Саша Недељковић: САВЕЗНА ПРОСВЕТНА ШКОЛА САВЕЗА СОКОЛА

Саша Недељковић: САВЕЗНА ПРОСВЕТНА ШКОЛА САВЕЗА СОКОЛА

ПОДЕЛИ

У Савезној просветној школи у Новом Саду приређен је осмодневни просветни течај од 7 до 14 августа 1932. Број полазника био је ограничен. На трошак Савезног просветног одбора  могла су да  дођу само два  полазника из сваке жупе, а по један на трошак жупа. Било је 1932. око 60 течајаца. Течајци су живели  у  интернату. Влада Белајчић, председник  Савезног просветног одбора, био је главни иницијатор и организатор течаја. Др. Капамаџија  је течајце снимао за филм. Течајци су се шетали по Новом Саду и околини, уз излет у Фрушку Гору. Уз предавања било је семинарских вежби и говора пред врстом, уз критике о сваком одржаном говору. Код критике важиле су Тиршове речи : „Ништа не шкоди толико, колико благост наше критике”. Течај је завршен дебатом о самом течају. (1)

Sokolski glasСавезна просветна школа СКЈ у  у Новом Саду одржала је просветни течај од 7 до 17 августа 1933. Циљ течаја био је образовање просветара за вођење жупских и друштвених школа. Држани су експерименти са филмовима и дијапозитивима. Сами течајци управљали су апаратима, нарочито скиоптиконом. Течајци су посечивали културне заводе и ишли у краће излете у ближу околину.  Организован је излет у Фрушку Гору, до гроба Бранка Радичевића, где је положен венац, певана тужаљка, а Т. Илић одржао говор. У Сремским Карловцима походили су гимназију и патријаршију, а у Раваници поклонили су се моштима кнеза Лазара. Школа је била у Српском учитељском конвикту.  Течајаца је било 66 из свих крајева Југославије. (2) Значај филма као просветног средства у соколству уочен је 1931. Тада отпочиње рад на стварању збирки филмова и дијапозитива, снимању првих филмова (Летовање соколског нараштаја на Палићу, Један дан живота сокола-нараштајца) и филмских журнала (О Новом Саду, Спорт на Фрушкој гори). Рад филмске секције делио се у неколико праваца: снимање филмова са соколском садржином, стварање соколске филмске архиве, организовање просветне пропаганде путем филма (3)

Филмове је снимала филмска секција Просветног одбора Савеза Сокола. Филмови које су соколи приказивали могу се поделити на просветне, хигијенске, привредне (унапређење пољопривреде), идеолошке, спортске и забавне. Соколски просветни одбор куповао је пројекционе апарате за узани филм и делио их жупама. Приликом III течаја Савезне просветне школе у Новом Саду 1934. пројекциони апарати предати су жупама Осијек, Карловац, Крањ, Скопље и Сарајево. Пројекциони апарати које је поклонио жупама били су конструисани за погон или руком или мотором. Где је било струје коришћен је Цајсов апарат (16 мм) а у местима без струје употребљаван је апарат Пате-беби за приказивање филмова од 9,5 мм ширине (4) Филмску секцију СПО водили су др. Капамаџија и Богољуб-Миле Крејчик, а филмски референт СПО водио је течајеве о употреби пројекционих апарата у оквиру течаја Савезне просветне школе у Новом Саду. Дводневни практични течај за просветну пропаганду путем филма и дијапозитива обухватао је кратки течај о употреби апарата и о начину приређивања филмских представа. Секција СПО снимила је покрајинске слетове у Сарајеву и Загребу и летовање нараштаја суботичког соколског друштва на Палићу. Филм „Летовање соколског нараштаја на Палићу“ (16 мм) трајао је 30 минута (5). О раду Филмске секције СПО извештавао је часопис „Соколска просвета“.

