Српски феномен: Нема народа који толико псује Бога, сунце и хлеб!

Српски феномен: Нема народа који толико псује Бога, сунце и хлеб!

ПОДЕЛИ

Наш народ ружне речи изговара у готово свим ситуацијама, кад је љут, срећан, узбуђен, зачуђен, уплашен.

Без ње не пролази ниједан дан. Она је ту кад се веселимо, кад тугујемо, кад се ударимо, кад нас ударе. Да олакша бол, смири узаврела осећања, појача срећу, испрати на вечни починак, дочека рођење. Псовка.
„Ја не знам народ који више псује Сунце: Сунце жарко, Сунце калаисано, Сунце неогрејано, Сунце лебово, Сунце крваво. Да сам ја Сунце, не бих нас ни оволико грејао“ – пише Душан Kовачевић у драми „Свети Георгије убива аждаху“ и пита се чему да се нада народ који псује Бога, хлеб и Сунце, пишу Новости.

Али, наша креативност ту се не зауставља. Ништа у псовкама није свето. Напротив. Што „светије“, то боље. На списку су родитељи, деца, живот, мртви, свеци. Kо, ипак, има скрупула, може се определити за бизарни репертоар, па кренути да псује дане у недељи, а духовити се могу бацити на животиње, од јежа, преко миша, до чворка.

Псовка је одраз немоћи, беса, али и менталитета, навике и васпитања, примећује психолошки саветник Иван Огризовић. Према његовим речима, постоје различите врсте псовки, па њима изражавамо и изненађење, нервирање, страх, разочарање, мржњу.

Заједничка карактеристика псовки је појачана емоционална реакција, експресија која је вербално изражена у виду општепознатих и прихваћених речи, уз могућност креативних варијација које појачавају њихов степен. То је емоционални одговор или порука. Псовке нису нешто позитивно и треба се трудити да не постану навика и део свакодневног говора – упозорава Огризовић.

Мелиса Мор, ауторка књиге „Kратка историја псовања“, истраживала је на ову тему и закључила да псовке у просеку чине 0,7 посто свих речи које употребимо у дану. Неке су настале релативно скоро, али друге опстају и хиљаду година.

Мада псовке делују као губитак самоконтроле, и те како се контролишемо. Па тако, чешће ћемо псовати у друштву блиских људи, док ћемо еуфемизме тражити на послу и кад смо окружени познаницима и незнанцима. Опуштена је била супруга психолога Ричарда Стивенса док је псовала приликом порођаја. Стивенс, који је присуствовао рођењу наследника, приметио је да је његовој драгој лакше чим опсује. Што сочније, то боље.

– Ефекти псовке су вишеструки, али и субјективни. Са једне стране, људи који их користе истичу да осете олакшање када их употребе у ситуацијама кад су под стресом, исфрустрирани или осећају физички бол услед повреде. Често се помиње експеримент у коме су људи који су псовали дуже могли да држе руку у леденој води, али ја у то нисам поверовао – сумњичав је Огризовић.

С друге стране, псовка уме и да нас разбесни. Kолико пута сте се свађали са неким, а коришћење псовки, уместо да допринесе смиривању, чинило је супротно и додатно нас љутило? Чини се да псовка „храни“ бес, уместо да делује као мелем на рану.

Многи деле мишљење Душана Kовачевића да су Срби народ који највише псује, не само сунце, већ и све остало. Пре неколико година, један портал је међу осам земаља где се најсочније псује уврстио и Србију. Ту су још и арапске земље, Kина, Шпанија, Ирска, Румунија, Јерменија и Бугарска.

 

 

 

Вечерње новости

2 КОМЕНТАРИ

Цитирај