Милан Недић: Неколико порука српском народу

Милан Недић: Неколико порука српском народу

ПОДЕЛИ

СРПСКА МАЈКА

Да о њој напишем ово неколико редака, побудио ме је и узбудио један напис упућен мени од наше велике и уважене Српкиње, госпође др Милице Богдановић, председнице секције Главног одбора Црвеног крста у Београду. У њему сам наишао на оправдану жалбу да се у данашњем добу, када је сва људска себичност избила на површину, када су најнижи инстинкти завладали не само у маси већ и код појединаца чак и на одговорним местима, потпуно заборавило шта то значи мајка, српска мајка. Не само да јој се не поклања довољно дужне и потребне пажње, већ јој се не указује ни најнужнија помоћ, коју би она са правом могла да очекује од сваког нашег човека.


Најсветлије и најсветије име, најдраже, до божанства уздигнуто кроз векове у српској историји, било је и остаће увек име српске мајке. Оно мора да остане тако и данас и у будућности ради среће и опстанка српскога рода и српскога народа.

Наша историја, наша народна песма и прича пуне су неисказаног поштовања и милоште према том слатком имену српске мајке. Ко од нас Срба не зна за наше светитељке, за наше великомученице: мајку Јевросиму, мајку Југовића, мајку Лазара Кујунџића. Као спартанске мајке тако су и српске одгајивале нараштаје јунака и кроз њих уздигле српску нацију у историји у ред оних пред којима и противници имају поштовања. Све те поворке витезова, и оне из древне прошлости о којима нам само народна песма пева и историја прича и оне друге из не тако далеких дана када се стварала Србија, дале су нам, одгајиле и очеличиле српске мајке.

У доба Краљевића Марка, у доба ускока и хајдука, исто као и у доба Карађорђа и Милоша није била то школа, нити је било то друштво, већ српска мајка која је своме детету улила у душу огањ родољубља и начинила од њега херојског борца и витеза. Није му она дала само јунаштво, већ и високу етику: осећање за правду и правичност, за поштење, за пожртвовање, за самилост, за ватрену љубав према својој земљи и према своме народу. Зато се њега, тога слатком имена сећа сваки Србин са дивљењем и дужном поштом на свакоме кораку, па то тако мора и да остане.

Мајка је стуб породице, темељ друштва, продужетак наше расе, опстанак српског рода.

У тешким часовима Србин се сећа увек ње и само ње. Уздахне и каже: јаој мајко моја! Ово нарочито када је у рату, у смртној опасности или каквој другој невољи. Српска мајка заслужује то поштовање и то сећање. Зато, капу доле сви ми Срби пред њом, пред њеним светлим ликом.

Треба да буде какав чудовишни изузетак, какав одрођени саможивац, какво окорело, изопачено срце, па да се нађе у нашем друштву неко који не би имао ни призрења ни поштовања према мајци, тој великој мученици која са малим средствима а великим тешкоћама подиже Србчиће, даје друштву честите чланове, а Отаџбини јунаке познате широм целога света.

Мајка је оличење светиње, продужење нашег живота.

И данашња српска жена заслужује пуно наше поштовање и уважење. Она је мајка, родољуб, узорна хришћанка, неуморна радница, усталац, пуна снаге и борбености, окретности и иницијативе. Она духовно држи и помаже Србина. Она подиже нов свет, нове Србчиће, младу Србадију. Она се равноправно са човеком упушта у тешку борбу садашњице да часно и поштено заслужи насушни хлеб за себе и своју породицу. Остављена често сама себи, без мушке помоћи, она је старешина породице и њен хранилац, стуб дома и верни чувар који бдије да се домаће огњиште не угаси, да се кућа не растури.

Као год што су историјске наше жене и мајке створиле велики и недостижни мит огромне моралне величине и снаге српскога народа, тако и данашња српска жена, узорна као мајка, радница и мученица, уздиже се својим најлепшим особинама које су се на муци тек у пуном обиму испољиле, и ни у чему не заостаје од највеличанственијих фигура жена и мајки из витешке наше прошлости, опеване у песми и ношене у души народној. Баш зато српска жена мора бити од Србина поштована, јер је као девојка и као кћи скромна, као жена верни пратилац свога друга, његова достојна замена и потпора, а као мајка узвишена: светитељка и великомученица.

