Дете није играчка!

Дете није играчка!

ПОДЕЛИ

Гледајте да не презрете једнога од малих ових (Мт. 18, 10). Да ли сте размишљали о томе да се ове Христове речи односе директно и непосредно на вас? Зар ви немате мале ове које треба да чувате? Зар је мало развратних кћери и синова – лопова и мангупа због којих проливате горке сузе? Зашто је тако? Зато што се нисте сећали мудрих Христових речи. И тек кад вам постаје тешко због понашања ваше деце, ви плачете и молите се Богу да Он помогне.

Међутим, ваша молитва остаје бесплодна, јер се не смеју пребацивати на Бога своје родитељске обавезе и брига за васпитање деце. Ако слуга не буде марио за свој посао и ако буде чекао да га господар обави, зар ће овај радити за њега, зар се неће прогневити на нерадног слугу? Шта желите од Бога? Светитељ Јован Златоуст је строго рекао да су немарни „родитељи који занемарују хришћанско васпитање своје деце већи безаконици од чедомораца, јер чедоморци раздвајају тело од душе, а они и душу и тело бацају у пакао огњени“. Тежак одговор ће пред Богом дати сваки лакомислен родитељ.

У Првој књизи Царства говори се о побожном јеврејском првосвештенику Илији који је педесет година био судија израиљског народа. Њему је прислуживао свети пророк Самуил, тада још дете. Једном је у сну овом светом детету Господ заповедио да објави првосвештенику Илији да га очекује страшна Божија казна због немара за своју децу. А нечастива Илијина деца су била свештеници и својим понашањем су вређали народ, одвраћали су га од Бога: кад су Јевреји приносили месо животиња на жртву Богу слуге ових свештеника су бирале најбоље комаде меса из котла у којем се оно кувало ради приношења жртава и давала су њима. Узимали су чак и сирово месо, а на захтев људи који су месо донели да прво спале сало на жртвенику одговарали су: „Ако не даш, узећу на силу.“ Видећи ово народ је одбијао да приноси жртве (в.: 1 Цар. 2, 12-17; 3, 10-14).

Због овакве нечастивости Господ није казнио само ове свештенике, већ и самог Илију. За време сурове борбе с Филистимцима који су напали израиљску земљу, овај деведесет осмогодишњи старац је седео поред храма очекујући исход битке. Код њега је дотрчао узнемирен и прашњав весник, с лошим вестима: „Синови твоји су убијени, а Ковчег Божји је заробљен.“ Кад је то чуо Илија је пао ничице, сломио је кичму и умро је тешком смрћу. А Господ је објавио да ће сав род првосвештеника бити кажњен због тога што Илија није спречавао своје синове да чине тешке грехове.

И ово прети свакоме ко не буде марио за сопствену децу. А о онима који свим срцем теже ка томе да васпитају своју децу у побожности, на сваком јутрењу чујете у сто трећем псалму следеће благослове: Али милост Господња остаје од вијека и до вијека на онима који Га се боје, и правда Његова на синовима синова, који држе заповијести Његове, да их извршују Пс. 103, 17-18).

Размислите сад какву тешку одговорност носите пред Богом ако не васпитавате децу по хришћанским обичајима. Реците шта ће се десити с вашом несрећном кћерком ако се у младости ода разврату, а после се уда и роди децу? Да ли ће на њој и на целој њеној породици бити благослов Божји? Не, од ње ће потећи непобожан, Богу мрзак род.

Како треба васпитавати децу? Онако како су васпитавали хришћани првих векова. Они су од најранијег детињства учили децу молитви, храму, постовима, црквеним Тајнама, учили су их да читају и пишу по књигама Светог Писма. Никад нису дозвољавали детету да седне за сто и да почне да једе без молитве; говорили су деци да сваки посао, сваки корак хришћанина треба да почињу крсним знамењем и молитвом.

Иако су први хришћани учили своју децу философији, музици и уметностима, притом су се руководили дубоким светим правилом: „Сматрај несрећним онога ко све зна и не зна за Бога; а блаженим онога ко зна Бога, чак и ако не зна ништа друго.“ Немојте мислити да се деци забрањује да изучавају светске науке. Наши највећи оци и учитељи Цркве су сами у младости веома усрдно проучавали све светске науке. Светитељи Василије Велики, Григорије Богослов, Јован Златоуст били су високообразовани људи.

