Жељко Ињац: Ускликнимо с љубављу Јеремићу Вуку…

Жељко Ињац: Ускликнимо с љубављу Јеремићу Вуку…

Свети Сава Јеремић

ПОДЕЛИ

Вера и политика

Мада је већина српских политичара покушавала да употреби и злоупотреби православље у политичке сврхе, пре свега ради стицања наклоности религиозног дела становништва, користећи се популарношћу вере и цркве, мора се признати да нико толико професионално није ушао у ову тематику колико Вук Јеремић. Његови теолошки трактати попут светосавске беседе су по квалитету изнад простих и често сувопарних поповских беседа, готово на нивоу дипломираног теолога или епископа.

Мора му се одати признање, ако ни због чега другог а оно због тога што је за разлику од свих претходних српских политичара веома озбиљно схватио значај религиозне мисли и  утицаја у српском друштву. Представљајући себе као доброг позаваоца теолошких тема православне вере, при том не улазећи у актуелне поделе и не сврставајући се уз одређене струје, Јеремић се покушава наметнути оном делу српских религиозних гласача, који до сада ни у једном политичару нису видели свог представника, некога ко разуме и њихове потребе и проблеме. Ако ништа друго као оног који се представља као човек који је окренут вери и традиције. Чак и ако је можда недовољно симпатичан због наглашеног јапијевског имиџа или ако му изостаје тај харизматични део, који је веома битан у српској политици, Јеремић то све вешто надокнађује наизглед  добрим познавањем тема о којима говори.

64_2

Пре Јеремића, највише су се Двери, својим познавањем религиозних проблема и тема али и посвећеношћу традицији, успеле приближити том делу српских гласача који су блиски цркви и црквеном животу. Међутим Двери су се у једном моменту отворено ставиле на страну конзервативне црквене струје и тадашњег рашкопризренског епископа Артемија да би по сагледавању ситуације која је оштро поделила вернике, замрзле свако даље изјашњавање по овом питању, не желећи да изгубе до тада остварени утицај и на онај либералнији део верујућих православних гласача који су им били наклоњени. Због свега тога су били критиковани од представника синода као они који подржавају расколнике а од артемијеваца да су их напустили и да пактирају са «главном струјом». Ипак у већини чланови покрета Двери и данас стоје на конзервативним религиозним позицијама.

Свети Сава Јеремић

За разлику од Двери који религиозној традицији приступају пре свега кроз призму националног идентитета, Вук Јеремић (или онај ко му је написао текст) у својој светосавској беседи покушава на један заиста приступачан и савремен начин да превазиђе поделу на прву и другу Србију, на провинцијални и космополитски менталитет, управо узимајући Светитеља Саву као пример који заиста надилази те поделе, наравно не упуштајући се у духовну димензију личности Светог Саве већ га више представљајући као тадашњег европејца који сједињује светско а наше, национално и европско, народно и владарско.

Наравно да је Свети Сава овако представљен по мери Вука Јеремића нешто сасвим друго од историјског Светог Саве јер је сведен на земаљску димензију и представљен као добар дипломата, правник, просветитељ и владар. Но та и таква перцепција Светог Саве лишена аутентичне хришћанске и духовне димензије, која је управо оно што даје светост овом светитељу и која је управо оно чиме светитељ надилази ове поделе, не само што одговара либералној и грађанској гласачкој машинерији већ на перфидан начин подилази и религиозним гласачима а заправо им не даје ништа битно. Свима буди све како би свакога придобио на изборима – тако Јеремић схвата јеванђелску мисао.

