Антисрпство Алојзија Степинца

Антисрпство Алојзија Степинца

ПОДЕЛИ

Споменик подигнут ових дана у осијеку Алојзију Степинцу, још један је од бројних доказа да проусташке снаге у Хрватској улазе кроз широм отворена врата. Необориве су чињенице да је овај проусташки викар и душом и телом био сатрап фашистичке идеологије, како пре и током Другог светског рата, тако и после њега. И то је, поред осталог, једно од сведочанстава које указује да је „лијепа њихова“ Независна Држава Хрватска (НДХ), оберучке прихватала и величала идеологе фашистичких опредељења. Ти и такви људи, преиспољени злочинци, у лику Анте Павелића, Андрије Артуковића, Милана Будака, Славка Кватерника, Анте Готовине, Бранимира Главаша, називају се данас једним од најзаслужнијих људи, наводних идејних и у ратним окршајима твораца, како НДХ, тако и данашње „независне Хрватске“.

Поред подизања споменика злочинцу Баришићу и ослобађању од одговорности бројних ратних злочинаца током постојања НДХ и у верско-грађанском рату деведесетих година прошлог века, уприличено је, дакле, славље у Осијеку поводом откривања споменика „ националном хероју“ Алојзију Степинцу. Нико у Хрватској и Европи није реаговао иако је непорециво познато да се ради о човеку који је благосиљао и подстицао бројне злочине почињене над Србима, Јеврејим, Ромима и малобројним Хрватима који нису подржавали злочиначка недела својих сународника. А када је о кривоклетнику и злочинцу Алојзију Степинцу реч, поред осталих „заслуга“ за оживотворење НДХ, ваља се подсетити и на неке његове поступке пре настајања те злочиначке државе. Јер и ти поступци недвосмислено указују на његово антисрпско и антидржавно деловање.

Опште је познато да се католички клер, прихватајући великохрватске идеје „праваша“, здушно залагао и практично учествовао у покатличавању Срба. Посебно се у томе залагао и у пракси доказивао Алојзије Степинац о чему сведочи и његов запис из 1923. године у коме дословно стоји: „Да је веће слободе и довољно радника, Србија би за двадесет година била католичка“. Исте године Степинац је боравио у Београду где је, у складу са тадањим законом, као новоименовани надбискуп, положио заклетву краљу Александру. Међутим, непосредно по успостављању НДХ, пре шестоаприлскеокупације земље, Степинац је, брже боље, похитао да Анти Павелићу и Славку Кватернику честита „основање слободне и независне хрватске државе“. Тај гест Алојзија Степинца свуда у свету се назива кривоклетством и издајом, али то за њега није представљало никакву сметњу да настави са антидржавном и антисрпском делатношћу.

Иако се током Другог светског рата здушно залагао за процват и реализацију антисрпских ставова и истовремено благосиљао усташтво, послератне југословенске власти га нису процесуирале. То га је подстакло да и даље настави не само са хтењима да српски живаљ у Хрватској преобрази у католичанство, већ је, осоколивши се због немешања актуелне власти Нове Југославије, почео јавно да иступа против новонасталог државног устројства.

Толерисање његовог антисрпског и антидржавног деловања, осмелило га је да објави „Пастирско писмо“ у коме отворено напада државну власт. То писмо је, иначе, јавно читано у свим католичким црквама у Југославији. Мада је садржај писма био познат, како у Југославији, тако и ван ње, и овог је пута изостало било какво упозорење и санкционисање човека за кога је било познато да подржава идеолошке ставове које је, као своје, усвојио пре и у току постојања НДХ. Изузетак је, у извесном смислу, био Јосип Броз Тито који је, изиритиран текстом „Пастирског писма“, јавно реаговао речима: „Зашто никада није објављено пастирско писмо о убијању Срба, Жидова и Цигана“.

Да зло, или иронија, буде веће, тај и такав Степинац предложен је за канонизацију, то јест проглашење за свеца. На срећу, том предлогу који је потекао од хрватске католичке цркве, супротставио се Ватикан – тачније папа Фрањо. Он није здраво за готово прихватио предложену беатификацију, јер су и до њега допрле истине о (не)делима кардинала Степинца током Другог светског рата. О томе да ли ће Степинац бити беатификован, у великој мери зависи од коначног решења мешовите католичко-православне комисије чије је заседање управо у току у Новом Саду, а наставиће се до краја године заседањима у Славонској Пожеги и Подгорици. Не постигне ли се одбијајуће решење о канонизацији Степинца, биће то, ништа друго, него бесмислено оправдање свих злочина НДХ почињених током Другог светског рата.

Радисав РИСТИЋ

9 КОМЕНТАРИ

  1. U clanku se potkrala greska :

    „Иако се током Другог светског рата здушно залагао за процват и реализацију антисрпских ставова и истовремено благосиљао усташтво, послератне југословенске власти га нису процесуирале.“

    Ovo nije tacno. Stepinac je sudjen i osudjen.
    Uhapšen je po drugi put 18. septembra 1946. Izveden je pred Vrhovni sud NR Hrvatske.
    Suđenje Stepincu i ostaloj petnaestorici, održano je Pred Većem Vrhovnog suda NR Hrvatske od 9. septembra do 11. oktobra 1946. u Zagrebu. Stepinaca je branio zagrebački advokat Zdravko Politeo, koji je svojevremeno zastupao i Tita na „bombaškom procesu“.
    U najkraćem, Stepinac je optužen zbog saradnje s vrhom ustaške države, susreta s Pavelićem i drugim ustaškim časnicima, za prekrštavanje desetine hiljade Srba, za podstrek koji je Ustašama pružao katolički kler, za govore u kojima podstiče na molitvu za Pavelića i protivnarodnog delovanja nakon rata.

