Kако је преносиви сунчани сат постао омиљени „уређај“ старих Римљана

Kако је преносиви сунчани сат постао омиљени „уређај“ старих Римљана

ПОДЕЛИ

Kада би у старом Риму једна познаник срео другог и питао га за време, овај би се латио свог сунчаног сата да пријатељу каже колико има сати

У четвртом и петом веку богати Римљани могли су својим гостима и пријатељима да се похвале једном за њих у то време фасцинантном справом – преносивим сунчаним сатом.

Они су измишљени како би путницима помогли да знају колико има сати, али су представљали и својеврстан стаусни симбол. Углавном су били направљени од сјајне бронзе, таман толики да стану у длан, али је било потребно посебно техничко знање да би се њима руковало.

О овом уређају који је измишљен више од миленијума пре ГПС-а, истроричар Ричард Талберт са Универзитета у Северној Kаролини написао је и књигу под називом „Роман Портабле Сундиалс“.

Древни Римљани нису мерили време на исти начин као ми већ су појединачно делили и дан и ноћ у 12 целина, систем који су преузели од Египћана. У старом Риму то је значило да сат траје 45 минута зими и 75 минута лети.

Њима време није било од велике важности због заказаних састанака већ због њихове опсесије астрологијом којом су се руководили када су одређени сати и дани у питању. На звезде су се услањали да би знали када нешто треба радити, а када никако не. Стотине надгробних споменика носе покојниково тачно време смрти или године старости.

То објашњава и популарност сунчевихх сатова. Пронађено је више од 500 од који 36 у Помпеји, каже Талберт. Већина је била од камена и због географске тежине морали су да буду на једном месту јер су зависили од географске ширине.

Преносиви модели који су дошли касније донели су више слободе, већу цену али и мању поузданост. Ни лети ни зими нису били прецизни као они непреносиви, али су зато имали уписане географске ширине популарних дестинација и егзотичних локала.

Било је резних модела, а углавно је тешко одредити им време. Сматра се да су настали након другог века нове ере када су пронађене прецизне методе записивања географске ширине. Већина их поитиче из Kонстантинопоља тако да су вероватно настали након 330. године нове ере.

 

 

Смитсониан

Цитирај