Зејнел Зејнели: ПРЕЛАЗНЕ ТАЧКЕ, ГРАНИЧНИ И АДМИНИСТРАТИВНИ ПРЕЛАЗИ

Зејнел Зејнели: ПРЕЛАЗНЕ ТАЧКЕ, ГРАНИЧНИ И АДМИНИСТРАТИВНИ ПРЕЛАЗИ

ПОДЕЛИ

У овај четвртак (16. фебруара 2017. године), на административном прелазу како говоре српски званичници, или на граничном прелазу према званичницима републике Косово, полаже се камен темељац изградње, како је саопштено из Канцеларије ЕУ  на Косову, „сталне прелазне тачке на прелазу Мердаре у оквиру интегрисаног управљања границама“, а преноси портал Kossev. Изградња започиње у „складу са споразумима о интегрисаном управљању границама“ који је постигнут у оквиру дијалога Београда и Приштине. Европска унија финасираће овај и још три сталне прелазне тачке између Косова и Србије, преносе медији  на Косову. Према тим наводима, градиће се прелази Мердаре, Мутиводе и Брњак. Вредност радова је 9,42 милиона евра.

Још се наводи како ће почетак радова на овом, нема сумње највећем и најпрометнијем  граничном прелазу („сталне прелазне тачке“, „административном прелазу“, „гранични прелази“), бити обележен церемонијом полагања камена темељца, коју иначе, ко би други, организује Канцеларија Европске уније и косовско министарство за дијалог. За сада се зна да ће церемонији присуствовати  Хашим Тачи, председник Косова, др Иса Мустафа, председника владе и Кадри Весељи, председник Скупштине републике Косово. Да ли ће овом значајном догађају, договореном у Бриселу, присуствовати и представници власти из Србије, није познато.

Међутим, познато је да је још 2015. године у оквиру  техничких преговора у Бриселу, договорено отварање прелаза од Зубиног Потока према Новом Пазару (Рајетић Извор) и Косовске Каменице, према  Медвеђи (Свирце), где су објекти изграђени, али је прелаз, још увек нефункционалан, како пишу медији. Што се тиче прелаза према Новом Пазару, он није постојао сем пункта за контролу. Али, према Канцеларији Косова и Метохије, отварање прелаза према Новом Пазару је захтев београдских преговарача, а отварање оног према Медвеђи је захтев косовске преговарачке стране. Основни циљ је, како је приликом разговора договорено да би се поједноставила слобода кретања. Канцеларија КиМ, с обзиром на то да  косовска страна стално инситира на термину „гранични прелази“, још је одавно демантовала информацију Косовске владе, да је у Бриселу договорена изградња шест трајних граничних прелаза. Наиме, саопштено је да се са партнерима из ЕУ наставља са радом на раније договореном пројекту „проширења постојећих административних прелаза“, а реч је о изградњи  нових саобраћајних трака, паркинг простора и друго, чиме ће се омогућити бржи проток људи и роба између централне Србије и Косова и Метохије.

На Бриселским договорима у оквиру техничког дијалога, Београд и Приштина, усаглашен је захтев Београда о успостављању царинских пунктова на прелазу „Мутиводе“, због тога што пре договора царинска служба није постојала, нити на једном прелазу од „Мердара“ до „Кончуља“, што је иначе успоравало и поскупљивало промет, што је био један од разлога београдске делегације у Бриселу да постави на дневни ред изградњу „сталних прелазинх тачака“.

Ипак, без обзира на све Канцеларија за КиМ сматра да је непобитна истина да сви административни прелази остају потпуно исти, као и до сада, односно статусно неутрални. На овим прелазима неће бити застава, рампи итд. Са своје стране влада Косова саопштила је да је договорен план у Бриселу о изградњи шест граничних прелаза између Косова и Србије, по ИБИ моделу/интегрисани/. Отварање прелаза „Свирце“ ће помоћи да се побољша „економска ситуација становника из овог граничног  појаса“, јер је реч о терену који је веома „погодан за развој сеоског туризма“. Истовремено изградњом граничних прелаза на северу Косова, појачава се гранична контрола и то ће допринети борби против негативних појава-кријумичарења и незаконитих порелазак, а „ова тачка је коришћена и за шверц“.

