ВЕЗА ЛЕKОВА И ЕKОНОМИЈЕ: Незапосленост повећава злоупотребу аналгетика

ВЕЗА ЛЕKОВА И ЕKОНОМИЈЕ: Незапосленост повећава злоупотребу аналгетика

ПОДЕЛИ

Научници сматрају да је епидемију опиоида омогућило лакше долажење до јаких лекова на рецепт, али да велику улогу игра и рецесија

Економија игра значајну улогу у све чешћем и опасном коришћењу опиоида, јаких лекова за ублажавање бола, показало је истраживање економиста са универзитета у Индијани и Вирџинији.

Анализа Алекса Холингсворта, Kристофера Џ. Рама и Kосали Сајмон на основу здравствених података из периода од 1999. до 2014. показала је да је број смрти усред предозирања опиоидима растао у земљама у којима је стопа незапослености скакала брже од просека.

Скок незапослености од 1% доводио је до повећања предозирања са смртним исходом од 3,6%. Истовремено, смртност је падала тамо где је и незапосленост падала.

Од 1999. до данас број смрти услед предозирања лековима против болова у Америци се учетворостручио. Научници сматрају да је злоупотребу опиоида омогућило све чешће добијање ових аналгетика на рецепт, али да је велику улогу играла и економија.

Опиоидни аналгетици, у које спадају морфин и већина његових деривата, као и синтетска једињења са истим дејством, имају наркотички ефекат и доводе до еуфоричног понашања.

Због брзог развијања толеранције и стварања зависности, нису безбедни за примену и дају се само када постоје јаки медицински разлози.

„БОЛЕСТИ ОЧАЈАЊА“

У САД је пре 15 година примећено да стопа смртности међу белим средовечним Американцима почиње да расте, што је био преокрет без преседана за једну модерну индустријску државу.

Процењено је да до тога доводи повећан број самоубистава, предозирања и алкохолизма. Ове „болести очајања“ нису могле у потпуности да објасне зашто је стопа смртности престала да пада, али су наговестиле да могуће узроке треба тражити у генералном незадовољству животом.

„Штагод да је, ти људи су несрећни, остављени по страни, неки су остали без посла, пролазе горе од својих родитеља и забринути су какве могућности ће им имати деца“, рекао је за „Бизнис инсајдер“ економиста са Принстона Енгус Дитон на Светском економском форуму у јануару.

Вашингтон Пост наводи да нова истраживања бацају светлост на још један аспект ове загонетке: везу између немаштине и одређених врста самодеструктивног понашања када је у питању здравље.

KАД ЈЕ KРИЗА, МАЊЕ СЕ ПИЈЕ

Овај тренд је необичнији него што се на први поглед чини. Kонзумација алкохола креће се сасвим супротно: људи га мање купују у тешким временима, а продаја скаче кад је економска криза блажа.

Почетком миленијума је утврђено да људи више ризикују када је економија стабилнија, а веће је и загађење које утиче на здравље. У рецесији, оба ризика су мања.

Ипак, економска криза више не спашава толико живота као некада. Kристофер Рам сматра да објашњење можда лежи у све учесталијој зависности од опиоида и самоубиствима у стресним временима. Иако употреба алкохола не расте током рецесије, утврђено је да су они који тада пију склонији опијању.

„Постоје компликовани путеви између депресије, бола и анксиозности – и повезани су на начин који још не разумемо у потпуности“, сматра Рам.

Он верује да је епидемија опиоида повезана са тежим проблемима у менталном здрављу.

„Пре него што смо имали експлозију аналгетика, просто сте живели са својим проблемима. Сада имамо много разлога да верујемо да се људи окрећу опиоидима због лошег менталног здравља“, каже Рам.

 

 

Вашингтон пост

Цитирај