Злоупотреба црквених ауторитета

Вука Драшковић  је ’90-их на сличан начин експлоатисао религиозна осећања Срба, покушавајући да се представи као велики верник и националиста, те је успео придобити за своје политичке циљеве и одређени део свештенства. Вук је на  крају своју политичко религиозну делатност претворио у својеврсно политичко месијанство («Вук као спаситељ Срба») које наравно није наишло на прихватање и одобравање од  стране вишег клира СПЦ те је услед тога одбачени и резигнирани лажни месија Драшковић сипао салве увреда путем свог часописа «Српска реч» на рачун тадашњег патријарха Павла и врха СПЦ. Он је себи дао за право да као једини «прави светосавац» (а који је при том осудио протест против скаредне представе о Светом Сави) оцењује да ли су Патријарх Павле и остале владике по његовом мерилима «заиста православни».

d3s_9526

У сличну ситуацију је доспео ових дана и Вук Јеремић, који је злоупотребио фотографије и видео снимке са епископом Порфиријем Перићем са теолошког скупа у Требињу за своју предизборну кампању. Битно је напоменути да епископ Порфирије, нарочито међу млађим нараштајима, ужива велико поштовање  као духовник и као епископ и као веома учен теолог. Епископ Порфирије је оштро реаговао на ову злоупотребу захтевајући да се одмах уклоне све фотографије и снимци који су без његове сагласности коришћени у политичке и предизборне сврхе. Спорне фотографије су исти дан уклоњене а Јеремићева предизборна кампања је добила још једну мрљу.

Верници као гласачко тело

Колико је заиста велико непознавање цркве и религиозних прилика  од стране српских политичара јасно је и из овог гафа интернет тима Вука Јеремића. Нажалост, православни верници у Србији су и даље групација коју нико адекватно не заступа, чије интересе и ставове готово да ни један политичар није озбиљније схватао. Ипак, помак је у односу на период комунизма што политичари увиђају потребу да се и овом делу становништва на неки начин обрате и додворе барем пред изборе. Истина то је увек некако извештачено и лажно и пре свега кампањски у сопственом интересу. Но и поред тога а ево и на примеру Вука Јеремића, може се констатовати да постоје озбиљнији помаци у том правцу. Гласачко тело које представљају верници није лако статистички измерити. По формалним статистикама највећи део становништва се изјашњава као православци, док је религиозних верника који упражњавају верски и црквени живот далеко мање. Ипак и тај мањи проценат верника, којима се политичари у последње време покушавају додворити, није занемарљив и у кључним моментима могу веома лако управо њихови гласови пресудити у корист или на штету неког политичара. Извесно је да ће и убудуће, и поред све вике о «светости» секуларне државе, политичари покушавати придобити гласове верника, но да би заиста конкретно на том пољу нешто постигли, потребно је много више да се удубе у ову проблематику, ако већ не желе и сами да буду верници те на директан начин сазнају оно што овај део гласача заиста тишти.

trump_church_mtr1

Са друге стране и православна Србија би требало да постави питања политичарима о оним стварима које њих интересују и да на тај начин просуде ко би могао њих да заступа на политичкој сцени. Колики је значај верника у политици показују и избори у САД на којима је Трамп победио између осталог и гласовима верника – католика, протестаната и православних. Они нису гајили илузију да је Трамп и његов тим «хришћански» али су једногласно доживели Хилари и њено окружење као нехришћанско и антихришћанско. Стога би и у Србији у случају да постоји консензус међу верницима о томе ко је њима близак или пак за кога никако не могу гласати постали и одлучујућа политичка сила у друштву. То препознају и политичари попут Вука Драшковића или Јеремића али они и даље остају на позицијама манипулисања верским осећањима, остају «вукови у јагњећој кожи».

Жељко ИЊАЦ

 

8 КОМЕНТАРИ

  1. Проблем је тај што вечина политичара Светог Саву приказују на начин који одговора људима који су више окренути Доситеју него Светом Сави.
    Ми имамо две велике прекретнице у Српској историји.
    Имам Ратска који постаје Сава и ииамо Доситеја који постаје Димитрије. Један има сво светско знање оног времена па ипак изабире монаштво и ослобађајући себе ос светског зла иде и твори добро по свету а понајвише свом роду. А други напушта манастир и иде да учи знања о просвећености која је Бога одбацила у сваком погледу. А одбацила га је упарво јер је Бог западњацима приказан као окрутан створ који ствара људе да бих по дуплој предестинацији постављао у цсратво небеско или пакао. Што је из православног погледа потпуна глупост. Западњацима су Цбингли, Калвин и Лутер подвалили Бога какв он у својој суштини није.

