Томислав Кресовић: “Вирус” корупције у врху ММФ-а

Томислав Кресовић: “Вирус” корупције у врху ММФ-а

ПОДЕЛИ

Србија у протекорату ММФ

Србија добија позитивне оцене од ММФ за своје реформе. Преко оцена ММФ многе државе као и Србија добијају “зелено светло” за стране инвестиције. Политичка стабилност Србије зависи од оцена ММФ-а. Србија је “жртва” ММФ и његове пљачкашке праксе. Влада Србије да би добила позитивну оцену на путу ка ЕУ и наводним страним инвестицијама улази у дужничко ропство на период од 20-40 година. Велики број држава у свету је под протекторатом ММФ и њеним административним апаратом који контролишу финансијске олигархије пре свега из САД, ЕУ и моћни “хеџ фондови” и моћни појединици. ММФ ради по упуствима тзв .“чикашке” неолибералне школе и њеног идеолога Милотна Фридмана. Многе државе у свету су се прво подигле уз велике напоре и жртве слушајући “инструкције” ММФ-а, а онда су се стрмоглавиле и изазвале политичке потресе и слом економија и пад многих влада. Најбољи примери за то у ЕУ су Грчка која је “исисана” од ММФ, као и већи број држава Латинске Америке као што су Аргентина, Чиле, Венецуела. ММФ је и сам подложан високој корупцији и облицима шпекуација. Систематски је под окриљем ММФ Грчка задужена, а онда је ушла у дужничко ропство и организовану пљачку и пут “без повратка”. Тако ММФ као светски “финансијски полицајац“ даје извештај да “давање мита усисава између 1.500 и 2.000 милијарди долара годишње широм света, што нагриза привреде и погоршава социјалну заштиту за сиромашне.” Поводом тога шефица ММФ Кристин Лагард каже: “Сиромаштво и незапосленост подједнако могу бити симптоми хроничне корупције.”

ММФ део Светске владе и корупције

Док челници ММФ говоре о корупцији у свету и сами су извор корупције, утаје пореза и узимање мита што говори да је ММФ постао и сам инфициран финансијским “заразама” и преварама. Тако је Специјални суд у Француској прогласио је шефицу Међународног монетарног фонда Кристин Лагард кривом за немар у случају исплата бонуса Бернару Тапију 2008. Утврђени немар Лагардове датира из периода када је била на функцији министра финансија Француске, а суд је одлучио да јој не изрекне никакву казну нити да јој отвори кривични досије. Ради се о великом прикривању финансијских малверзација где се Кристин Лагард аболира да не би озбиљно девастирала већ посрнули углед ММФ. „Аферу Тапи“ и улоге исплате 400 милиона евра контроверзном бизнисмену Бернару Тапију 2008. ставља се на терет шефици ММФ док је била минстарка финансија Француске.

Мафијашки дух ММФ

Претходни шеф ММФ такођер Француз Доминик Строс Кан је одлуком Управног суд у Луксембургу осуђен да плати 75.000 евра заосталог пореза на добит компаније ЛСК, на чијем је челу био Строс-Кан, некадашњи министар економије Француске, нашао се на удару луксембуршки пореских власти после банкрота инвестиционе компаније којом је управљао од 2013. до 2014. године. Строс-Кан био је у октобру 2013. године партнер француског бизнисмена израелског порекла Тијерија Лејна, са којим је после афере „Софител“ у којој је оптужен за силовање хотелске собарице, основао инвестициону компанију ЛСК. Та компанија банкротирала је у новембру 2014. године после Лејновог самоубиства у Тел Авиву и иступања Строс-Кана из чланства. Бивши шеф Међународног монетарног фонда (ММФ) Доминик Строс-Кан именован је за касније за члана Надзорног одбора Кредитне-Дњепро банке, која је у власништву другог најбогатијег украјинског бизнисмена Виктора Пинчука. Ово само указује на дубину кризе ММФ и њених институција. Србија ревносно испуњава све мере ММФ као и Грчка, али је питање колико треба веровати поузданости и ауторитету ММФ и њених водећих људи који су и сами склони великој корупцији и кршењу закона. Још тежа је ситуација у структурама ЕУ и државама чланицама Уније.

