Салман Рафи Шеик: Руска освета без освете Обами

Салман Рафи Шеик: Руска освета без освете Обами

Санкције и ратна хистерија коју Обамина администрација подстиче је одговор на пораз који је претрпела на Блиском истоку

ПОДЕЛИ

Како год дефинисали Обамину администрацију – ако се она тако уопште може назвати – најприкладније је њене резултате процењивати у складу са оним што јесте и што није успела да уради у протеклих осам година, током којих је председавала овалним кабинетом Беле куће. Стартујући са обећањем да ће окончати америчке ратове у Авганистану и Ираку, Обамина администрација је завршила стварајући више хаоса и изазивајући више ратова и разарања од било које пре ње. Док и даље наставља хвалисаво да говори о томе како је учинила да Америка буде јача него икад, чињеница је да нас је Обамина администрација неприметно вратила у еру хладноратовске политике, у којој амерички стратези остају преокупирани питањем обуздавања Совјетског Савеза. Унутар неолибералног политичког матрикса питање обуздавања благо је променило форму и тако је у одсуству директних ратова настала „политика санкција“ као примарно средство САД за остварење својих нереалних и недостижних амбиција о једностраној глобалној доминацији.

Уводећи санкције Русији због наводне, тј. имагинарне умешаности у хаковање америчких председничких избора, Обамина администрација последњи пут – након великог броја покушаја на Блиском истоку (рецимо обарање руског авиона од стране Турске, иза којег су стајале САД) – покушава да изазове хладноратовску конфронтацију и оживи „светску ратну хистерију“. Међутим, то се није догодило захваљујући промишљеној уздржаности коју је Русија у више наврата показала током свих ових година, које су, захваљујући Америци, биле турбулентне.

РУСИЈА СЕ НИЈЕ УПЕЦАЛА
Иако је Обамино протеривање 35 руских дипломата, затварање два представништва и увођење санкција највишим обавештајним званичницима Русије буквално потез без преседана у постхладноратовској ери, ништа није могло тако уверљиво да порази овај чин – и подршку коју су му дали корпоративни медији и политички аналитичари – као одбијање Русије да одговори истом мером. Да је Русија одлучила да Америци врати мило за драго, сасвим сигурно бисмо били сведоци тужног оживљавања биполарне политике.

Нема потребе напомињати да би, да је Русија одговорила на исти начин, Обамина администрација имала савршен изговор да криви Русију за све проблеме са којим се суочавала свих ових година. Управо то се и очекивало, а амерички медији су нагађали какав би могао да буде асиметрични одговор. Било је извештаја да би англо-америчка школа у Москви, омиљена страним дипломатама, могла да буде затворена. Државне резиденције су могле да буду затворене за америчке дипломате или би уследило реципрочно протеривање 35 функционера из америчке амбасаде у Москви. Међутим, ништа од овога се није догодило а, што је посебно интересантно, кривица за све је и овај пут недвосмислено приписана некаквој „дезинформативној кампањи“ Русије.

putinnamigujeНа разочарење Обамине администрације, делује као да је Русија овај акт слабашног председника схватила као његов последњи узалудни покушај да „сачува образ“ пре изласка из Овалног кабинета. Ово се огледа у изјави Кремља у којој се наводи да Русија „неће прибегавати неодговорној кухињској дипломатији, него ће следеће кораке у погледу обнављања руско-америчких односа базирати на политици Трампове администрације“.

Овде се свакако очитује фрустрација Русије Обамином администрацијом, што је приморава да се, у настојању да изгради бољу политику, окрене новом председнику, који је, за разлику од актуелне администрације, питао обавештајну заједницу да му покаже доказе који поткрепљују Обамине примедбе о Русији. Јасно је да он (Трамп) не дозвољава својим политичким ривалима да му одређују ставове о Русији како би га спречили да обнови руско-америчке односе.

Побољшање тренутног стања руско-америчких односа је управо оно што Обамина администрација не жели да види након свог напуштања Беле куће. Њихов „план игре“, како га је назвао један од аналитичара, је да трасирају пут руско-америчких односа чак и након Обаминог председниковања. Иако се Обамини позиви на конфронтацију са Русијом можда неће допасти америчким савезницима (ЕУ још увек није одлучила да прошири санкције против Русије), можда ће бити у стању да створи стратешко окружење и снажно консолидује домаћу јавност, користећи свој политички капитал међу елитама – као и у обавештајном, војном и спољнополитичком естаблишменту – да спречи сваки Трампов покушај обнављања веза са Русијом.

КАКО СПРЕЧИТИ ДОЛАЗЕЋУ ПРОМЕНУ
Другим речима, Обамина администрација иде до краја у покушају да спречи промену коју ће вероватно донети Трампова администрација. „Ако будући председник жели да позове велики број руских обавештајних званичника у САД, он може то да учини, али не верујемо да би тај потез имао превише смисла“, наводи портпарол Беле куће Ерик Шулц. „Ако будућа администрација жели да укине санкције против виших руских обавештајних јединица како би им олакшала злонамерну сајбер-активност, они могу то да ураде, али сматрамо да тај потез не би био нарочито смислен.“

Трампов избор и именовања људи које медији у САД називају „кремљофилима“ – укључујући Рекса Тилерсона као државног секретара и оспоравани избор Томаса Грејема за амбасадора у Русији – изменили су геополитички пејзаж, па сада „амерички аналитичари“ сматрају да је могуће ублажавање санкција до краја текуће године.

Да ли ће САД у будућности имати користи од русофобије? Обамина администрација делује заслепљено силином пораза са којим се суочила на Блиском истоку и одаје утисак да је неспособна да се суочи са том реалношћу. Обама је наговестио да ће наставити да подбада Русију све до самог краја (20. јануар), како би у једном тренутка жестоко узвратила.

Занимљиво, овај политички наговештај дошао је у време кад је Русија објавила примирје између сиријске владе и опозиције и њихов договор о почетку мировних преговора. Ово је учинило да Обама, како је један индијски коментатор с правом приметио, „изгледа још мање подобно за Нобелову награду“, јер делује као губитник и „ратнохушкач“, који наставља да пумпа хистерију код куће и у остатку света (елитне америчке јединице распоређене су на Балтик ради обуздавања Русије).

Укратко, санкције и ратна хистерија коју Обамина администрација подстиче је одговор на пораз који је претрпела на Блиском истоку.

obamakonfuzanОна је у потпуности заобиђена у регионалној иницијативи о наставку сиријских мировних преговора. Отворена порука овде је да је управо Обамина администрација била проблем, а не решење у Сирији. Стога је руска рачуница да би одговарање „проблематичном елементу“ чији су дани одбројани само дало подстицај за стварање нових проблема. Отуда одлука да се не одговори на америчку освету.

Салман Рафи Шеик је спољнополитички аналитичар и стручњак за унутрашњу и спољну политику Пакистана

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ

Нови Стандард