Светска ликовна сцена у 2016. (I)

Светска ликовна сцена у 2016. (I)

ПОДЕЛИ

1. Рекордни приход Сотбија продаје на интернету

Значајни напори које је предузела аукцијска кућа Сотби у 2016. години на интензивирању продаје слика путем интернета, уродили су плодом.sotbi-majusp-sezona-2016

Сходно подацима из саме аукцијске куће, онлајн купци Сотбија потрошили су у минулој години за куповину уметнина 155 милиона долара, што је за 20% више у односу на претходну, 2015., а 19%  свих слика које је ова аукцијска кућа „удомила“ у 2016.  продато је путем интернета.

Подсећамо да је Сотби поставио апликације за iPhone, iPad, Android, Apple TV, Amazon Fire, Samsung  Smart  TV  и почео да објављује на интерненету серију „Културно благо из Частворта.“

У Сотбију истичу да су управо они привукли рекордан број нових клијената: 52% учесника онлајн-аукција били су Сотбијеви купци, а чак 62 % учесника у  распродаји колекција Давида Боуна биле су муштерије са интернета од којих је за 71% трговина интеренетом била прво искуство.

2. Храм Спаса на Крви у Санкт-Петербургу, највећа туристичка  знаменитост у Русији

Најпопуларнија туристичка атракција у Русији је постао храм Спаса на Крви у Санкт-Петербургу. Ова информација се појавила британском порталу Vouchlercloud на коме је постављена мапа најпривлачнјих туристичких места на свету. hram-spsa-au-sankt-peterburguМеђу главним знаменитостима других земаља су музеј Орсе у Француској, Колизеи у Италији, Рејскмузеум у  Холандији, Таџ Махал у Индији и Централни парк у Њујорку.

3. Музеј Метрополитен поставио нови рекорд посећености у 2016.

Музеј Метрополитен у Њујорку постигао је нови рекорд посећености у 2016., јер је продао 6,7 милиона улазница. То је већ шеста година заредом како ово  светилиште уметности у Њујорку посети преко шест милиона људи. Без обзира на стално повећање броја продатих улазница,  финансијски дефицит и даље оптерећује ову културну институцију највишег светског ранга, што је довело до отпуштања десетак сарадника Музеја.

metropolitan_museum_of_art

Финансијске тешкоће потресају и друге америчке музејске установе попут Њујоршког музеја савремене уметности који је тражио од својих сарадника да оду у превремену пензију. Дефицит у пословању од 3 милиона долара  је исказао и Бруклински музеј који такође једини излаз из финанасијских тешкоћа види у привременом пензионисању бројних сарадника. На исти начин поступа и Музеј савремене уметности  у Сан Дијегу који је већ прибегао масовном отпуштању не само радника на одређено време, него и стално запослених, док је Музејски центар Синцинати  укинуо 60 радних места како би уштедео сваки долар  који му је преко потребан за скору реконстркцију  здања.

4. Дигитализација експоната  Националне галерије Данске 

Национална галерија Данске (SMK) публиковала је на формату 3D неколико наjпознатијих скулптура из своје сталне поставке дозволивши свим заинтересованим да их преснимавају, користе и распростиру. У последњих неколико година Национална галерија Данске је поделила ауторска права на више од 25 хиљада уметничких дела, са обавезом да их корисници савесно представљају на својим сајтовима. Сада SMK  предузима следећи корак: прелази са 2-D  на 3- D формат.digitalizacija-nac-galerija-danske

Скенирање 3-D формата реализовано је у сарадњи са експертима Научно-истраживачког института Универзитета у Малмеу.

5Koмпликације са реконструкцијом Дома уметности у Минхену

План реконструкције Дома уметности у Минхену који је предложио Давид Честерфилд наишао је на бурна реаговања јеврејских организација и локалних активиста. Реконструкцијом,  за коју би требало обезбедити 78 милиона евра, враћа се овом здању изглед који је имао у време нацистичке владавине.

Дом немачке уметности (првобитно назван  изложбени комплекс) изграђен је 1937. по пројкту Паула Лудвига Форста и уз лично учешће Адолфа Хитлера.

imhen-dom-umetnosti

Честерфилд сад предлаже да се  здању и целој локацији која му припада  врати  првобитни изглед. То предвиђа и да нестану зелене површине са дрвећем на улазу у зграду, после чега би се отворио поглед на монументални архитектонски комплекс  са 22 стуба и широким степеницама.

Председница Израелског културног друштва, Шарлота Кноболах, назвала је те планове „рушилачким сигналом и  ревитализацијом старих нацистичких здања.“

Бранко Ракочевић

Цитирај