Александар Гајић: Македонија-геополитичка темпирана бомба

Александар Гајић: Македонија-геополитичка темпирана бомба

Закулисна борба на живот и смрт између глобалиста и Трампових суверениста на Балкану доноси додатне геополитичке реперкусије

ПОДЕЛИ

Актуелна македонска криза у вези са (не)формирањем владе СДСМ и ДУИ само је врхунац двогодишње политичке заврзламе коју прате међуетничке тензије и добоки економски и социјални проблеми у овој земљи. На унутрашњем плану видљива је пат позиција: након што је на претходним парламентарним изборима владајућа странка ВМРО ДПМНЕ добила 51 мандат, а опозициона СДСМ 49, док су албанске странке добиле укупно 20 мандата (ДУИ је добио 10 мандата, Покрет Беса пет, Алијанса за Албанце три и ДПА два мандата), СДСМ је постигла споразум са албанским партијама о формирању владе, прихватајући заједничку платформу за преговоре које су три албанске странке усвојиле почетком јануара у Тирани.

Овом платформом Албанци траже промену Устава ради увођења албанског као другог службеног језика, једнаку заступљеност Албанаца у свим државним институцијама и њихово укључивање у преговоре са Грчком о решавању спора о називу Македонија. Одбијајући да лидеру опозиционе СДСМ Зорану Заеву повери мандат за формирање владе на основама супротним македонском Уставу, председник Македоније Ђорђе Иванов је ударио „рампу“ намерама да се на мала врата изведе федерализација државе и да се, потом, у погодном тренутку организује референдум – у деловима државе са албанском већином – који би водио ка распарчавању земље. Након тога, политичка поларизација приближила се тачки усијања.

ГЕОПОЛИТИЧКА ДИМЕНЗИЈА

Оно што је мање видљиво је да је ова криза директно постакнута споља и инспирисана стратешким интересима неких од суседа Македоније и великих сила, то јест да македонска криза има своју јасну геополитичку димензију.

Република Македонија је држава смештена у самом средишту Балканског полуострва, на њеном најважнијем коридору који моравско-вардарском долином спаја Подунавље са Солунским заливом и Егејом, односно Средњу Европу са Медитераном. Македонија представља централни простор, идеалан за регионалну експанзију свим силама које су кроз историју смерале да овладају Балканским полуострвом, тим геополитичким „мостом“ између два дела евроазијског Римленда – оног европског и блискоисточног.

makedonija201706Због тога је простор Македоније за време решавања „источног питања“ (тј. демонтаже Османске империјалне моћи на југоистоку Европе) током целог 19. Века па до 1912. године био од кључног значаја; због тога су се око њега спориле суседне државе, а велике силе шириле своје интриге. Након распада Југославије, овај простор је „враћен“ у раније геополитичке оквире у којима се преплићу утицаји суседних држава и њихових покровитеља, великих сила – представника четири „велика геополитичка простора“ (Средње Европе, Блиског Истока, Евроазије и Атлантизма).

У геостратешком смислу, од времена распада СФРЈ осамостаљена Македонија је постала део сфере утицаја атлантиста. На тај начин је за самостално постојање ове земље привремено купљено време и обезбеђен крхки мир, накнадно нарушен албанском оружаном побуном и поново (уз знатне уступке Албанцима) успостављен уз атлантистичко посредовање закључењем „Охридског споразума“ 2001. године.

Но, овакво стање је само привремено: албански великодржавни пројекат, главни регионални савезник атлантиста, смера да ову државу поступно распарча, док њен источни сусед Бугарска – признајући државу али не и националну посебност Македонцима – потајно сања да анектира њен преостали део.

Грчка се већ две и по деценије противи службеном називу државе и блокира њене даље евроатланске интеграције, док Турска (играјући на савезнички албански фактор и своју економску експанзију) тежи да се привредно и политички укотви на македонском „полигону“ и започне реализацију стратегије неоосманског враћања Балкана у своју орбиту, за сада успорене и практично одложене неуспесима на два друга – по Турску стратешки приоритетна – простора на Леванту и Кавказу.

