Драган Радовић: Сива економија

Драган Радовић: Сива економија

ПОДЕЛИ

Влада Србије прогласила је 2017. годином борбе против сиве економије, а наградна игра „Узми рачун и победи“ је једна од 68 подстицајних мера.

Већина  дневних листова на првој страни објављује резултате јучерашњег извлачења награда, РТС је на свом порталу написао:

„У оквиру наградне игре „Узми рачун и победи“ извучено првих 177 награда, укупне вредности 24.288.534 динара. Прве награде извукле су теквондискиње Милица Мандић и Тијана Богдановић, некадашњи кошаркашки репрезентативац Игор Ракочевић, ватерполиста Никола Јакшић и глумци серије „Војна академија“ Драгана Дабовић и Небојша Миловановић“

Шта је сива економија?

Светски стручњаци не могу да се усагласе, немају јединствену дефиницију. По Википедији то су  економске активности над којима држава нема надзор. У Америци је нелегалан рад и утаја пореза  тешко  кривично дело, дели се на сиву која обухвата нерегистрован промет робе широке потрошње и рад без пријаве, и црну која обухвата трговину дрогом, оружјем, проституцију, трафикинг.  Западна Европа има сличну дефиницију као УСА, репресивна политика је блажа.  У Србији, ако погледамо прилоге РТС-а, сива економија је продаја на уличним и пијачним картонским тезгама. Нашим привредницима бег у сиву зону омогућује опстанак, јер, по њима, захватање државе је превисоко.  По Уједињеним нацијама (препорука из 2007.г.), то је нови облик у развоју економија у земљама Трећег света, пожељан, отвара нова радна места, постаје трајни облик у развоју капитализма.  Како су водеће земље у Уједињенин нацијама УСА и Велика Британија, нејасно је како је сива економија пожељна у неразвијеним земљама, тешко кажњива у сопственим државама.

Сива економија у Србији

Сива економија у Србији је на нивоу 30,1%, податак који користе званичници Владе, објављен у студији „Нови налаз и препоруке за реформе“,  после истраживања урађеног од стране групе ФРЕН и професора Милојка Арсића,  у марту 2013.г., студија

Већина добрих познаваоца ове материје тврди да је сива економија већа, да достиже невероватних 50%, и да Србија заузима неславно прво место у Европи. Утаје свих врста пореза на годишњем нивоу премашиле су 4 млрд. евра, нерегистровани промет робе и услуга већи је од 10 млрд.евра.

Наградна игра, с почетка текста, је само један корак у сузбијању сиве економије, није довољан.

Зашто?

Потпуно су погрешно идентификовани узроци рада ван легалних токова, као и учесници:

а. привредници не беже у сиву зону због превисоких пореских оптерећења (чињенично је само оптерећење зарада превисоко), већ због катастрофалног   рада Пореске управе Србије, контроле обвезника скоро да нема.

ц. у сивој зони нису најсиромашнији и нерегистровани субјекти, најбогатији су највећи учесници, као и  легално основане фирме, уз обавезно учешће криминализованог дела бирократије

 

Царина је највећи „извор“ нелегалне робе, цариници на годишњем нивоу омогуће шверц преко границе у вредности од 4 млрд. евра, све у корист заштићених бизнисмена, при чему настаје утаја ПДВ-а у износу од 600 милиона евра. Већ у првом следећем кораку, иста роба, када је увозници –  велетрговци пласирају даље, вреди најмање 50% више, 6 млрд.евра,  што утају ПДВ-а повећава на 900 милиона евра!!! Очит пример који доказује да су највећи ствараоци сиве економије врло богати, бизнисмени заштићени од стране државних службеника (често највиших) – сиромашни на уличним и пијачним картонским тезгама не поседују 4 млрд.евра робе. (1*)

Анализом 30 бранши, недвосмислено доказујем да су у сивој економији увек најбогатији, преко 90%, „школска“ сива економија, у којој незапослени тргују да би преживели,  у Србији је на нивоу од 10%.

Продаја акцизне робе на црно је најлакши начин да се брзо обогатите преко утаје пореза и акциза. Заштићени бизнисмени годишње пласирају милијарду евра робе на црно, буџет и сви грађани трпе штету од 400 милиона евра.

Акцизна робе – количине пласиране без плаћања пореских дажбина:

а. 200 милиона кутија цигарета (2*), б. 183 мил.литара горива, ц. 180 милиона литара пива (3*),  д. 8 хиљада тона кафе, 75 милиона литара вина. 50 милиона литара жестоких алкохолних пића (чак 80%).

