Владимир Милутиновић: Шкорпион који је ујео сам себе

Владимир Милутиновић: Шкорпион који је ујео сам себе

О користи од знања о апстрактним идеолошким односима

ПОДЕЛИ

Од пре неколико дана, знамо не само да ће се Вучић кандидовати на председничким изборима, иако је 100 пута рекао да неће, већ и да покрет Доста је било има необичну стратегију за те изборе која је обелодањена после Вучићеве одлуке, дакле, једнако касно, касније од свих других кандидата.

Укратко, њихова стратегија је да се кандидати који су већ започели кампању, оформили тимове и направили стратегије, натерају да један од њих одсутане, односно, ако се то не догоди, да оба, евентуално одустану у корист кандидата Доста је било чије ће име бити обелодањено тек 4. марта. Ова стратегија дочекана је у јавности (најмање на tw) крајње негативно. Не само због тога што су се преференције бирача на tw већ формирале (отприлике 75% у корист Саше Јанковића), већ и због тога што је стратегија Доста је било била изречена уз поруке које су биле високо одбијајуће: претња трећим кандидатом уколико се прва два кандидата не договоре о одустањању једног од њих (што је мало вероватно), став да су потребне „нова левица и нова десница“ и наравно нови центар, сам ДЈБ, што је прилично арогантна претензија да се уређује целокупна опозиција, наметање властитог програма као тачке консензуса, па и сугерисање да би кандидат поменутог „центра“ био логичан компомис у опозицији.

Како се догодило да један покрет, који је направио релативно брз политички успех захваљујући инсистирању на транспарентности и на јасном противљењу тренутној власти, направи овакав крупан корак назад у политици?

Ту нам може помоћи знање о идеологијама уопште. Идеологије су мисаони системи чија је главна карактеристика став да је одређена идеологија открила коначну истину. У свету идеологије људи се деле на оне којима је ова нова истина јасна, док се мишљења која идеологију доводе у питање третирају као „глупост“ или „заосталост“. Идеологије не воле ни демократију, јер би већина могла да не потврди да је истина идеологије коначна. Због тога се у оквиру идеологије преферира „акција“. Шта треба да се ради је већ утврђено, само треба обезбедити да се они други натерају – јер другачије није могуће због њихове инхерентне ирационалности – да се повинују идеолошким захтевима.

Покрет Доста је било је у својој последњој стратегији само применио ова идеолошка правила. А овде смо већ расправљали о томе да је идеологија ДЈБ неолиберализам. Не онај „неолиберализам“ којим се код нас гађају, најшечће, националисти, већ неолиберализам као дубинска идеологија последње фазе капиталистичких односа. У случају ДЈБ, овај неолиберализам је закамуфлиран левим идејама транспарентности и универзалне социјалне заштите, али се у основи није нимало променио. Још увек су ту Милтон Фридман и Маргарет Тачер главни ауторитети.

Ови непрепознати ефекти идеологије сада ће у наредним данима оставити опипљиве последице на домаћу политичку сцену, а вероватно и на сам покрет Доста је било.

Једно је сигурно: пошто са идеологијом никада нисте сигурни – пошто је она произвољна у својој основи – можемо очекивати да се догоди практично било шта.
„Све је могуће“ је најбољи слоган за ове изборе.

Двоглед.рс