Једини сусед који нема никаквих претензија према Македонији је онај на северу – Србија. Словенски Македонци у великој већини сматрају Србе себи најближим, братским народом, иако су од стране своје политичке елите њима деценијама највише били плашени. Као традицонално присутна велика сила на просторима Балкана, у актуелне односе око Македоније укључила се и Русија. Она тежи да поврати део свог утицаја на све балканске православне народе и заштити своје интересе, пре свега оне везане за изградњу енергетских коридора кроз Балкан ка средишту ЕУ.

Han Gruevski zaev Актуелни геополитички процеси у свету донели су своје последице на Балкан и додатно утицали да се македонски политички „гордијев чвор“ још више замрси. Руски успеси и турски неуспеси на сиријском ратном театру и погоршавање односа Турске са глобалистима у Вашинтону довели су до делимичног приближаваља Русије и Турске. То отвара могућности реализације крупних улагања у енергетске коридоре чији би краци пролазили кроз Балкан и дугорочно утицали на промену геополитичке перспективе ових простора.

Део руског утицаја повраћен је и у евроатлантизованој Бугарској где је за председника државе недавно изабран генерал Румен Радев, који тежи да игра избалансиранију улогу између Истока и Запада, док је влада Бојка Борисова и даље – што милом, што под принудом – привржена Западу.

ЗАБИЈАЊЕ КЛИНА ИЗМЕЂУ ПУТИНА И ТРАМПА 

Поред јачања руског утицаја у региону и руског приближавања са Турском, за балканске савезнике глобалистичких атлантиста највећу претњу представљају крупне промене које су се догодиле у средишту њиховог империјалног покровитеља са успоном Доналда Трампа на место председника САД. Закулисна борба на живот и смрт између глобалиста и Трампових суверениста на Балкану доноси и додатне геополитичке реперкусије у виду могућег ревидирања америчког става према локалним играчима, а у склопу отопљавања односа са Русијом и изглађивања неспоразума са Ердогановом Турском.

Назирући могући неповољни развој по себе и сопствене позиције, глобалистичкој „дубокој држави“ и њиховим локалним балканским вазалима заштита сопствених позиција намеће отварање рисканте стратегије – дестабилизације кризних жаришта и потпаљивања конфликата који ће не само спречити Трампова настојања да релаксира односе са Русијом, већ га и натерати на трајну, још дубљу конфронтацију са Путином.

Операционализација овог плана значи поступно претворити македонске политичке и међуетничке тензије у озбиљан конфликт, а простор Македоније у темпирану геополитичку бомбу на Балкану. Глобалистички атлантисти овај план покушавају реализовати путем Сорошеве мреже у Македонији и околним државама, пре свега преко западних и источних суседа Албаније и Бугарске које имају територијалне претензије ка Македонији. Наиме, актуелни министри спољних послова и Албаније и Бугарске су намештеници сорошевских структура (обојица су били директори локалних филијала Фонда за отворено друштво) у тамошњим владама.

Mogerini ivanov2Управо из ових разлога је група протрамповских сенатора из Републиканске странке званично затражила од Стејт департмента да преиспита видове трошења државног новца којим се преко Сорошевих фондација финансирају превратничке активности у Албанији и Македонији.

И руска страна је добро упућена у проблематичне перспективе развоја догађаја у Македонији. Руски шеф дипломатије Лавров још у мају 2015. године упозорио је на планове поделе Македоније између Албаније и Бугарске, који су подстицани од стране сада већ бивше администрације у Вашингтону.

Очигледно, глобалисти у „дубокој држави” не одсустају од реализације овог подухвата. Они смерају да на овај начин остваре нове, шире циљеве, будући да би дестабилизација Македоније готово тренутно могла да проузрокује ескалацију регионалне кризе ширих размера која би се великом брзином раширила на Албанију, Србију и њену окупирану покрајину КиМ, као и на Бугарску и Грчку, и тако створила непремостиву пукотину између великих играча на Балкану.