У српске музеје никада не улази 60 одсто грађана

У српске музеје никада не улази 60 одсто грађана

Сваки десети грађанин редовно посећује музеје, међу којима су најпопуларнији Музеј Југославије и Музеј Николе Тесле

ПОДЕЛИ

Кроз познату париску галерију Фондације Луј Витон прошло је од краја октобра прошле до почетка марта ове године импозантних 1,2 милиона људи. И то да би, како извештавају француски медији, видели једну једину изложбу – слике из једне од, без сумње, најчувенијих збирки модерне уметности, колекције познатог руског магната Сергеја Шћукина, у којој се међу 275 ремек-дела налази 128 радова Сезана, Монеа, Гогена, Матиса, Пикаса… Када је реч о нашој земљи, у којој су вредне збирке Народног и Музеја савремене уметности недоступне већ деценију (осим делимично и спорадично) јер се зграде још увек реконструишу, једна од најпосећенијих поставки током прошле године била је она у Историјском музеју Србије посвећена нашем великом научнику – „Пупин од физичке до духовне реалности”, за коју су се чекали редови и коју је обишло од септембра 2015. до почетка децембра 2016. више од 100.000 посетилаца.

Када се пређе на укупну изложбену понуду и интересовање које публика за њу има, према подацима истраживања Завода за проучавање културног развитка, однос између Србије и земаља Европске уније могао би се, можда, грубо сагледати кроз овај податак: наша се земља налази отприлике на средини – на зачељу је Грчка, у којој је 16 посто оних који су бар једном годишње били у неком музеју или галерији, у Србији их има 40 посто, док се на врху европске лествице налази Шведска, у којој је чак 76 посто грађана које је макар једном заинтересовала визуелна уметност. Подаци из других истраживања завода указују на то да је у 2015. години око десет посто испитаника заиста чинило праву, редовну публику музеја и галерија, док је чак шездесет посто оних којима та активност никада није пала на памет. Кроз свих 140 наших музеја током 2015. године прошло је укупно нешто мало више од 1.030.000 појединачних посетилаца док је 189 галерија видело нешто мало више од 1.140.000 љубитеља уметности. Међу најпопуларнијим институцијама ове врсте су Музеј Југославије (који се до скоро звао Музеј историје Југославије) и Музеј Николе Тесле. И то је већ годинама тако.

– Музеј Николе Тесле имао је током прошле године 100.783 посетилаца. У односу на 2015. годину број оних који су прошли кроз наша врата увећан је за 41 посто. Највећи број су били странци, око 62.000 када се саберу појединачне посете и групе, домаће публике је било око 36.000, такође када се зброје појединачни и групни доласци, а одобравали смо и бесплатне туре, када је било око 2.000 људи. То су углавном биле организоване посете ученика са Косова, особе са инвалидитетом, студентске организације, особе са посебним потребама. Од марта месеца па све до јуна долазе нам екскурзије, групе основних и средњих школа, највише из Србије али и из Републике Српске, Македоније, Словеније и Босне тако да је у том периоду највећи број деце школског узраста – каже за „Политику” Радмила Аџић, секретар овог музеја и додаје да је током лета у њиховим просторијама највише гостију из иностранства, мада им током целе године долазе студенти из Грчке, Турске, Румуније, Бугарске.

И у случају Музеја Југославије посета је већа у 2016. него у 2015. години – са 100.000 бројка се попела на 120.000, од чега је оних који су ову институцију посетили између један и пет пута, односно пет до десет пута значајно увећан и износи 44 посто свих домаћих посетилаца.

– Већину наших посетилаца чине странци, чак 70 посто, од чега је највише оних из земаља региона, из бивших југословенских република, око 30 посто, и њих је навише углавном током маја месеца и поводом обележавања датума који су били значајни у време постојања СФРЈ. Наше дечије радионице у оквиру пратећих програма наших поставки, које се одржавају у сарадњи са вртићима, основним и средњим школама веома су посећене. У прошлој години организовано смо угостили око хиљаду деце разних узраста. Посебно је занимљиво да нашу кућу посећују и стране делегације, у 2016. било их је чак 62 – истиче наша саговорница.

Овај музеј већ две године организује и инклузивни програм у сарадњи са Градском организацијом глувих намењен локалној заједници, који је омогућио превод десетине програма на српски знаковни језик.

ПОЛИТИКА

Цитирај