У свакој тој нашој усамљеној, самохраној жени, била она са села или из града, лежи она јуначка снага и одлучност какву је показала кнегиња Љубица на Љубићу, какву су испољавале српске жене и мајке у најтежим временима наше минуле прошлости. Зато нека буде слава и хвала и свака част и признање узорној српској жени и великој српској мајци.

Признајем да ме је јако изненадила жалба наше врле Српкиње, уважене јавне раднице, госпође др Богдановић, да се сме и може наћи ма ко од наших људи који не би свугде и на сваком месту указао достојну пажњу нашој жени, а нарочито мајци. Зар да нема уважења и обзира према свакој мајци, најслађем имену Србиновом, имену оне Српкиње која крвљу и патњом својом проноси и овековечава расу српску, расу пуну чојства и јунаштва?

Зато данас позивам све Србе да свугде и на сваком месту, у свакој прилици одликују својом дужном пажњом српску жену, а нарочито мајку, да јој учине све олакшице, да јој даду сву помоћ било на путу: у железници или броду, било у трамвају или јавном месту, а нарочито у свима државним установама у које дође својим потребама, потребама своје деце или одсутног мужа. У сваком нашем поступку морамо јој дати да осети колико је поштујемо и шта за нас значи српска мајка.

Особиту пажњу и заштиту свију нас заслужује она када је трудна, јер под својим српским грудима носи новог члана наше нације, носи Србче које треба да достојно попуни у будућности наше тако проређене редове. Исто тако ако је мати са нејаком децом помозите јој, олакшајте јој у свему њену тешку борбу не само за свој го живот већ и за оне невине црвиће око ње.

Срби, покажимо и себи и свакоме да смо велики и као људи и као хришћани и као народ. Укажимо дужну пажњу српској жени, српској мајци, јер је то питање наше, српске части и нашег будућег опстанка и величине.

ПОРУКА СРПСКОМ НАРОДУ

Драга браћо и сестре, Срби и Српкиње


Вечерас морам прво да вам кажем ово:
Говорим вам из Београда, за који зли језици, с оне стране океана, тврде, како ће га немачки авиони скоро претворири у прах и пепео, као што су то, тобож, већ учинли са Чачком и Ужицама.
Ви сви знате да је ово злонамерна неистина у коју нико паметан не верује. А сад чујте моју поруку:
Кад сам вам упутио проглас Владе народног спаса, 1. септембра ове године и апеловао на вас да се дигнете свим својим бићем и својом снагом противу комунистичке аждаје, која копа гроб српском народу, био сам уверен да ћете ме разумети, схватити и помоћи. Благодарећи том вашем великом поверењу, које ви имате у мене, ја сам, хвала Господу Богу, успео. Почело је смиривање нашег народа. Почело је завођење реда и безбедности, и то ће се продужити до коначног мира нашег народа и потпуног истребљења комунизма из његове средине. 
Данас долазим да вам свима, моја драга браћо и сестре, Срби и Српкиње, кажем хвала, што сте ме помогли и пто сте једнодушно устали противу те немани, непријатеља рода човечанског и српског напосе.

Браћо и сестре,

Ја верујем, тврдо верујем у српски народ, у његову животну снагу. Он ће потпуно оздравити, мада је био тежак болесник. У његовој средини, за последње две деценије накупио се наш и белосветски олош и спремао се да му поједе панаију. Видевши то, скочио сам и прихватио српски барјак, бачен у запећак, подигао високо и позвао вас, све добре Србе, под њега. Ја вас нисам звао себе ради, но нас ради, ради Српства и мајке Србије. Олош који је нагризао здраву срж српског народа, јамчим вам, истребићу сасвим, и он ће отићи у неповрат, а српски народ живеће на векове.

Срби,

Наша је света дужност сада да се што пре и више смиримо, повратимо снагу, исцелимо тешке и предубоке наше ране. Да спасавамо нашу наду и будућност, нашу узданицу, нашу омладину. Повратимо јој оно што је са мајчиним млеком усисала: Србизам. Само за Србију да живи и само за Србију да мре.
Иду крупни догађаји. За те догађаје треба много снаге и много памети. Све те снаге треба да су уједињене. Ми не би доживели апрлиску трагедију да смо били сложни. Сетите се: онда две Србина нису била заједно. Сваки је вукао на своју страну. Јалове политичке борбе упропастиле су нас и учиниле да Српство не буде велико, да Српство не буде снажно, Да Српство не дође до изражаја.