Корупција, злоупотреба власти ради личне користи, кошта годишње 28 земаља ЕУ 2014. године око 120 милијарди евра, наводи се у извештају Европске комисије (ЕК). Румунија, Бугарска и Хрватска најкорумпираније су чланице Европске уније, показала је студија Европског парламента која је разоткрила и да корупција Европу кошта између 179 и 990 милијарди евра годишње рачунајући и индиректне, а не само директне трошкове.

Мафијашко-коруптивна “хидра” у врху ЕУ

Медији су преносили да су државне благајне европских земаља остале закинуте за милијарде и милијарде евра пореза због лукавих аранжмана које су мултинационалне компаније склапале с луксембуршким властима, што инкримише преседника Европске комисије Жан-Клода Јункера, који је од 1995-2013. био луксембуршки министар финансија и премијер. Међународна група новинара истраживача објавила је данас неколико стотина докумената који доказују да су готово 343 компаније – међу њима и Икеа, Пепси, Проктор`н`Гембл, Хајнц, ЏејПи Морган, ФедЕкс, затим Амазон и Дојче банка – склапале аранжмане с луксембуршким властима: основале би филијале у тој земљи, а затим су интерним позајмљивањем унутар компанија успевале да избегну плаћање пореза у централама. Заузврат су плаћале порезе у Луксембургу, али знатно повољније него што би то платиле у земљама у којима им је централа.Тако је “чисти“ Жан Клод Јункер покренуо истрагу почетком септембра 2016. године против његовог претходника Жозе Манулеа Барозе. Медији преносе садржај Председник Европске комисије Жан Клод Јункер покренуо је истрагу с циљем да се утврди да ли је његов претходник Жозе Мануел Барозо прекршио етички кодекс ЕУ својим ангажманом у америчкој инвестиционој банци „Голдман Сакс“ која је унуштила преко хеџ фонодова многе економије пре свега Грчку Јункер је навео и да ће његов тим упутити писмо Барозу, тражећи од њега појашњења у вези са његовим новим одговорностима и условима уговора са „Голдман Саксом“, као и да ће затражити мишљење ад хок Етичког комитета Комисије Барозо, који је био премијер Португалије од 2002. до 2004. и председник ЕК од 2004. до 2014. године, почетком јула је именован за председника и вишег саветника надлежног за питање Брегзита у међународном огранку америчког инвестиционог банкарског гиганта.

Моћ “хеџ фондова” и глобална пљачка

Најпознатији менаџери светских хеџ фондова 2015. године зарадили су огромно богатство. Њих 25 укупно су инкасирали 13 милијарди долара само у 2015., што је сума која превазилази економије земаља попут Бахама, Никарагве или Намибије. Хеџ фондови имају третман „дивљих“ фондова јер, по правилу, нису регистровани и не подлежу законским прописима који регулишу рад регистрованих инвестиционих фондова. Контрадикторно звучи чињеница да хеџ фондови не морају бити регистровани. Објашњење лежи у чињеници да не постоји механизам који би могао забранити одређеној групи индивидуалних инвеститора да удруже новац, знање и време, те да са заједничког рачуна инвестирају новац. Пословање хеџ фондова могуће је само у случају да избегавају законе који ограничавају политике инвестирања инвестиционим фондовима. Неки од познатијих менаџера хеџ фондова су Џорџ Сорош и Џим Крамер, који је, примера ради, 2000. године, када је индекс „Дау Џонс“ пао за 6 одсто, а С&П500 за 11 одсто, остварио принос од 36 одсто.

Томислав Кресовић