Течајци су своје знање преносили на течајевима у оквиру жупа и друштава. Соколска чета Ловас одржала је крајем фебруара 1935. предавања уз помоћ филма. Филмове и филмски апарат позајмила им је Соколска жупа Осијек. По садржају филмови су били просветни али је било и смешних филмова. Просветар Думић предавао је уз филмове. За приказивање филмова били су заинересовани и соколи и грађани. На пројекцијама филмова (четири вечери) било је преко 500 особа. Управа соколске чете замолила је жупу, да јој достави већи апарат, на којем је хтела да прикаже сахрану краља Александра, соколске слетове у Љубљани и Загребу. (6)

У просторијама жупе Осјек одржан је 25 маја 1935. жупски течај за филм. Течај је одржан после конференције окружних просветара, а присуствовао је старешина жупе Димитрије Петровић и чланови управе Просветног одбора. Од жупских јединица послало је своје делегате 16 јединица. На течају је приказан дотадашњи рад, и изложен програм даљег рада. Полазници су упознати са 9 разних апарата за снимање и пројекцију филмова. Течајем је руководио жупски известилац за филм инг. Мужина. (7)

Naslovna strana

Чланови Просветног одбора Савеза Сокола  учествовали су и у снимању филмова које су снимали други за соколе.  У биоскопу “Ураниа” 1939. приказиван је неколико дана филм “Југословенски Соколи на IX слету бугарских “Јунака” у Софији”. Филм који је снимила фирма Мишковић из Београда, био је дужине 528 метара. Снимањем је управљао проф. Богољуб Крејчик уз помоћ Јована Шепе и Драгољуба Атанацковића, чланова Просветног одбора ССКЈ. Снимљени су су сви важнији моменти са слета на којем је учествовало преко 7.000 сокола и соколица из Југославије. Филм је приказан у земунском биоскопу “Корзо” и послат у унутрашњост за приказивање у већим биоскопима у градовима. (8)

Савезна просветна школа наставила је свој рад у Београду у Студентском дому. Течај одржан од 9 до 22 августа 1937. отворио је заменик старешине Савеза Сокола Ђура Паунковић предавањем „Шта треба да радимо”. Нагласио је потребу чувања свега сокоског  а тиме и чување свега народног. Вођство школе настојало је да се код течајаца развије саморадња. Живот течајаца био је уређен на интернатској основи. Вођа течаја био је Станојевић.  З. Војновић, Гаћић и Атанацковић старали су се датечајцима боравак у школи буде што пријатнији. У току течаја школу је посетио Буковски, старешина свесловенског соколства. Поздравио је течајце и позвао их на слет у Праг. У просторијама Савеза Сокола одржана је прослава 60-година старешине Ђуре Паунковића. На прослави течајци су певали неколико соколских песама. У име течајаца  Паунковића је поздравио Селимовић. Течајци су били на излету у Панчеву и на Опленцу. На Опленцу су се поклонили пред гробом краља Александра. (9)

У Савезној просветној школи у Новом Саду  образовани су просветари за вођење жупских и друштвених школа. Између осталог и за снимање и приказивање соколских филмова. Они су даље преносили своје знање на жупским и друштвеним течајима.

Саша Недељковић, члан Научног друштва за здравствену историју Србије

Напомене:

  1. Иво Маричић, „Савезни просветни течај у Новом Саду”, „Братство”, Осијек, септембра 1932, бр. 5,6 и 7, стр. 64, 65;
  2. Александар Чаврак, „Савезна просветна школа“, „Братство”, Осијек, 15 новембра 1933, бр. 9, стр. 169, 170;
  3. Љубодраг Димић, Културна политика у краљевини Југославији 1918-1941, I, Београд 1997, стр. 456;
  4. Инг. Бруно Мужина (Осијек) „Филм“, „Соколска Просвета”, Београд,  Мај 1935,  бр. 5, стр. 255;
  5. Филм „Летовање соколског нараштаја на Палићу“, „Соколска Просвета”, Фебруара 1932, бр. 2, Год. II, стр. 64; „Соколска Просвета”,  јуни 1934, бр. 6, стр. 262;  „Соколска Просвета”, Нови Сад, Септембар 1934, бр. 7, стр. 298;
  6. „Предавања помоћу филма”, „Соколски гласник“, Љубљана, 8 марта 1935, бр. 11, стр. 4;
  7. „Жупски течај за филм”, „Соколски гласник“, Љубљана, 31 маја 1935, бр. 23, стр. 3;
  8. „Са великим успехом приказује се соколски филм о слету у Софији”, „Соколски гласник“, Београд, 18 августа 1939, бр. 33, стр. 5;
  9. М. Сел-ћ, „Савезна просветна школа“, „Соколска просвета”, Београд, Септембар 1937, бр. 7, стр. 285, 286;

Цитирај