Драган Коларевић: МАСОНИ И САРАЈЕВСКИ АТЕНТАТ (X)

Драган Коларевић: МАСОНИ И САРАЈЕВСКИ АТЕНТАТ (X)

Масони су у 1910. најживље радили на прикупљању новца у циљу подизања ложинске грађевине

ПОДЕЛИ

XIII
Белешке Зорана Јовића о истраживању активности ложе „Побратим“ у 1910. години (У4-136)

…Бројно стање активних чланова ложе „Побратим“ повећано је у току 1910. год. за једанаесторо Браће, која су примљена следећим редоследом: Јован Алексић 15. марта, Мирослав Поп-Драгић 8. априла, Дамјан Бранковић 3. маја, др Душан Челић 3. маја, Аца Б. Динић 4. октобра, Мирко Шуњевић 4. октобра, Архимандрит Платон 11. октобра, Обрад Бољарић 18. октобра, Александар Илић 10. новембра, Војислав Рељић 9. децембра, Сима Димитријевић 9. децембра.

… У циљу оснивања ложе „Шумадија“ тражили су и добили редован отпуст из чланства ложе „Побратим“ ови чланови: Ђока Миловановић, Пера Шрепловић, Димитрије Мијалковић, Урош Кузмановић, Андра Дим. Динић, Ђура Поповић, Хуго Штимлер, Венцл Рендла, Стеван Шкорић, Михајло Цукић, Марко Милутиновић, Милан Срећковић, Живко Милосављевић, Спасоје Барјактаровић. Дакле 14 масона из „Побратима“ формирали су нову ложу „Шумадија“.

Приликом посвећења поменуте ложе „Шумадија“ присуствовали су сви чланови ложе „Побратим“ тој свечаности. Њу је требало да изврши Велики Мајстор Велике Ложе Хамбуршке брат Лудвиг Клап, који је с тим циљем и дошао у Београд; али га је у тој дужности, услед његове изненадне и тешке болести, морао, по његовом нарочитом овлашћењу, да заступи старешина ложе „Побратим“ брат Јован Алексијевић, који је том приликом од стране чланова ложе „Шумадија“ изабран за њеног почасног члана.

… У прошлој години (1909) изражена је нада да ће се везе између појединих слободнозидарских институција појачати и повећати. Та намера је остварена јер је у 1909. години ложа „Побратим“ одржавала везе са 24 слободнозидарске радионице, та цифра је у 1910. години повећана на сарадњу са 27 Великих Оријената и Супрем Конзеја, односно, 404 разне и редовне ложе у Европи, Африци и Америци…

…Масони су у 1910. најживље радили на прикупљању новца у циљу подизања ложинске грађевине. То је допринело да су баш на измаку 1910. купили један плац од 794 квадратна метра у Студеничкој улици по 22 динара за квадратни метар. Одмах после куповине плаца, на препоруку брата Манојла Клидиса, прихватио је његов зет, господин Никола Несторовић, професор Универзитета, да бесплатно, према утврђеној скици, изради план за грађевину. Масони очекују да ће се са Божјом помоћу и под личним руковођењем Почасног Старешине ложе „Побратим“, брата Павла Хорстига, почети зидање већ почетком пролећа 1911…

… Ложа “Побратим“ је од Великог Оријента Италије у Риму добила пристанак да обнови рад, то јест, да пробуди успавану ложу „Слога, рад и постојанство“. У том циљу је одлучено да ову ложу „Побратим“ помогне афилацијом потребног броја чланова, а и новчано ако, по примеру ложе „Шумадија“, ступи с „Побратимом“ у савез. Тако би се добиле три ложе што је довољно да се формира Велика Ложа Србије.

Да би створили услове за духовни напредак сваког појединца и ширег упознавања са масонским принципима и делима у свету, ложа „Побратим“ је обогатили сопствену библиотеку са многим важнијим издањима ове природе и добавила, од свих Европских Великих Светлости, њихове Конституције и Ритуале…

О активности појединих слободних зидара Зоран Јовић је утврдио и унео у нацрт свог извештаја следеће:

Брат архимандрит Платон, најпре преко брата Чеде Петровића, касније самостално, покретао је и у профаном свету познато Дечанско питање. После опширног информисања с његове стране ложа је преузела на себе да са Великим Оријентом Отоманским у Цариграду покуша да овом питању да одређенији правац, како би се та наша највеличанственија богомоља вратила понова у српске руке…

masoniznak03Брат Јован Алексић у више прилика је говорио о свирепостима и насиљима над нашим племеном у Старој Србији и Македонији. Поводом његових извештаја добио је задатак брат Миша Цукић да о томе нарочитом архитектонском таблом упозна Велики Оријент Отомански у Цариграду.

