Томислав Кресовић: ЕУ као глобална кон(федерација) и позиција Србије

Томислав Кресовић: ЕУ као глобална кон(федерација) и позиција Србије

ПОДЕЛИ

Крај или „нови почетак“ ЕУ?

ЕУ је пред великом дилемом како даље? Досадшњи образац деловања показује се као неефикасан са пуно супростављених ставова између држава-нација, и глобалног модела федерално-конфедералне заједнице чланица ЕУ. Пракса функционисања ЕУ показује нејединство међу чланицама ЕУ, велике социјалне и економске разлике, фаворизовање националних интереса и јачање моћи националних политика пре свега Немачке, Француске, Италије, као и разлике у тумачењу спољне политике ЕУ и безбедности. Све је то довело до „Брегзита“ и убацило је „вирус“ могућих напуштања чланица ЕУ и евро зоне. Постоје два кључна проблема у ЕУ. Први је глобално функционисање ЕУ, а други је криза евро зоне. Трећи проблем је однос према новим чланицама и „вечитим“ кандидатима попут Турске. Геополитички односи у Европи и Евроазији као и односи САД и ЕУ биће пресудни за ново обликовање и распад ЕУ и евро зоне.

Модели за ЕУ и геополтички интереси

Због видних супротности унутар ЕУ и кључним проблемом гломазне и неефикасне бирокатије, ЕУ која се намеће као арбитар и засебна моћ међу чланицама ЕУ нужне су корените промене у ЕУ. Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер представио је „Белу књигу“ о будућности Европе у којој се понуђени сценарији будућег изгледа Уније: По „Белој књизи“ у игри су опције 1) задржати статус кво, 2) ЕУ само као јединствено тржиште, 3) Европа с више брзина, 4)ЕУ са мање овлашћења, али ефикаснија, као и 5)ЕУ која ће у више подручја радити заједно. Опција задржавања постојећег статуса је са „Брегзитом“ доживела неуспех. Опција са јединственим тржиштем је у великој кризи, јер чланице ЕУ немају јасан став шта је то више јединствено тржиште због различитог степена развоја економија и интереса чланица ЕУ. Опција ЕУ са више брзина је ближа реалности, јер би се тако дефинисале државе високог, средњег и нижег нивоа развоја, и оне би се груписале по степену моћи и утицаја и регионалног деловања. Ова опција је најближа реализацији, али то значи да више нема јединственг тржишта ЕУ, већ тржиште по степену развоја, моћи и утицаја. Опција ЕУ са мање овлашћења, али ефикаснија, више није ЕУ – већ федерални савез интереса унутар ЕУ; нешто попут тржишта бивше Југославије која се касније распала. ЕУ која би радила заједно у више подручја је савез интереса односно конфедерални модел без већих обавеза. Све ово говори да је ЕЗ-ЕУ дошла до свог максимума и да су околности након глобалне економске кризе, урушавања евро зоне и сукоба са моћи америчке економије и долара довеле до ситуације нужних промена ограниченог екномског сувернеитета ЕУ како по питању тржишта тако и одлучивања унутар бриселске администрације о статусу чланица.

Дуги списак уцена и захтева ЕУ према Србији

Ако то све преведемо на Србију, онда ситуација није најбоља, јер би Србија могла дуго да буде кандидат за ЕУ, а истовремено да ЕУ на Србију делује са свим својим утицајима и захтевима, а да Србија нема повратни утицај на потезе ЕУ и њене интересе у Србији. Таква политика је ограничавање суверенитета Србије, а да Србија нема озбиљнији приступ ЕУ, нити бенефицијама које имају чланице, већ статус „вечитог“ кандидата. Искуства статуса кандидата Турске треба да озбиљно замисли Србију, да своју будућност трасира и ка алтернативама, јер играње на једну карту је урушавање Србије и свођење на вазалну и протекторалну државу са малим правима у одржавању својих државних и националних интереса. ЕУ иде према регионализацији и „брзине“ су и одређивање статусног места у ЕУ. Бити кандидат у ЕУ у условима унутрашње поделе јесте веома незахвална позиција. Зато Србија своју шансу поред ЕУ треба да тражи и на другим тржиштима пре свега евро—азијског карактера, да би могла да буде конкурентна и са геополитичког и економског становишта. Нова „реформа“ ЕУ и нужне промене у евро зони само указују да Србија нема шансе да постане чланица ни за наредних десет година, што је предуго време за живот једне нације и државе у условима сложених геополитичких игара и међународне политике. Србија ће константно од регионалних чланица ЕУ или већих, бити под притиском због Косова и признања Косова, односа према Албанцима на југу Србије, али ће се отворити и питање Мађара у Војводини и облици културне аутономије као и „Влашко питање“ у Источној Србији од стране Румуније. Није на одмет о питање статуса Војводине али и Санџака. Ови се сада проблеми не виде али су они већ „упаковани“. Биће проблема и око разграничења и гранична питања према Косову(подкопаонички крај), границама према Хрватској, као и поглавља око екологије која ће Србију вући у задуживања и провере наредних десет година. Кључни захтеви ЕУ и регионалних чланица биће и промена Устава Србије, и ново територијално организовање Србије кроз регионе и концепт евро регија. Извесно је да ће Србија бити дуже блокирана и због свог војно неутралног статуса, као и односа према Русији. Велики је списак „кочења“ Србије према ЕУ. Поглавља могу да буду отварана наредних година, али је тешко да ће до 2025. бити и затворена и усаглашена и са рефомисаном ЕУ ако до тада буде она функционисала и постојала. ЕУ све више личи на бившу Југославију која је крајем осамдесетих година била близу статуса кандидата у ЕЗ, а онда је дошло до распада и балканских грађанских ратова.

Томислав Кресовић