Браћо и сестре,

Народи могу избећи велике катастрофе само кад имају јединствену народну душу: докле, само кад су сложни. То море убудуће да буде велики народни програм васколиког Српства, да једнако мисли, дише, живи и ради, да буде сложно, јер смо са неслоге увек страдали и страдамо. Оно што смо доживели и што патимо, то је велика казна Божија. Руку на срце и признајмо, заслужили смо. Пљунули смо на сву нашу прошлост-традицију која крепи, снажи, лечи, брани и води. Заборавили смо на свој дом, породицу своју, која је темељ Српства, која била колевка наше народне душе, наше славе и величине. Заборавили смо на васпитање своје деце. И деслио се чудо, страшно и невиђено: син је устао на оца, кћи на мајку. Изгубила се честитост и поштење, образ и срам. Наши непријатељи разарали су наше светилиште, наше огњиште-нашу породицу, уносећи у њу отров интернационализма и комунизма. Њу нашу породицу, морамо спасти, напег опстанка ради, наше будућности ради. Да нам буде што је била-жариште Српства, његове мисли и његовог опстанка.
Браћо и сестре,

Одбаците материјализам. Он је отровао наш друштво. Он је отровао многа срца, он је довео до тога да немамо ни сажаљења, ни храишћанске љубави, ни осећаја према ближњим и невољним. Нити се Бога бојим, нити се људи стидимо. Знајте, што год више имате, то је на штету свога ближњега Ви сте сити и пресити, а други се због тога злопати и тешке часове и дане проводе. Будите и добри Хришћани и добри Срби. А Српски народ одликовао се увек самарићанством.
Чујте ме сад: Морамо учинити све да убудуће у нашој „Великој Србији“ буде крова, хлеба и рада за све добре и честите Србе. Онда ће вам она бити опет и мила и драга и светла и једина. Опет ћемо се око ње прикупити и неће је никакве бура моћи да поруши, збрише и упропасти као данас.
Срби,

Хајдете са мном, будућност је наша. Појављује се Сунце на хоризонту, ако је још зубато, ипак је Сунце. Лажу вас доушници, који вам стално шапућу како су вам Немци највећи непријатељи и како хоће да нас истребе, раселе и упропасте. Ви не знате историју, али ја вам велим да је њихов осећај правичности врло близак нашем. Треба само да покажемо добру вољу и готовост у погледу завођења реда и рада на нашој обнови. Уверен сам да тада велики немачки Рајх неће нам ускратити могућност да и ми дамо свој прилог новом европском поретку. Немачка није била наш непријатељ. Она то није ни данас, и зависи од нас да не буде ни сутра.
Драга браћо и сестре, Срби и Српкиње

Поклоните ми и надаље веру, да вас Влада народног спаса поведе српским националним путем са кога нећете никада више скренути и пропасти. Тај је пут историјски, народни пут, којим су Срби вековима ишли, прав, широк, већ уравњен толиким српским поколењима. Ваистину вам кажем: само тај пут води вас данас срећи, лепшој будућности и вечитом животу Србадије. 

Београд, 4. децембра 1941.

