Невероватна прича: Суботичанин спасавао путника „Титаника“

Невероватна прича: Суботичанин спасавао путника „Титаника“

ПОДЕЛИ

Седамсто људи са потонулог „Титаника“ спасено је захваљујући посади брода „Kарпатија“, а у акцији је учествовао и лекар са „Kарпатије“ – рођени Суботичанин Артур Мунк.

– Артур Мунк је био свуда, увек је путовао, боравио је на бродовима као лекар, у Русији је био у заробљеништву, одлично је знао енглески језик. Толико ме је инспирисао да ћу наставити да истражујем његов живот – каже кустоскиња Харгита Гажо, директорка Музеја у Бачкој Тополи, чија је изложба о Мунку (1886 – 1955) отворена у суботичком музеју. На изложби су приказани фотографије, документа и предмети из живота познатог лекара, писца, сликара и хуманисте.

– У аутобиографији Мунк описује како је, док је био лекар на „Kарпатији“, међу првима прискочио у помоћ путницима „Титаника“, али осим тог записа, ништа друго нам то не доказује. Чак ни листа путника брода, нити било који други предмети. Зато је то и даље тема истраживања – каже Гажо. На изложби је приказана и Артурова фотографија са лекарима „Kарпатије“, брода којем је „Титаник“ упутио позив у помоћ.

vdcktkqturbxy9hzmzlm2mxyzgxotuzzjq0zwmzzti4nje4mmqwyjizny5qcgvnk5uczqmuamldlqlnadyawsovb9kyl3b1bhnjbxmvturbxy8xzdc0y2i0mtcwntk1mdqznjyyownhymq2mdzmntbmni5wbmchwga

У суботичком музеју постојао је мали легат, радни сто и фотографије, а остале предмете смо добили од његових унука, једног историчара књижевности и музеја „Петефи“ у Будимпешти – каже Гажо.

Мункове унуке, Александра Хессе и Стела Мунк, ћерке његовог сина Ђурике, памте га као изузетног човека.

– Импресиониране смо изложбом, а када су контактирали са нама, сакупиле смо све што имале, дедин печат, торбу, кашику, фотографије. За њега ме вежу само лепе успомене. Сећам се да ме је водио у шетње на Палић и Суботицом. Волео је да гледа како цртам, а ја сам њега молила да ми нешто нацрта. Нажалост, он је слабо говорио српски, а ја сам боље разумела него што сам причала мађарски језик. Ни он, ни отац нису причали о „Kарпатији“ и „Титанику“, али је бака Елза причала о путешествијима – каже Александра Хессе, која је имала шест година када је њен деда Артур умро.

7cxktkqturbxy9hnty0yjnlyjlhzwm4ztm4mmqzndlhyzu3yjlhodu3yi5qcgvnk5uczqmuamldlqlnadyawsovb9kyl3b1bhnjbxmvturbxy8xzdc0y2i0mtcwntk1mdqznjyyownhymq2mdzmntbmni5wbmchwga
Према речима Роберта Тилија, мултимедијалног уметника који је превео „Летећи вучидол“, новелу коју је Мунк написао са Гезом Чатом и Емилом Хавашом, био је генијални лекар који је у својим делима описао и како је спасавао путнике „Титаника“.

– Брод „Лаура“ био је 2.000 миља удаљен од нас. Шаховски меч, одигран помоћу бежичног телеграфа, особље наше „Kарпатије“ изгубило је. Главни телеграфиста „Kарпатије“ позвао је телеграфисту „Лауре“ на реванш – записао је у ноћи између 14. и 15. априла 1912. Мунк, а белешке су исписане у роману „Хвала док се не одужим“ на мађарском језику из којег је делове превела Жужана Kункин.

Мунк је писао да је након нове партије телеграфиста „Kарпатија“ примила СОС поруку с „Титаника“ и да је то била чиста случајност јер је телеграфиста Маркони само због шаха био поред уређаја.

2eoktkqturbxy9intfmnzbhztfjztfimzk5ztzhztvhote4yjaxytyymc5qcgvnk5uczqmuamldlqlnadyawsovb9kyl3b1bhnjbxmvturbxy8xzdc0y2i0mtcwntk1mdqznjyyownhymq2mdzmntbmni5wbmchwga

Мунк пише да их је у два ујутро пробудио стјуард и позвао их на палубу. Навео је да је први официр приметио чамце са бродоломницима

– Али где је огромни брод, где је „Титаник“? Било је шест сати када смо се приближили првој од три групе чамаца. „Титаник“ је нестао – бележи Мунк. Млади бродски лекар даље бележи да су сви са запрепашћењем закључили да су чамци били полупразни. Жене и деца седели су збијени у чамцима, промрзли и изнемогли.

1h5ktkqturbxy80mwi0nzdlztviowrmnzhjymuzmgiyngjmnwflmdyxoc5qcgvnk5uczqmuamldlqlnadyawsovb9kyl3b1bhnjbxmvturbxy8xzdc0y2i0mtcwntk1mdqznjyyownhymq2mdzmntbmni5wbmchwga

– Многе од жена биле су у вечерњим тоалетама. Припијене једна уз другу, дрхтале су плачући. Сместили смо их у трпезарију брода, где су били послужени топлим чајем и добили покриваче. Наш посао лекара свео се на њихово збрињавање. Побројали смо спасене и било их је 705 – написао је Мунк.

Цењени лекар

Др Артур Мунк рођен је у Суботици 1886. После путешествија и ратног заробљеништва у Суботицу се вратио за стално 1921. године, отворио је лекарску ординацију и био је веома цењен, а његова биста краси центар града.

 

 

 

Блиц