Како  косовска страна има другачији поглед у вези са вођењем разговора, а пре свега одлукама и називима договореног, не само по питању изградње, прелаза, канцеларија за КиМ , демантовала је да је у Бриселу било речи о граничним прелазима. „Морамо одговорно и прецизно да информишемо јавност да на састанку није било речи о „изградњи шест трајних граничних прелаза, нити се термин гранични прелаз помињао током разговора у Бриселу“.

Било како било, већ је постала навика да се после сваког разговора у Бриселу било на техничком или највишем нивоу, дају у јавност потпуно опречне изјаве или саопштења. За Косово, све што се договори, па и ово око „административних прелаза“ је гранични прелаз. Међународни број је за једне додељен „географској области“, а за друге  он значи још један вид јачања државности републике Косово. За Европску унију, сем пет чланица, Косово је држава, они говоре о  уклањању свих паралених институција о нормализацији односа, о потреби да се формира војска, на томе инсистира и Америка, а сви они скупа заинтересовани су за нормализацију односа између Београда и Приштине, односно, нормализацији између Србије и Косова. Једни говоре да се о нечему разговарало, други да није било речи баш о томе о чему говоре у Приштини, или Београду, свеједно. Ипак, како год да се све схвати сваким разговором Косово све више јача своје државне институције.

Па и договор око  изградње прелаза. Прелазе, било административни, било гранични, интегрисани, прелазне тачке и друго,  граде само државе и само их оне имају. Договор који је постигнут у Бриселу, могуће је да говори и о нечему  што још увек у Србији никоме није јасно, а то је  њихова изградња баш на местима на којем ће се једног дана, када се о демаркацији поведе реч, бити, можда, уствари гранична линија. Иначе, што би се градили прелази, због чега би и друге државе уопште градиле зграде, доводиле царинске службенике и полицију, уколико то није раздвајање између две државе, и зашто би у томе, када је реч о републици Косово, учествовала Србија и зашто би на томе инсистирала Европска унија. Још ако се у Србији призна да ће управљање бити интегрисано, да ће тамо бити царински службеници и једне и друге стране, припадници полиције и то у различитим униформама и са различитим обележјима, који су неминовни, то значи да се све чини да се Косову да обележје државе, без обзира да ли је реч о „географској области“, или „граничним тачкама“, „тачкама“ или… Или све једно, како их која страна називала. Још ако се и са једне и са друге стране пролази различитим путним исправама на којима пише „Република Србија“ или „Република Косово“, ако се поштује Устав и закони Косова, ако се избори обаве по законима „географске области“, све некадашње структуре интегришу у Уставни и правни систем Косова, онда, значи да је Србија све даље од своје некадашње АП, а Косово већ увелико у систему државне инфраструктуре, поготову што је Приштина постигла, оно што се некада чинило немогућим, а то је интеграција севера у политички и правни систем Косова.

Стога изјаве, саопштења, тешки разговор, повремено дизање тензија било око зида или воза, неће готово ништа променити у чињеници да Србија има као стратешки циљ чланство у ЕУ и да на том путу који је иначе пун неизвесности и бројних препрека, које ће се тек појавити, не само око Косова,морати да доноси још много тешких одлука. Једно је ипак сигурно, ова власт неће одустати од европског пута, а свака друга која дође, позиваће се на њу и њене одлуке, као што се ова позивала на све што је започето пре 2012. године, или она, пре ове године, која је готово једну деценију кривила власт до 2000. године, и тако у недоглед, све до краја преговора, па коме западне потпис.

Зејнел ЗЕЈНЕЛИ