Дан Републике Српске: 25 година између Сциле и Харибде

Дан Републике Српске: 25 година између Сциле и Харибде

Дан Републике Српске и уједно 25. рођендан ове републике прославља се 9. јануара. Двоструки празник је у Бањалуци обележен свечаном парадом, а српски патријарх Иринеј је одслужио литургију. Поразговарали смо са руским балканолозима о томе како Република Српска дочекује своју 25-годишњицу и какве опасности је вребају у најскоријој будућности.

ПОДЕЛИ

Др Георгиј Енгељгарт, научни сарадник Института за славистику Руске академије наука, сматра да Република Српска дочекује свој 25. рођендан као потпуно зрео државни ентитет. Она је, наиме, приморала политичке актере да воде рачуна о њеним интересима, а то је велики успех на тако „трусном“ подручју какав је Балкан. „Друга српска држава створена је у пламену рата 1992. године и у деценији крајње тешких и неправедних притисака међународних фактора, великих сила Запада и њихових структура на локалном нивоу (Канцеларије високог представника). У тако агресивном окружењу и само очување аутономије је озбиљан успех Бањалуке. За протеклих 10 година влада Милорада Додика успела је не само да заустави процес демонтаже републике, него и умногоме да анулира оно што је у том процесу постигнуто. И успела је да изгради снажну мрежу спољне политичке подршке која је толико недостајала Републици Српској током 1990-их“.

Међутим, како одмиче време, наглашава Енгељгарт, све је јачи притисак на Републику Српску како централних власти БиХ, тако и западних структура (Канцеларије високог представника, НАТО-а и америчке амбасаде). „Па ипак, с обзиром на општи пораст недефинисаности у Европи после крупних политичких промена у САД (долазак нове елите на власт) и ЕУ (Брегзит), сада су у извесној мери повећане шансе да се Република Српска ипак провуче између нове Сциле и Харибде“, истиче експерт.

Илустрација: Снежана Митровић/Twitter

Са њим се слаже и др Никита Бондарев, шеф балканског сектора Руског института за стратешка истраживања (РИСИ). По његовом мишљењу, изјава америчке амбасадорке у Босни и Херцеговини о томе да је прослава Дана Републике Српске неприхватљива, као и остали поступци америчке дипломатије у Босни Херцеговини, представља наставак политичке линије Мадлен Олбрајт и Хилари Клинтон. „Ја не мислим да ће се Трамповим доласком америчка спољна политика на Балкану променити у смислу веће трезвености, мање ангажованости и мање предрасуда, јер чак и онима који нису много упућени у ситуацију јасно је у којој мери је Америка била уплетена у западни балкански регион, пре свега у везе са Албанцима на Косову и муслиманима у Босни. Желео бих да се надам да ће са сменом америчког руководства тај амерички обичај тражења добрих и лоших момака бити потиснут у прошлост, и да ће можда Русија и Америка успети да изграде некакву заједничку политику на Балкану“, нагласио је Бондарев.

„Размере прославе Дана републике показале су колико је неуспешан био покушај лидера СДА Бакира Изетбеговића да уз подршку Уставног суда БиХ забрани тај празник. Притисци на националне симболе подстакли су Србе у Босни да додатно збију националне редове око своје републике“, истакао је Енгељгарт, нагласивши да Република Српска има потенцијал да пружи отпор западним притисцима и дочека „боља времена“. Поред тога, по мишљењу руског експерта, смена елита и нестабилност на Западу пружају Србима у Босни могућност јаче интеграције са Србијом.

Илустрација: Снежана Митровић/Twitter

Говорећи о опасностима које прете Републици Српској, Никита Бондарев је скренуо пажњу на то да положај РС треба разматрати у контексту укупног стања у коме се сада налази Босна. По његовом мишљењу, дејтонска Босна и Херцеговина је чудна квазидржавна творевина коју изнутра раздире сукоб једног ентитета са другим, а такође и сукоб сваког од тих ентитета са централном влашћу у Сарајеву. Са друге стране, наглашава експерт, у овом тренутку дејтонски принципи немају алтернативу: „Ако би сада почело некакво преиспитивање свих принципа на којима Босна постоји током свих ових година, то би у најмању руку проузроковало прекрајање сфера утицаја, а врло вероватно и прекрајање територије. Шта би у том случају било са Брчком? То је опет почетак нове препирке између народа БиХ и можда почетак новог грађанског рата и новог крвопролића“.

Бондарев је истакао да и поред свих притисака централне власти, која покушава да још више ограничи ионако скучена права Срба у Босни, Република Српска ипак мора да се држи политике усмерене на постојање у оквиру БиХ, у оквиру свога ентитета. „Ако упоредимо сарајевско руководство и Милорада Додика, чини ми се да је Додик ипак човек на свом месту, који боље схвата шта може изазвати распад дејтонске Босне“, додао је експерт.

Георгиј Енгељгарт такође сматра да је очување статуса кво и потпуно поштовање Дејтона оно на чему Република Српска у овом тренутку треба да ради. Говорећи о сепаратистичком расположењу у Републици Српској, експерт је истакао да Милорад Додик у последње време говори и о одвајању Републике Српске од БиХ, али по мишљењу експерта ипак се ту ради о одређеној перспективи под одређеним условима, а не о теми која ће бити актуелна у најскоријој будућности. Енгељгарт сматра да је Додик веома искусан политичар и одлично уме да препозна опасност: „Ја мислим да читава Додикова политичка каријера сведочи да је он добар шахиста и покераш. Он је много пута успешно балансирао на ивици конфликта и скупио максимум поена не прелазећи црвену линију“. Експерт подсећа да Додик у својим најновијим интервјуима констатује да БиХ као држава нема будућност. „Можда је то ’увећање улога у политичкој игри’ и уједно алузија на обнављање армије“, додао је он.

Иван МОРОЗОВ, Руска реч

Цитирај