И ваша деца треба да буду образована, да постану учена. Али је потребно да се њихова обука и васпитање не ограничавају само световном мудрошћу света овог. Изузетно је важно да заједно с тим спознају највишу правду и истину да би проучавали Закон Божји и заповести Христове и навикавали на сталну побожност. Тада и само тада се неће изгубити на путу људске мудрости, кад спознаја Бога буде стављена на прво место.

А како насађивати у деци највиши хришћански морал? Пре свега својим животом, јер свако словесно поучавање или педагошко умеће није ништа, оно је празно у поређењу с примером који деца виде у својим родитељима. Реците, хоће ли одрасти као добри људи деца која у својим родитељима виде најлошије узоре неморала? Хоће ли бити чиста и чедна кћи ако јој мајка сама даје пример прељубе? Зар се неће научити лоповлуку деца ако их не будете одвраћали од овог греха од најмлађих година? Кад ваши синови краду и пустоше баште, кад беру туђе, не остављају да сазру плодови у баштама и кад долазе да се жале на њих, мајке мирно одговарају: „Ма нема везе, они су деца, шта они знају?“ Господ ће тражити одговор од вас! Тражиће страшно: „Зашто сте дозвољавали вашој деци да краду од малих година, зашто их нисте учили заповестима Божјим, зашто им нисте усађивали одвратност према мангуплуку?“ Страшан одговор ћете дати пред Богом за сваку саблазан коју у вама виде ваша деца, за све свађе, псовке, туче, које се дешавају на њихове очи. Ако сами тако поступате, истом ће се научити и деца.

Светитељ Јован Златоуст, васељенски учитељ и највећи црквени оратор је за недостојне родитеље рекао: „Јер, ви као да се намерно трудите да упропастите децу, наређујете им да чине само оно што чинећи не могу да се спасе. Речено је: тешко онима који се смеју, – ви дајете деци мноштво повода за смех; тешко богатима, а ви се само за то и трудите да се она обогате; тешко вама кад сви људи буду говорили добро о вама (в.: Лк. 6, 24-26), а ви често губите своју имовину због људске славе. И опет: „Онај ко срамоти свог брата крив је паклу“ (в.: Мт. 5, 22), а ви сматрате слабима и кукавицама оне који ћутке подносе увредљиве речи од других.

Христос заповеда да се одвраћамо од свађа и расправа, а ви стално занимате своју децу овим злим делима. Који воли живот (руски: душу) свој, рекао је Господ – изгубиће га Јн. 12, 25), а ви их на сваки начин увлачите у ову љубав. Ако ли пак ви не опраштате, – каже Он, – ни Отац ваш Који је на небесима неће опростити вама (Мк. 11, 26), а ви чак прекоревате децу кад не желе да се освете онима који су их увредили. Христос је рекао да они који воле славу, без обзира да ли посте, моле се и дају милостињу, све то чине бескорисно; а ви се само трудите за то да ваша деца добију славу.

И није лоше само то што саветујете деци супротно заповестима Христовим. Већ је лоше још и то што добро хулите, називајући скромност необразованошћу, кротост – кукавичлуком, праведност – слабошћу, смирење – сервилношћу, незлобивост – слабошћу. Наговарате децу на таква дела за која је Исус Христос одредио неизбежну погибељ; не марите за њихову душу као за нешто непотребно, а о ономе што је заиста сувишно, бринете се као о нечему неопходном и веома важном.

Све чините да би син имао слугу, коња и најбољу одећу, а да он сам буде добар, не желите ни да помислите. Простирући до такве мере бригу за дрво и камење, душу не удостојавате ни најмање части овакве бриге. Све чините како би на кући стајала дивна статуа и да би кров био златан, а да друга драгоцена скулптура – душа – буде златна, на то не желите ни да помислите.“

Ове праведне речи светог.Јована Златоуста које су изговорене пре хиљаду и по година, могу се поновити и сада, зар ви не васпитавате своју децу исто тако лоше ако им не уливате страх Божји? Зар не улажете све бриге за то да деци дате што је могући положај у животу, да их ставите у редове оних који су на власти, који су богати и силни? Зар не говорите деци да је у новцу сила, да треба стећи велика знања ради имућног, слободног живота? А зар је то потребно? Не, него управо супротно.