    Presuda je donesena 11. oktobra 1946. Stepinac je osuđen na kaznu zatvora s prisilnim radom u trajanju od 16 godina, gubitak političkih i građanskih prava u trajanju od 3 godine, kasnije mu je kazna preinačena na kućni pritvor u rodnom Krašiću na Žumberku.

  2. Tačno je, u pravu ste, Stepinaac je osuđen, kako navodite, „na kaznu zatvora“. Tačno je, međutim, i to da mu je, kako kažete, „kazna preinačena na kućni pritvor…“ Slažem se, inače, da je Vaš komentar u svakom pogledu tačan i da mu se ništa ne može prigovoriti.

  3. Hm,hmm…ta prica, o Stepincu,i svemu ostalom je zakljucena,okoncana 1.995.godine i treba staviti tacku na nju. A,konkordasi,ekumenci u Srbiji, da prestanu da rovare po mrtvima,traze meru „pomirenja i prastanja“..imali su dosta vremena a ta „socinjenija“,jedino,ako nisu „samovlasni“,da to „obave do Zemuna“, bez rata, i oslobode „Srbijicu“ tih „stega“..da stave prst na celo ! Ne prihvatajte, naturanje tema,produzavanje, rasprava,dok se kamen iza brda valja.

  4. Вуле ће врло кратко. Ко се од исти камен спотакне два пута, …. Они су у Мачви вешали неяч на звонике а скидали звона и слали у Аустрию. Они су и 18 – пуцали на Милутина ослободиоца, они су они…они су на Удрежњу, селу код Невесиња вадили очи деци и китили Новогодишњу елку. Роде не они, као они, они су ми, него неко ко их сочини монструмима какве човечанство не познае. Зар нису вадили децу из утроба жена, Немица протестаната. Ко Вуле? Па они, а ми смо од њих потршали да наручимо звона за Храм Св. Саве (ливена у Инзбрук, Аустрия) Е то су она претопљена из Мачве. Ебе се Вулету за њих, њих е Бог казниио а да тога нису ни свесни, разваљени бракови, педерастия, боеми, оргие, филм и нестварност, Холивуд…али шта е са вама Срби? Што се растављате, што се не жените, што се не рађате….што не постите, што се Богу не молите? Понављам они су они, али ни ми нисмо што су били стари Србљи. Тврдим да е 90% растава бракова сумња да му де неко ебо жену, или да се он курва. Шта би од оног Страхињића Бана? Тврдим даље, нама Рвати и њихово цвеће могу надувати муда кроз к….ако се у овом критичном моменту вратимо логици античких Срба. Чиии е Яасеновац и Глина, Мачва? Са ким поново хоћете у исту државу? Чиие Гулаг и комунизам? Хоће ли ти они доенти добро? Не, ето Папе преко Москве. Вуле е видео ту осовину када е аналитика на „Видовдан“ блеяла о „Потоку“ а Тома лопата….
    Роде, и да се деси да католичка Европа, ЕУ, Ватикания обнови савез са комунистиком Русииом (и едни и други о томе сањаю) Ови су яачи. Како Вуле?
    Одужих и слагах да ћу кратко о Степинцу.

    • Hm,hmm..to je sasvim tacno, i to je posao, nadleznih organa a ne raznih tabloida,gomile novina.Srbija, ima mnogo problema, i mora da se bavi tim zivotnim egzistencijalnim problemima. U, mojoj porodici, je zaklano petoro,od strane ustasa, sta uze, sta sire porodice, 30-ak je 1995.prognano i izbeglo, i to je taj „kraj price“.

  5. Поновиће Вуле, никакав проблем: И ако се остваре снови нациста и комуниста Ватикан – Берлин – Москва из 37 -ме, ови су яачи. Све локалне хиене стаће на стару страну. Видим Скадар на Бойяни. Вуле ти халуцинираш. Добро.

  6. Значи ли то Вуле нож у леђа Русии? Не, не дао Бог, Србљи такви нису. Они су нама забили нож у леђа много пута, хоћете ли примере и лажу да су због нас ушли у Први рат.? Али они су они а Србљи витешки народ од кога и велики Достоевски има компелсе као и Рватине. Нас на Русию не ложи Империя, него Брисел а сутра би се слизали са Кремљом. Овде е мудрост Роде. Има ли мудрости Вуле? Има, све док е ликова коии већ отворено зборе: „Без к….нема Колевке.“ Империя ће за Србе одрадити шта е до ње, остало е до нас. Не вади га соколе!

    • Hm,hmm..onako po secanju,mislim da sam negde procitao..Nikola Pasic: „zlo sa Rusijom,jos vece bez nje“. Nesto ce mo se dogovoriti,saradjivati..

Comments are closed.