ПОСЛАНИЦА СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ

Омладино наша, децо славних предака, синови отаџбине наше

Вама се данас обраћам, вама упућујем свој позив, јер сте баш ви, уместо да будете ослонац, обновиоци и изградиоци земље своје, учинили највише да још болније закрваве и овако тешке њене ране. Несрећна туђинска пропаганда помутила је ваш вид, и збуњене и обмануте, гурнула вас да, баш ви, будете оруђе пропасти народа свога. 
Омладино српска, децо отаџбине наше. Вратите се здравом разуму, српском разуму. Уставите се. Стојте. Не у провалију, не у бездан у који гурате себе и народ свој. Није српски народ то заслужио од вас. Ма како да су паклени туђински утицаји који су вам душу разорили, који су вам срце отровали, који су вам ум помутили, ипак сте ви синови народа српског, покривени старом славом српском. И у данашњем сумраку блиста она јаче него што је то светлост пожара, којим, гурнути туђином, ви палите своју сопствену кућу, којим, заблудели и избезумљени, желите да спалите свој сопствени народ.
Април је ове године означио југословенску срамоту, а не српску. Још је жив народ витезова, који су ту славу пренели широм Балкана. Али, запамти то, омладино наша, то није никад био народ паликућа, ни народ пљачкаша, нити разбојника ни подмуклих убица из заседе.
Кроз читавих тринаест столећа ореол витештва осветљавао је пут српског народа. Не да, не дозволи, омладино српска, да те са тога светог пута злокобни туђински гласови одвуку не само у пропаст, него и у нову срамоту.
Светао је, частан и јуначки био увек пут српског народа и такав мора остати. Ко са њега скрене, отпадник је и издајник српског народа. Не гледај ни лево нидесно, омладино српска, гледај само на велике своје претке.
Дошло је пресудно време. Време када се мора мислити својом главом, српском главом. Дошао је последњи час да вам се отворе српске очи, да кроз њих видите бистро и јасно и догађаје и људе, а пре свега интересе нашег народа.
Децо моја
Не трујте се пићем из отровног туђег брлога; напајајте се чистом водом са извора здраве српске народне свести. Ту ћете једино наћи најлепшу историју коју може један народ да доживи. Ту ћете, ако само погледате, ако само духом својим захвалите, наћи дела својих отаца, и задрхтаће вам срце пред тим откровњем од радости, поноса и страха.
Страха, јер ћете тек у том тренутку открити и разумети какав је кобан и страшан био пут на који су хтеле зле силе да вас баце, да униште вас и народ ваш. Тај пут, на који су они хтели да вас гурну, није пут части. То није пут јунаштва, јер јунаштва нема без витештва. На томе путу нема победе. То је пут који води само на згариште и гробље. Неславна згаришта и неславна гробља. 
Омладино српска
Нека у твојим младим срцима закуца опет онај херојски, витешки откуцај, којим је куцало срце српског народа кроз векове. Нека у теби живи увек само душа наших праотаца и онда никад нећеш скренути са правог народног пута. Њиме пођи данас већ, омладино, последња веро наша.
Крваве ране Србије. Да ли вас оне боле, омладино српска? Њена сте ви деца, у њој сте први дах свој удахнули, прво вас је сунце ту огрејало и прву сте реч у њој прозборили. Зар има за вас нечег ближег, нечег приснијег, нечег дражег од отаџбине, свете земље у којој леже кости наших отаца? Она је ваша и у срећи и у несрећи. За њу су, једино за њу, а не за туђе обмане, милиони ваших предака као јунаци и витезови умрли. Будите свесни да носите име Србина, има велико, име тако славно и часно да вам данас, многим, не припада. То велико име, то је наше највеће благо у нашој данашњици срама и понижења. Оно је једина звезда водиља данас на нашем замраченом небу.

Децо моја, синови Србије

Ја дижем славну заставу српску, заставу за чије су часно и неупљано лепршање милиони дали драговољно животе своје. Хајте под ту заставу вере и надде, части и јунаштва, која ће одагнати од нас све патње и све поразе наш. Прихватите је и носите је, чувајте је и браните је.


Омладино српска

Ове моје речи су аманет мој и тестамент вама упућен. Кроз моју душу и моје срце говоре вам милиони из гробова који су славно, пожртвовано, пали на бојним пољима вас ради, вама да буде боље.

Последњи тренутак избија

Вратите се дому своме, огњишту очинскоме, вратите се отаџбини.
Вратите се мајци Србији. Дођите да заједно са мном узвикнете:
Све за Њу, ништа против Ње.

Београд, 10. септембра 1941


9 КОМЕНТАРИ

  1. Душан Буковић

    ДОКЛЕ ЋЕ ИЗВЕСНИ СРБИ ДА БЛАТЕ ГЕНЕРАЛА МИЛАНА Ђ. НЕДИЋА?