С васпитањем детета треба почети од пелена, јер деца од малих ногу лако усвајају свако учење. Њихова душа је мека као восак, у њу се урезује све што пожелите: и ваш лош пример, и побожне речи, и све најсветлије и најчистије. Заборављате запањујуће једноставне речи светог Тихона о дететовој души: „Мало дрвце, куда се повије, у том правцу ће и расти; нова посуда ће се осећати на оно чиме је напуните, уливајући у њу или смрдљиву течност или миришљаву и чисту.“ Дакле, ако у душу малог детета будете уливали сваки смрад, она ће увек бити смрдљива. А ако будете уливали мирис Христовог миомириса, ваша деца ће увек миомирисати пред људима, биће вам радост и утеха.

Данас се често говори: „Зар су деца способна да читају Свето Писмо и псалме? То је за монахе и старце, а дечици су потребни весеље и радост.“ Добрим примером васпитавајте децу. Славном руском проповеднику, Харковском архиепископу Амвросију припадају речи које дирају душу: „Кад ни један члан породице не може да остане без вечерње и јутарње молитве, кад отац не излази из куће на свој посао не помоливши се испред светих икона, а мајка ништа не почиње без крсног знамења, кад се малом детету не дозвољава да дотакне храну пре него што се прекрсти, зар се на тај начин деца не уче да моле у свему помоћ Божију и да призивају на све благослов Божји и да верују да без помоћи Бога нема сигурног живота, а без Његовог благослова нема успеха у делима људским?“

Не може остати бесплодна за децу вера родитеља кад они у случају нужде и сиромаштва са сузама у очима кажу: „Шта да се ради? Нека је воља Божија“; у опасности: „Бог је милостив“; у тешким околностима: „Бог ће помоћи“, у успеху и радости: „Хвала Богу, Бог је послао.“ Овде се увек и у свему исповеда Божија благост и Божије правосуђе.

Мајка, према којој су усмерени сва љубав и нежност детета са свештеним страхом стоји испред иконе Спаситеља и моли се, а дете гледа час на њу, час на икону и њему нису потребна дуга објашњења шта то значи. То је прва нема лекција богопознања и најважнија лекција побожности. Овакве лекције можете и треба увек и у свему да дајете својој деци.

Треба да чувате децу од свега лошег, да не дозвољавате кћеркама да читају развратне, страсне романе, да тражите од њих да читају с разумевањем, да им не дозвољавате да се забављају и да стално трче у биоскоп и у позориште.

А још не треба заборавити ни то да се дете не може васпитати ако се никад не кажњава. Највећу грешку чине они родитељи који обожавају своју малу децу, диве им се и опраштају им све што скриве. За такве је у Светом Писму речено: Љуљај дете, и оно ће те устрашити; (Сир. 30, 9). Руски светитељ Тихон Задонски поучава родитеље: „Млади, ненаучени, кад стасају, бивају као необуздани и неукроћени коњи. Зато хришћанине, воли своју децу и кажњавај их. Нека она сад, док су млада, осећају бол у телу да тебе касније због њих не би болело срце. Нека плачу од тебе да не би ти плакао од њих. Уосталом, умереност је похвална и потребна у свему.“ Деца се не смеју кажњавати с љутњом, са злобом, с мржњом, треба их саветовати мирно, с љубављу. Тада ће деца, осећајући ову љубав, схватити да заслужују казну и она ће им бити на корист и поправиће их.

Видите како су огромни задаци који стоје пред нама у делу васпитавања деце, видите како су свете обавезе мајки. Нема веће обавезе, нема веће одговорности пред Богом за мајку него што је добро васпитање деце. Ако будете занемаривале васпитање своје деце, мучићете се и плакаћете гледајући их, и пред Богом ћете дати одговор и на све потомство ћете навући гнев Божји. Дакле, увек се брините за своју децу, увек им дајте чист, свет пример побожности и тада ће Господњи благослов бити од века и до века на вашој деци и на вама самима. Амин.

Свети Лука Кримски
Извор: mitropolija.com

Цитирај