У Србији се произведе милијарду и по лименки

У Србији се произведе милијарду и по лименки

Већина држава чланица ЕУ данас сакупља и рециклира од 60 до 70 одсто амбалажног отпада. Србија је од 2010. године, када је та обавеза уведена, достигла 44 одсто

ПОДЕЛИ

Koмпанија „Бол пекиџинг”, којa је пре 12 година отворила фабрику у Београду, као једну од првих иностраних гринфилд инвестиција, куповином британског „Рексама” (Rexam) постала је највећи светски произвођач лименки.

„То ће нам омогућити да повећаним капацитетима и бољим позиционирањем снабдевамо лименкама купце широм света. Испоручиваћемо око сто милијарди лименки годишње”, каже за „Политику” Ненад Ђурђевић, генерални комерцијални директор „Бол пекиџинга Европа Београд”.

– Процене су да је „Бол Србија” у 2016. остварила продају од око 1,5 милијарди лименки. То је рекорд од почетка пословања 2005. године.

Асоцијација европских произвођача лименки објавила је да је европско тржиште прошле године порасло два одсто. Напуњено је 64 милијарде лименки. Какви су показатељи за источну Европу и Србију?

Из Београда извозимо лименке у 22 земље Европе, Азије и Африке, али примарно тржиште српског огранка „Бола” јесу земље централне и источне Европе: Чешка, Словачка, Мађарска, Румунија, Бугарска, земље бивше Југославије и Албанија. Ово тржиште већ пету годину заредом има узастопни раст, прошле године 5,5 одсто, на укупно 3,3 милијарде лименки. То је утицај све већe популарности енергетских напитака, али и тога што на тржишту имамо нове облике и величину лименки (од 400 мл и 330 мл „слик”) које се производе и у београдској фабрици.

Србија је прошле године знатно одскочила на Дуинг бизнис листи Светске банке. Шта недостаје да би услови пословања били бољи?

Већ 11 година смо на овом тржишту, али и у окружењу. Радује нас свако побољшање услова пословања. Очекујемо да ће даље реформе, као јачање правосудног система, реформе Пореске управе, већа предвидивост пореских и непореских оптерећења за привреду, ефикаснија државне управа и усклађивања домаћег законодавства са европским, привући и друге инвеститоре.

Србија има квалитетну образовану радну снагу, то је њена велика предност. Видимо ово и у својој компанији јер људи из Србије успешно обављају функције на регионалном и европском нивоу.

Од доласка у Србију указујете на неопходност рециклирања и заштитите животне средине. Да ли су српски прописи усаглашени са онима у ЕУ?

Од почетка се трудимо да дамо свој допринос унапређењу рециклажне индустрије. Србија је поставила јако добре правне основе за решавање питања рециклаже. Уведена је и такозвана продужена одговорност произвођача, која подразумева да су све компаније које испоручују лименке и све остале амбалаже на ово тржиште у обавези да докажу да су одређени проценат употребљене амбалаже и рециклирали.

Како је ово питање решено у ЕУ?

Европска унија је такав систем увела још почетком деведесетих година прошлог века. Већина држава чланица данас сакупља и рециклира од 60 до 70 одсто амбалажног отпада. Србија је од 2010. године, када је та обавеза уведена, достигла 44 одсто, то је податак за прошлу годину. Компанија „Секопак”, чији смо један од оснивача, у овом је периоду заједно са партнерима, сакупљачима, комуналним предузећима и приватним компанијама сакупила и послала на рециклажу више од 180.000 тона свих врста амбалажног отпада.

Да ли се мења и свест грађана, јесу ли им доступна места за одлагање употребљене амбалаже?

Кроз непрофитну организацију „Рикен”, чији смо оснивач, стално радимо на едукацији о значају прикупљања и рециклаже лименки и заштите животне средине. Све заинтересоване настојимо да информишемо где могу да предају лименке рециклерима, а обезбеђујемо им и бесплатан сакупљачки материјал – кутије и кесе.

Најактивнији смо у образовним установама – тренутно у програмима имамо 270 регистрованих школа, а наша предавања о рециклажи годишње одслуша око две хиљаде деце. У прошлој школској години прикупљено је пет тона лименки.

Такође, Секопак је са својим партнерима радио на ширењу локација за одлагање употребљене амбалаже и успоставио систем од 2.760 контејнера и 12.800 канти за примарну селекцију. Данас „Секопак” сарађује са 17 комуналних предузећа и у њихов систем одвајања амбалажног отпада инвестира 70 одсто средстава из буџета за субвенционисање сакупљача амбалажног отпада.

Шта су највећи недостаци које уочавате?

Управљање отпадом се може посматрати из два угла – питање индустријског отпада је све боље решено, али комунални, који захтева укључивање много актера како би био успешно спроведен, још није на задовољавајућем нивоу. Земље ЕУ уводе високе захтеве за рециклажу отпада, а циљ је да се драстично смањи проценат отпада који завршава на депонијама. Једна од најефикаснијих мера јесте увођење таксе по тони отпада који се одлаже на депоније. Тако се постиже примарни циљ, али и помаже рециклажној индустрији да попуни властите капацитете. На примени таквих стандарда радимо са Привредном комором Србије, али и кроз нову асоцијацију индустрије СЕПЕН.

Лименка са сламчицом

Да ли то што сте у Београду отворили нови погон за специјалне производе подразумева и нове клијенте?

Од јуна прошле године у Србији се ексклузивно производе два наша иновативна производа – лименка са сламчицом и БРЕ поклопац, уз помоћ којег потрошачи сада могу да привремено затворе лименку, а после и наставе да је користе. То је велика иновација у индустрији паковања.

Има ли простора за отварање нових радних места?

Отварањем погона специјалних производа запослили смо нове раднике и инжењере, који су у прилици да стичу искуства радећи на производима светске класе. Захваљујући добрим резултатима, али и чињеници да Србија има квалитетну образовану радну снагу, „Бoл корпорација” је дала могућност Београду да упосли колеге које успешно обављају различите пословне функције на регионалном, европском, али и глобалном нивоу, те у Београду запошљавамо све већи број колега из финансијске и економске струке.

Ивана АЛБУНОВИЋ, Политика