    Генерал Милан Недић није био наклоњен западно-европским и америчким тријалистима-империјалистима. То се види и у његовој књизи „Српска војска и солунска офанзива“, где између осталог стоји:

    „Двојна монархија Аустро-Угарска, вековни тлачитељ словенских племена и авангарда немачкоме продирању на Исток, престала је постојати.
    Остали делови њезини образовали су засебне државе (Чехословачку, Угарску и Аустрију).
    Последице незавршенога дела. – Пробој солунскога фронта и солунска офанзива 1918 године ту су нашли свој крај. У тим великим војничким радњама српска војска имала је главну улогу и сме се изрећи без устезања да је она допринела активно и непосредно распаду централних сила. Усамљеној Немачкој која малаксаваше већ под ударцима наших савезника на заспадном фронту, није остало ништа друго, но да и она погне главу и моли за мир. Молила је и прихваћена је. Учињено је опет нешто на штету човечанства и доброг завршетка светскога рата.
    Изгледа као да је у редовима савезничких политичара и војника не беше онда и људи с далекосежним погледима. Све као да је гледало на ондашње ствари с девизом: од данас до сутра. Због тога се уговори о миру и изигравају, од пријатеља се праве непријатељи, оборени се дижу и деле Европу за и против ревизије уговора о миру. У првоме табору су, с Немачком на челу, Италија, Аустрија, Мађарска, Бугарска, а у другоме, с француском на челу, Југославија, Пољска, Чехословачка и Румунија. У позадини с неизвесношћу у ствар стоје Русија и Енглеска. Шта ће из свега овога да изађе? На ово питање није тешко одговорити и поред хумане мисије Друштва народа и поред свих пактова и дипломатских игара око разоружања…“ (Види: Арм. Ђенерал, Милан Ђ. Недић, Српска војска и солунска офанзива, Београд, 1932, стр, 114 -115).

    У замшеним контекстима о уговорима „о миру који се изигравају“, како то рече генерал Недић, поменули бисмо дело француског писца Пјера Вириона, које је објавио под насловом „Ускоро једна светска влада? -Једна супер, над или против црква“, где дословно стоји:

    „Версајски Уговор управљен против Хоенцолерна, није тежио да разори Немачку на исти начин као што је разорио аустро-угарсаку империју…
    Почев од 1929 године Guarantee Trust тражио је човека, помоћу кога би извео националну контра-револуцију и нашао је Хитлера. Прва његова уплата извршена је код немачких банкара Менделсон (Mendelsohn). У вези са свим тим било је сусрета. Тај велики подухват био је затим финансиран од “Guarantee Trust”, Дитердинга-а (Deterding) председника “Royal Deutsh”-a (Shell, B. P. ит. д.) увек посредством Менделсона, затим од “Roterdamshe Bank” и од “Banco Commerciale Italiano”.
    У ствари, ако се односи на оно што нам је рекао “Charivari” у књизи „Финансијски извори национал-социјализма“ – “Sources financiers du National-Soсialisme” која је објављена у Амстердаму 1933, и од које су извесни примерци уништени…
    Аутор ове књиге која се на холандском језику звала “Dree Gespreeken met Hitler” – „Три разговора са Хитлером“ био је Сиднеј Варбург (Sidney Warbourg), човек чија је банка финансирала са другима (Шиф, Кун, Лоеб) руску револуцију 1917 године. Хитлеров Рајх, као и аустриска империја 1913 године, прешао је, у своју корист, масонске планове, оспоривши план о совјетској конфедерацији на европском истоку…
    Дакле, тада “Jacob Schiff, Kuhn et Loeb” – „Јакоб Шиф, Кун и Лоеб“ отпочињу да се стављају у службу „Интелигенције“, окружавајући масона Рузвелта. Пољска, због које је Хитлер хтео да се осигура, била је замка и човек ситуације, William Bullit, дипломата, стари агент „Шиф-Кун-Лоеб-а“ почиње ходочастити кроз Европу, да би изазвао објаву рата, која је била захтевана од Њујорка, како је говорио тадашњи Велики Учитељ Великог Оријента, масон Groussier…
    И до рата је дошло…“ (Види: Pierre Virion, Bientot un gouvernement mondial? – Une super et contre-eglise, Paris, France, 1967, стр-50-52).

    Имајући у виду, да је један интересантан податак о генералу Милану Недићу саопштио др Благоје Стокић у београдским „Новостима“ од 26 маја 1976 године, где између осталог стоји:

    „Међу најзанимљивија немачка документа која сам открио, нама досад непозната, спадају она о односима између Немаца и наших квислинга. Изненадило ме што сам сазнао између немачке окупаторске управе у Србији и квислиншке власти Недића, затим Љотића и других, испостављало се стално неповерење. Немци, укратко, на основу докумената, нису никако могли да дођу до закључка, ко су им стварни непријатељи…“ (Види: „Новости“, Београд, 26. маја 1976).