Претходно наведене количине нису из увоза, њих на црно највише пласирају домаћи произвођачи, најчешће  у власништву страних инвеститора. Последња  истраживања доказују да огромне количине горива и цигарета, без плаћања акцизе и ПДВ-а, пласирају најлегалније бензинске пумпе, најлегалнији малопродајни трговински ланци (киосци и магамаркети), са издавањем фискалних рачуна који не буду пријављени у приходе – поново заштићени бизнисмени које, на жалост, не контролише их  Пореска управа Србије, Министарство финансија, МУП – основана је сумња да из наведених служби „неко“ покрива „инвеститоре“.

Многе бранше су уносне за рад на црно, ево још неколико занимљивих:

Аутобуски превоз путника, по истраживању објављеном 2013.г., доказује да 50% прихода легално основаних фирми остане нерегистрован, (утаја 80 милиона евра, 2014.г. већ 100 милиона евра) што доказује да ствараоци сиве економије нису непријављени грађани, већ најлегалније основане фирме.

Кладионице и коцкарнице чак 80% раде на црно, утаје достижу 100 милиона евра, показало је истраживање Удружења приређивача игара на срећу УПИС.

Преко 50% годишње потрошње брашна пласирано је на црно, преко 20 хиљада шлепера, превезе од 270 млинарских фирми до 6200 пекара – како је могуће да толике количине брашна добијене из домаће пшенице, стратешког производа, најлегалније откупљеног од произвођача, заврши на црно – и то нико не види!!!(3*)

ЕПС – да ли је сива економија када наше највеће јавно предузеже испоручи четвртину целокупне производње потрошачима, а не фактурише??? Да, и то је сива економија, остварен је промет, није наплаћен ПДВ и акциза, добит ЕПС-а значајно је смањена при чему држава губи више стотина милиона евра пореских и непореских прихода (4*)

Изношење новца прањем из Србије достигло је астрономске размере. По подацима објављеним у америчком ГЛОБАЛУ, од демократских промена 5. октобра, до краја 2014.г., преко 55 млрд. УС $  је „опрано“, при чему буџет Србије сваке године губи више стотина милиона евра само по основу изгубљеног пореза на добит. Занимљиво је да Глобал објављене податке добија од НБС!!! (5*)

Естрада на годишњем нивоу утаји 90 милиона евра (уштеде на платама просветним радницима износе 60 милиона евра).

Угоститељство и туризам утаје 300 милиона евра.

Комунално-гробарска сива економија има годишњи промет 100 милиона евра, преко 80% нерегистровано.

Грађевинска индустрија  55% на црно – производња црепа, цигле, блокова се не приказује, зграде зидају непостојећи радници (мртве душе), промет станова као да не постоји.

Кинеска роба преко 80% прође границу неоцарињена, кинеске радње скоро увек продају робу без издавања фискалних рачуна при чему буџет на годишњем нивоу остане ускраћен за 200 милиона евра. Исти случај је и са текстилном робом из Турске, скоро да нема легалног увоза а бутици су препуни њиховом робом.

И тако даље, и тако даље.

Никада сива економија неће бити сузбијена, супротно, повећаваће се из године у годину, као и последњих година јер, она је основ богатства криминализованог дела бирократије, управо оних који би требало да је сузбијају, а то не раде.

Драган Радовић

ВИДОВДАН


(1*)http://www.koreni.rs/cetiri-milijarde-evra-iznose-godisnje-utaje-poreza-u-srbiji/

(2*) https://www.makroekonomija.org/0-miroslav-zdravkovic/primer-transfernih-cena-izvoz-cigareta-iz-srbije-u-hong-kong/

(3*) http://www.koreni.rs/brasno-i-pivo-na-crnom-trzistu/

(4*)  http://www.nedeljnik.rs/moj-nedeljnik/mojevesti/kvatro/kradje-struje-u-eps-u-dostigle-cetvrtinu-ukupne-proizvodnje-u-2015g/

(5*)  https://www.makroekonomija.org/0-dragan-radovic/iznosenje-novca-iz-zemlje-najveci-uzrok-nelikvidnosti-srpske-privrede/

1 КОМЕНТАР

  1. Одличан текст. развејава многе митове о сивој економији. проследио сам га пријатељима

Цитирај