Браћа Светислав Илић и Мирослав Поп-Драгић имали су задатак да посећују и брину о сестрама, то јест супругама покојне браће: пок. Милоша Гођевца, Милоша Валожића, Спире Калика и Беле Вебера. О томе како оне живе, које проблеме имају, реферисали су ложи с времена на време. Известили су да је потребно да се Сестри Вебер (која једина од поменутих Сестара има незгоде у својој књиговезачкој радњи) изађе на неки начин у сусрет, јер је недовољно вешта за тај посао, и да буде заштићена од евентуалне штете. На основу извештаја решено је да брат Хуго Штимлер, као сродник, и брат Андра Динић као правник, пронађу начин, по ком би се поменута Сестрина радња или продала, или по каквим повољним погодбама под закуп издавала.

У току 1910. године у два маха указане су почасти сестрама, женама браће масона. Прва је била поводом доласка у Београд Сестре Мирославе Хинковићке из Загреба. На приређеном банкету њојзи у почаст Сестре, супруге масона, узеле су виднога учешћа и тиме стварно посведочиле колико цене правилне погледе једне Хрватице наспрам Српства у Троједници, које онамошњи силници не престају да тероришу. Том приликом поред нарочите здравице упућене Сестри Хинковићки од стране брата Јована Алексијевића, он је се са врло пробраним речима захвалио такође и свима присутним Сестрама на лепом одзиву.

Друго Сестринско вече приређено је специјално у част Сестара, супруга масона, којих је том приликом било 25 на окупу. Ова је свечаност отпочела прво у самој радионици, у којој је Сестра Шарлота Поповић, на поздрав брата Јована Алексијевића, одговорила у име свих присутних Сестара да Браћа могу вазда рачунати на њих као Савезнице Слободног Зидарства. Радионица је том приликом била дупке пуна Браће, не само из ложе „Побратим“ већ и из ложе „Шумадија“ и „Уједињење“, као и из ложе „Љубав Ближњег“ из Оријента у Загребу, одакле је дошло петоро Браће на ову свечаност. На истој свечаности, поред уметничке музике извођене од наших вредних музичара Браће Сташе Биничког и Венцла Рендле, задивио је Сестре својим уметничким певањем и снажним басом Бт. Никола Зец, оперски певач из Беча; а у заједнички склопљеном ланцу оцртао је брат Дамјан Бранковић вредност и значење Сестринских Вечери уопште и изнео очигледну корист од њих по Слободнозидарски Савез у Србији. – По свршетку свечаности приређен је у летњиковцу брата Ђорђа Вајферта један величанствен банкет у част Сестара, на ком је узело учешћа преко 60 лица, а који је носио карактер једне скроз интимне и неизвештачене забаве, зачињене пробраним здравицама, веселим песмама и разноврсним играма.

Браћа музичари трудили су се да и на свима осталим ложинским радовима, а нарочито приликом рецепција, причине што више пријатности у Ложи својом уметничком свирком на хармонијуму, флаути, челу и виолини; а исто тако браћа су имала задовољства да у више прилика слушају чаробно певање брата Жарка Савића, управника Београдске Опере.

Брат Павле Хорстиг, већ у почетку 1910. године, приликом избора редовних Часника Ложе, одликован је избором браће за Почасног Старешину „Побратима“. Он је ово одликовање, с погледом на очигледну љубав наспрам слободнозидарских принципа уопште као и на принесене личне и материјалне жртве наспрам Српског Слободног Зидарства посебно, у пуној мери и заслужио, сматрају масони, и ако желе да имају још већег успеха и прогрес, треба само да моле Великога Творца да му поклони још много година живота и здравља, па да пружа очигледан пример како се служи узвишеној Краљевској Уметности и великој слободнозидарској идеји…

Наишавши, приликом формирања Ложе „Шумадија“ на необичну предусретљивост и љубазност Велике Ложе Хамбуршке наспрам Ложе „Побратим“, а поглавито од стране Великог Мајстора брата Лудвига Клапа и Великог Секретара брата Вилхелма Шванка, одлучено је да обојицу изаберу за Почасне Чланове Ложе „Побратим“…

masoniznak04Брата Ђуру Вајферта, Доживотног Старешину Ложе, задесила је баш на измаку 1910. године велика породична жалост. Његов отац, велики индустријалац и добротвор у Панчеву, умро је у 85. години живота. По целом свом животу, као и по свима својим делима у њему, он је био у самој ствари Слободни Зидар, само без кецеље. Стога је неколико чланова под вођством Брата Манојла Клидиса прешло у Панчево и присуствовало погребу на ком се стекло поготову све грађанство из Панчева. При том је ложа „Побратим“ још и телеграфским путем, као и путем нарочите Табле, упутила Брату Ђури топле изјаве саучешћа поводом овог жалосног догађаја…