    Елем што се тиче Двери ту си поново погрешио. То је чиста глуппост да Дверјани подржавају Артемија. Двери жале због тог раскола али никако себе нису сврстале на страну Артемија.
    Елем добро ти то знаш мој Жељко али из ваљда теби само знаних разлога шириш такве дезинформације.

  2. Чекај како сад финансира их Мило Ђукановић? Па зар није Ђилас а пре Ђиласа Веља Илић?
    Или беше Скот и Давенпорт их финансирају?

  3. Жељко, нисам читао текст. Вук е чедо Ватикана као и Борис коии доведе Еулекс (Ватикан) на Космет. Кога е питао? Он у СПЦ има подршку Езуита, папиних маринаца. Ебена е то войска, али су Немањићи рекли Србљима како их препознати. Хоћете ли у главу све владике езуите у СПЦ. Ко те ебе Роде, све би на тањиру сервирано, пости и Богу се моли, све ће ти се рећи.
    Иде „Велики пост“ и тишина. и Вуле, самозвани мудрац 21 – века ће заћутати пред мудриим од себе. Вук е човек Ватикана као и Обрадовић. Сви су нечии и зашто крию? Мое е срце у Лондону и данас уз Краља Петра, што и шта крити? Папи се поклони лажни црвени цар Путко мали, Кирил се загрли на Куби, Лама, имами…сви сви, све ко плот паде. Оста Британска Круна. Вуле е никада издати неће. Пред будалама и идиотима спасила е многе Круне, па и нашу Србску. Шта би Рватине, или луди Немци, Французи, Руси… дали да имаю Круну као Енглези и Срби.
    „Видовдан“ е као Трамп према „CNN -у“. Едан лик тврди да Срби нису гологузани иза Карпата, то е ноторна лаж Ватикана и Германа. Људи и медия ватикано – комунистичка блеии, а я и школа Милоевић имамо доказе, корпус де лихти. Они само пљую, пљую…да ми као блатимо лик и дело Ћоровића. Нигде везе, он човек ћорав, слеп…али се ова багра у њега куне, знам и зашто. Не вади га соколе!

  4. Знаш ли „Видовдан да е Краљева войска слушала глас Лондона. Неретва и Дубровник су гласови Лондона. Крећу витезови као некада на Косово да одбвию нацисте и комунисте од Мора. На Неретви комуна сачекуша, а на Дубровник комунисти с леђа. Све Вулетово наймилие ту е у четницима изгинуло. Може ли се то заборавити? Не, не будите луди, људи нису кокоши. Ели Лондон Вуле заборавиио витезове? Не, небудите луди и ако сте комунисти. Лондон се често прави невешт и луд (само е др Кољевић укапиро) Али Лондон не заборавља савезнике. Тврдим вам да Краљица Елизбета и Вашинтон имаю дубље памћење од нас самих. Одакле мапе са коиима историска школа Милоевић до балчака га тура Ватикану и Берлину? Пале с неба, или дали Руси? Какви црни Руси, они хоће да спале Аликсандриску библииотеку, Срби им е даривали, само да се подвуку Европи и Папи под реп. Шта то збориш Вуле? Ето нам га преко Москве. Ако су нам шукнули ђавољи комунизам, Тита и братоубилачки рат, што неби и Папу? Ето га Роде са Истока, већ га видим.
    Па шта ћемо Вуле? Шта и до сада. Србству ће остати верна Шумадия и Ерцеговина. Све остало ће пасти ко трули плот. Стидеће се идииоти славног имена Србинова. И онда Вуле? Сад ме можеш ебат, не видим даље.

Цитирај