    Једно сведочанство о Недићу је оставио и универзитетски професор др Драгољуб Јовановић у својој књизи коју је објавио под насловом „Људи, људи…“, где стоји:

    „За време своје владавине Србијом, Милан Недић је волео да га упоређују са кнезом Милошем. Милош је у почетку служио Турцима, да би стекао њихово поверење, а стварни циљ му је био да консолидује Карађорђево ревплуционарно дело. Недић као да је себи поставио задатак, да Србију проведе кроз олују са што мање штете, спашавајући што се могло после априлске катастрофе…“(Види: Др Драгољуб Јовановић, Људи, људи ‘Медаљони 46 умрлих савременика са фотографијама, Књига друга, Београд, 1975, стр. 165).

    За нас Србе је од особитог значаја сведочанство Стефана Клисолда, енглеског конзула у Загребу, које је оставио у књизи “Whirlwind…”, где стоји:

    „Када је била образована Павелићева ‘Независна држава Хрватска’ у којој је под бајонетама Италијана и Немаца била устоличена усташка власт, пришао је једног дана Поглавнику шеф јавне сигурности НДХ, Дидо Кватерник, и рекао му: ‘Ти се (Поглавниче) сећаш како је Лењин дошао да подигне револуцију у Русији. Немци су га пропустили преко своје земље у једном блиндираном вагону. Ми не бисмо могли наћи драгоценији експорт за Србију од Тита. Срби ће имати да плаћају за то следећих 20 година…’ Павелић је био одушевљен и одмах је дао Кватернику упуства да се Тито пребаци у Србију…“ (Види: Stephen Clissold, Whirlwind…, London, England, 1949, стр. 99).

    • Whirlwind;: An account of Marshal Tito’s rise to power Hardcover – 1949
      by Stephen Clissold (Author)
      Be the first to review this item
      See all 3 formats and editions

      Hardcover
      from $23.79 4 Used from $23.79

      Amazon Book Review
      The Amazon Book Review
      Discover what to read next through the Amazon Book Review. Learn more.

  2. Hm,hmm..el to onaj,sto ga je Aleksandar nagradio ordenom belog orla Kvaternik.A, ne mesati period pre Drugog „velikog rata“,koji se sve manje i pominje, kako bi se sklonila sva sranja Nedica en company, coveka,koji je srusio odbrambenu moc Srbije,Jugoslavije.. slanjem u stocnim vagonima, saborce iz Prvog velikog rata, u nemacke logore, njih oko 400.000…“malo veci Goliotok“ !!

  3. Луне не лупетај,јеси ли ти ишта читао о другом светском рату код нас,Недић слао српске војнике у логоре,Боже свашта ,кога Бог хоће да казни прво му памет одузме

    • Hm,hmm..naravno, nije u pitanju samo Nedic, to je „kapitulirani,kolabrirani aparat“..sas sve „kraljevske zeleznice za transport pomenutih“..a, „1941 , Jugoistocni font se potpuno raspao, kojim je komandovao Milan Nedic….“meni dosta ‘i toliko“.

    • Hm,hmm..“historiju“.. pa, citao sam, pismo Milana Nedica Hitleru u kome mu cestita, a negde sam procitao da je uhapsen “ na slobonoj teritoriji u Austriji“..napustio je „komandno mesto“ u ratu,pa hebiga, umesto pred streljacki stroj,svoje vojske, on zdimi u „soping preko grane“..?

  4. Tokom 45 godina komunisticke vlasti, Nedic je bio predstavljan kao kvisling, izdajnik, saradnik okupatora
    Danas je formirana i jedna druga slika Milana Nedica kao patriota koji je hrabro prihvatio vazalnu ulogu koju su mu Nemci ucenom iznudili i zrtvovao svoj ugled i cast da u slomu i porazu spase ono sto se spasti moglo.
    Treba imati u vidu da je u njegovo vreme srpski narod bio istovremeno napadnut ne samo od Nemaca i ustasa vec i od komunista, obzirom da su komunisti, da bi osvojili vlast, hladnokrvno zrtvovali stotinu nevinih Srba za svakog ubijenog Nemca (mislim na masovna streljanja u Kraljevu, Kragujevcu i dr).

Цитирај