Драгомир Анђелковић: Русофобија као друго лице антисрпства

Драгомир Анђелковић: Русофобија као друго лице антисрпства

ПОДЕЛИ

 

„Aнђeлкoвић у Нoвoстимa имa прeдивaн тeкст: ,Oчaj НATO сaтрaпa’. Сaмo ми ниje jaснo зaштo сe нe пoтпишe кaкo Бог зaпoвeдa: ПР Инфoрмбирoa“. Цинично је то у вези са мојим прошлим чланком написао Небојша Крстић, бивши саветник Бориса Тадића. Лидерско-партијске афинитете је променио, али је геополитички остао постојан. Наглашено је прозападно оријентисан, уз пропорционалну одбојност према Русији. Одмах да кажем да је то, начелно, легитимно. Проблем је када се из идеолошког или другачије мотивисаног антагонизма у односу на Москву и, с друге стране, посвећености Западу, жртвују српски интереси. Када је неко русофоб за свој рачун – без обзира што такве појаве мене иритирају – то са националног становишта није проблем. Другачије је када се државни интереси подређују антируским страстима или персоналним рачунима. Код нас се баш то дешава.

Неки траже да Русији уведено санкције, да са Кремљом прекинемо војно-техничку сарадњу, да се солидаришемо са антируском политиком Брисела или бар да се дистанцирамо од Москве. Шта год ја о томе мислио не бих истом давао другачију димензију од нечега што је противно мојим (гео)политичких ставовима, да је којим случајем Србија у позицији Луксембурга. Међутим, знамо да није. Не ради се о томе да нама не треба подршка Русије. Напротив потребна нам је као болеснику лек. Руска Федерација нам је кључни фактор подршке у вези са одбраном Косова које нам отимају водеће западне земље. Најбитнија је екстерна потпора опстанку државности Српске коју поткопавају НАТО силе. Већи је чинилац помоћи идентитетском геноциду изложеним Србима у Црној Гори од Србије.

Из реченог је јасно да је окретање од Русије и тим пре против ње уједно и одрицање од виталних српских интереса. У питању је заговарање колико антируске толико и антисрпске политика. Е то је већ са национално-државног становишта велики проблем. Осим, наравно, ако заговорници истог немају чврсте доказе да су Руси толико склони националном-мазохизму да би наставили да подржавају Србију макар она и пожелела да уђе у НАТО и са њим те ЕУ усагласи своју спољну политику у свим аспектима болним за Москву. Не делује ми да је тако, нити мислим да би требало да буде. Од Русије очекујем да буде не само коректна већ и пријатељски настројена према Србији, али исто сматрам да је и наша дужност. Прагматично али и историјски утемељена.

Ту се не ради ни о каквом проруском ПР-у (макар и волео Русију) већ о хладном српском рачуну. Они који то не схватају занемарујући да се руско-српски односи преламају преко Косова, РС и још много чега другог, ирационални су и политички неписмени или пак нечији лобисти. Када се ради о не баш бројним али свакако постојећим појединцима који по кафанама за све наше недаће неосновано криве Русе, важи прво. Опет, када говоримо о онима који русофобију испољавају у медијском простору, по правилу, ради се о другом. Они уједно обично нађу повод и да буду малициозни према Републици Српској – она је наводно крива због референдума и нестабилности БиХ, њој приписује подривање Дејтона (који напротив чврсто брани) – односно све им је битније од борбе за очување КиМ. Ако се ради о отварању неког ЕУ приступног преговарачког поглавља, шта је спрам тога тихо увођење власти Приштине и на север Косова?

Има у Срба русофобије, али она је као ретко где маргинална. Резултат је пре свега антисовјетске пропаганде која је после ИБ-а у неким периодима била јака у Југославији, али се примила тек међу малим делом нашег народа. Већина Срба искрено воли Русе. То показују истраживања етничке дистанце, према којима су припадници великог словенско-православног народа Србима најдражи странци. Од сфере личних и породичних односа (прихватљиви брачни другови, комшије, пријатељи) до пословне области (позитивно су оцењени као потенцијални сарадници на послу, бизнис партнери).

Индикативно је да позитиван однос према Русима има и већина припадника странака ненаклоњених Русији. Опет, њихова вођства као и поједини медијски делатници, заговарају геополитичке ставове који су антируски. То важи и за однос према српском народу. Често се набеђује да је крив за југословенске ратове, приписују му се лажни или предимензионирани злочини, оспорава му се етничко и историјско право на територије на које претендују други народи. Све у свему испољава се србофобија са којом руку под руку иде русофобија. Ради се о лицу и наличју исте монете, рекао бих, сорошевске или сличне провинијенције. „Наши“, обично професионални русофоби, су из истих побуда и аутошовинисти!

Новости

1 КОМЕНТАР

Comments are closed.