Драган КОЛАРЕВИЋ

(У наредном наставку рукопис за серију „Дамјан“)


T:+381 11 26 27 238 // 30 32 414; M:+381  65 288 54 28

E: office@cigoja.com;

У београдским књижарама: „Aleksandar Belić“, Studenski trg 5, 011 / 2638 – 835; „Zepter book“, Knez Mihailova 42; „Delfi knjižare – SKC“ Kralja Milana 48, 011/2645-783; „Knjižare Vulkan“, Delta City, 011 2203 669; „Knjižare Vulkan“, Shopping Center Stadion, 011/630-5814; „Knjižare Vulkan“, TC Merkator, 011 213 28 72; „Knjižare Vulkan“ TC Ušće, 011 3121 102; „Dereta“ Knez Mihailova 46, 011 / 2627934; „Vulkan KCB Beograd“, Trg republike 5, 011/3287-733; „Via medija“, Gospodar Jovanova 27, 011 32 86 350

1 КОМЕНТАР

  1. Не улазећи у никакве друге коментаре, када су у питању београдска рајетинска и интернационална јавна и тајна друштва и подземни покрети, која у свету оличавају идолатриска, окултна, езотериска, субверзивна и реакционарна корпоративна удружења свемоћне масонерије, римских католичких темплара, магиста –кабалиста, комунистичких „великих кадрова“ и тз. „великих изабраника“ који позирају у улози свемоћних месија, да од слепих народа ствoре нове људе, по рајетинској мери, за које је Достојевски рекао:

    „Нови људи завршиће тако да ће се одрећи слободе рекавши Великом Инквизитору: Држите нас поробљене, али храните нас…“

    У београдској „Илустрованој Политици“ од 20. децембра 1983, објављен је чланак Михаила Поповског под насловом „Тајанствени свет масона – Зидали су у сопствену корист“, где између осталог, стоји:

    „На скупштини свих слободних зидара у новој држави у Загребу 9. jуна 1919, проглашено је уједињење свих масона под именом ‘Југославија’. За великог мајстора је наименован Ђорђе Вајферт. Велика ложа ‘Југославија’ је ускоро ступила у ‘братске везе’ са осамдесет великих ложа и оријената у свету. Велика ложа Срба, Хрвата и Словенаца ‘Југославија’ је примљена за равноправног члана Интернационалне масонске организације у Женеви.
    Ко су били највиђенији престонички масони у том преломном периоду може се видети из списка извршних органа ложе ‘Србија’. Одбор часника: др Букић Пијаде -председник, др Саломон М. Алкалај – ментор, Иван Кон – потпреседник, Алфред Шантер – секретар, Бенцион Аврам – секретар дописник, Исак Машијак – благајник, др Радо Маргулис – маршал, Максим Сингер – чувар. Суд части: Нисим Бенароје, Рафаил Финц, др Лав Брандајс, Хајнрих Флајшер. Финансијски одбор: Јакоб Давичо, Јакоб Русо, Моша Бен-Јосиф. Одбор за просветне и културне џиљеве: Игњат Шланг, Арон Алкалај, др Цезар Кајон, др Арнолд Шен, др Моша Мунк. Одбор за потпомагање: Марко Барух, Нахман Леви, Мориц де Мајо, Павле Винтерштајн, Израел Аруети. Одбор за испитивање кандидата: др Фридрих Попс, Шемајо де Мајо, Арон Алкалај, Давид Хохнер. Одбор за посећивање болесника; др Исак Алкалај, Нисим Бенаројо, Аврам Д. Фарки, Јосиф Фрид, Исак Молхо, Игњат Шлангер, Исак Медики, Михајло Леви. Одбор за пропаганду: Јакоб С. Давичо, др Фрањо Хегнер, Леон де Леон, др Јосиф Холендер, Арон Алкалај, Моша Бен-Јосиф, Самуил Давичо. Одбор за награде: др Исак Алкалај, др Саломон Алкалај, др Фридрих Попс, Игњат Шланг, Рафаил Финц…“ (Види: Михаило Поповски, Тајанствени свет масона – Зидали су у сопствену корист, “Илустрована Политика”, бр. 1311, Београд, 20. децембар 1983).

Цитирај