чета у Либану интегрисана у батаљон Шпаније, земље која није признала независност Косова. Са друге стране, имамо раскорак у броју активности са НАТО и са Русијом, са којом војна сарадња у прошлости није постојала. Ми смо са Русима имали војно-економску сарадњу – куповали смо наоружање, док са Западом постоји много активности у практичној обуци и усвајању стандарда“, каже он.

Радић се пита због чега је НАТО био тих, а стигло је много примедби из ЕУ на недавно одржане заједничке српско-руске војне вежбе, када је доста земаља чланица НАТО из Европске уније, упркос санкцијама, одржавала војно-техничку сарадњу са Русијом око техничких активности које су потребне за одржавање оперативних способности.

Коментаришући медијске написе о мешању Русије у политичке процесе на Западном Балкану, због чега Србија „клизи ка свом старом партнеру – Русији“, Анђелковић каже да би то имало тежину да је на председничким изборима у САД победила Хилари Клинтон, али да се сада очекује релаксација на релацији Вашингтон – Москва, због чега Србија неће бити у ризику.

На критике које су у извештају Европске комисије упућене Србији поводом статуса руског хуманитарног центра у Нишу, Анђелковић одговара: „Шта нас брига, нека поцртавају шта год хоће, нама не пада на памет да се дистанцирамо од Русије, због тога што то неко тражи из ЕУ“.

„Треба бити искрен и рећи да се сви помало лажемо… нама је циљ да дођемо до одређених фондова и инвестиција са Запада, и учествујемо у тој игри која се зове евроинтеграције. Да ли ће се она завршити уласком Србије у ЕУ и шта ће бити када стигнемо до капије, видећемо. У овом тренутку треба да извучемо неку корист, а да дамо што мање“, каже он.

Анђелковић каже да не зна да ли је тих 200 милиона евра уложено на најбољи начин, али наглашава да треба улагати у војску, јер „ко не храни своју војску, храниће туђу“.

На питање због чега се у целој причи око наоружавања спомиње Хрватска, Анђелковић одговара да нам је Хрватска непријатељ на Балкану и да се само треба сетити геноцида у НДХ, а онда и егзодуса српског народа из Крајине током Олује.

„Хрватска има према Србима крајње непријатељске намере. Када посматрате истраживања етничке дистанце у Хрватској, видите да они нас мрзе, као да смо ми имали Јасеновац“, истиче он и додаје да прича о Хрватској као чланици ЕУ не значи ништа.

„Прво, не знамо шта ће бити са ЕУ и НАТО 2018. Године. Друго, имамо проблем Републике Српске, а Хрватима би могло да падне на памет да се умешају у процесе у БиХ“, наглашава он.

Говорећи о војним везама Србије и Русије, као и о изјави начелника генералштаба генерала Диковића о 80 одсто руског наоружања у Србији, Радић је истакао да то није тачно и да су сложени војни системи наше војске углавном западне производње.

„Сетимо се да је ЈНА гледала и на НАТО и на Варшавски пакт као на војну претњу, и југословенска војска није имала склоност ка сарадњи са СССР. Онда имамо Титову одлуку из 1968. године, о диверсификацији снабдевања војном опремом и окретању ка Великој Британији, Шведској, САД“, указује он.

Радић каже да је данас тешко раздвојити код вербалних потеза Вучића шта је реалност, а шта медијски спин и потреба да се због јавног мњења проруски ставови пренагласе, када се истовремено води прегвори са Ербасом о куповини нових војних хеликоптера.

„Чини ми се да је реч о покушају да се за српску јавност што више говори о набавкама из Русије, а да се онда упути порука како се Србија дугорочно опредељује ка Западу“, наводи он.

Радић каже да ће прича о набавци шест мигова у хрватским медијима бити сигурно предимензионирана и да је створена лажна слика о томе како се води „балканска трка у наоружању“, јер „Хрватска има проблем са страшћу шовинизма“.

„Хрватска је чланица НАТО и покушава да реши неке своје проблеме набавком средстава из вишкова… неке ствари су узели, а неке неће добити. Хрватска презентује предимензионирану слику још од времена Олује , када покушава да створи јавно мњење и притисак ка странцима, да је Србија са Русима угрожава“, истиче он и додаје да мигови неће променити слику у региону, јер се ради о дефанзивном средству и да се њима не може доћи да главних градова.

Анђелковић сматра да руским хуманитарцима треба дати имунитет и дипломатски статус јер ако тежимо неутралности и ако смо то дали војницима НАТО, зашто не би и Русима.

Са друге стране, Радић каже да се по споразуму СОФА војници НАТО третирају техничко особље и администрација, што важи и за наше војнике који оду, на пример у Немачку.

Радић додаје да је набавка осталог наоружања у Русији несврсиходна и да Србија има више тенкова у резерви него Француска и Немачка.

„Не недостаје техника, него како да хранимо војску. Имали смо протест недавно, а у току је масовни одлазак професионалних војника из службе“, указује он

РТВ

3 КОМЕНТАРИ

  1. Srbija nije smela da glasa PROTIV UKRAJINE u SB,to je SVRSTAVANJE…i vrhovna drzavna glupost.
    Srbija je trebala biti UZDRZANA,kao desetine drugih zemalja,koje se NE KURVAJU U NJUJORKU.
    Jeftina politika Beograda,po svemu,od JEFTINE (ras)prodaje MATERIJALNIH resursa,preko JEFTINE (ras)prodaje svekolikog UGLEDA zemlje,osnovna je karakteristika ovog „bezglavog orla“ u Beogradu.
    Piljarska politika na periferiji ciganmale ,caruje u Beogradu.
    NIKO OZBILJAN U SVETU,VISE SRBIJU NE DRZI ZA OZBILJNO!

    • Hm,hmmm..lepo primeceno,jos od „prve visestranacke skupstinske rasprave“,upravo je moze se reci „nasilno svrstavanje vostale serbije“,od strane pojedinaca i „DOS basibozuka“, sva nevolja i pocela.

Comments are closed.