Иван Пајовић: ОПАСНА ХИСТЕРИЈА

Иван Пајовић: ОПАСНА ХИСТЕРИЈА

ПОДЕЛИ

Медијска кампања усмерена на оптуживање Русије за хакерске нападе наставља да се активно подгрева у западним медијима. Тај тренд је сада захватио Норвешку, Холандију, Француску и Канаду. На пример, екипа oко кандидата за председника Француске Емануела Макрона неосновано оптужује Русију за хакерске нападе, свесно игноришући чињеницу да се главни интернет-сервери налазе на територији САД и да их Вашингтон користи за обавештајне и друге сврхе са циљем очувања своје доминације у свету. Ришар Феран, лидер Макронове партије, рекао је у понедељак да Макронова кампања доживљава на „стотине ако не и на хиљаде” напада на компјутерске системе са локација у Русији.

Како тврде новине Frankfurter Allgemeine Sonntagszeitung (FAS), у Немачкој се боје да ће Русија покушати да утиче на ток избора за Бундестаг 2017. године. „Нема сумње да ће Русија масовно покушати да утиче на предизборну кампању” — јавља извор овог листа из немачке владе. Како се тврди, ради се о кибернападима и дезинформацијама иза којих би наводно могла да стоји Русија. ФАС-ов извор јавља да Немачку чека „изборна кампања новог типа”. Хакерски напади могу утицати и на оператере мобилне телефоније, како се то недавно догодило са компанијом Deutsche Telekom.

Као резултат тог инцидента без мобилне телефонске везе остало је више од 900.000 људи. У Немачкој су то повезали са хакерским нападима. Поменуте новине пишу да се слични инциденти могу поновити и за време изборне кампање. Штавише, један немачки министар који је инсистирао на анонимности, изјавио је да такви напади могу бити изведени и на онлајн-мреже електричних централа, болница и саобраћајних чворова. Раније је објављено да немачке тајне службе сумњиче Русију за сајбер напад на ОЕБС.

Ово није први пут да се у Немачкој дају овакве изјаве. О опасностима мешања Русије у ток избора за Бундестаг раније је говорио руководилац Федералне обавештајне службе Немачке Бруно Кал. Одговорио му је секретар за штампу председника Руске Федерације Дмитриј Песков, рекавши да је управо Русија у предизборном периоду претрпела хакерске нападе који су стизали баш из Европе, између осталог и из Немачке.

О хакерским нападима „које подржава Русија” и покушајима да се угрозе председнички избори не једном се говорило и из Америке. Још у септембру лидер демократа у Сенату САД Гари Рид изнео је претпоставку да Русија може фалсификовати резултате за избор председника САД и о томе написао писмо директору ФБИ. О озбиљним претњама мешања Русије у ток избора у САД такође је давала изјаве и кандидат демократа за председника САД Хилари Клинтон. Према њеним речима „руска влада се бави шпијунажом против американаца, она угрожава америчке веб-сајтове, приватне банковне рачуне грађана САД, сајтове института”, а наређења за то долазе „од самог Путина”.

Амерички сенатор и републиканац Џон Мекејн изјавио је да без сваке сумње Москва стоји иза сајбер напада за време председничке кампање у САД, као и да Русија то чини „сваки божји дан”. „Питање је само каква је штета нанесена и шта САД по том питању треба да ураде?”, рекао је он.

Лансирањем приче о руском хаковању поверљивих информација демократа и утицају на америчке изборе створен је утисак да Русија жели да уздрма темеље на којима почива америчка демократија. Небитно је колико су те приче на стакленим ногама, јер према писању америчке штампе, за јавност отворени део извештаја америчких обавештајних служби о хаковању не садржи ништа осим претпоставки и посредних закључака.

Аналитичар Александар Павић каже да је све то део кампање која није базирана на чињеницама, већ на празним оптужбама. „До дан данас није представљен нити један једини доказ, а подсетимо се да те оптужбе датирају још од октобра пре избора, када су први пут изашли представници обавештајних служби САД са причом о наводном руском хаковању и руском утицању на америчке изборе. Како доказа који би те тврдње поткрепили нема, реч је о томе да људи који су то тврдили, а који су на изборима поражени, сада не одустају од те приче, јер себи нису обезбедили никакве резервне позиције”, објашњава Павић.

Чињеницу да је, према тим круговима, у реду када Американци прислушкују Русе, он објашњава старом хипокризијом и уверењем да за Америку важе посебна правила. „Оно што је добро за вола, није добро за Јупитера. Сетимо се да је и Мадлен Олбрајт говорила да је Америка изузетна земља и да правила за њих једноставно не важе. Они могу да шпијунирају, јер су, наводно, на страни добра”, каже Павић.

Колумниста канадског листа „Торонто стар” Винај Менон исмејао је параноју од руских хакера која је обузела Запад. Према његовом мишљењу, ако се паника услед сајбер-напада настави, ускоро ће за све непријатности које доноси свакодневица бити оптуживани хакери.

Аутор текста иронично примећује да, ако човек закасни на посао, није искључено да иза тога стоје управо руски хакери — прво су искључили будилник, а потом и све семафоре у граду. Руски сајбер-напади могу бити разлог за било шта — неизмирени кредит, случајно уклоњени видео-снимак свадбе или чак то што је неко заборавио да честита својој баба-тетки рођендан. У будућности ће све моћи једноставно да се свали на руске хакере и нико: ни власт, ни кредитори, ни супруга, породица или пријатељи — нико неће сазнати истину. Чак и ако вам не поверују, и то можете да објасните као хакерску работу, саветује новинар.

Међу примерима којима аутор илуструје размере „руског уплитања“ је и последња епизода британског серијала „Шерлок” која је објављена на друштвеним мрежама — с руском синхронизацијом и дан пре званичног емитовања на телевизији Би-Би-Си. „Стигли су и до Холмса”, закључује аутор.

На Међународном форуму о информатичкој безбедности расправљало се о скандалу када су амерички медији у сарадњи са хакерима започели најстрашнији прогон руске компаније „Инфокуб”. Неки амерички блогер под именом Брајан Кребс изнео је против компаније клеветничке оптужбе, између осталих о ширењу штетног програма Carbanak, који се користио за нелегално прикупљање банкарских информација са сервера у САД, Европи, Јапану и Русији. Његов чланак је раширен преко информативних агенција, а одмах после тога компанија је претрпела мноштво хакерских напада.

Што је најинтересантније, специјалисти и заинтересовани инострани партнери компаније уочили су да је већина напада дошла са адреса које припадају центрима за обраду података у градовима САД: Сан Диего, Атланта, Филаделфија и др.

Треба нагласити да је за последњих неколико година извршено око 70 милиона хакерских напада на објекте који се налазе на територији Русије. Већина напада долазила је из иностранства. Овај огроман број указује на парадоксалну ситуацију: са једне стране Русија је изложена до сада невиђеном броју напада западних хакера, а са друге стране западни свет у глас виче како управо је Русија зли нарушитељ светске информатичке безбедности.

Др Иван ПАЈОВИЋ