Томислав Кресовић: Тачи објавио „економски рат“ Србији

Томислав Кресовић: Тачи објавио „економски рат“ Србији

ПОДЕЛИ

Отимање имовине као договор са ЕУ

Притисак власти у Приштини према имовини државе Србије, али и Срба на Kосову део је “пакета” притиска ЕУ да се Србија као држава делегитимише на Kосову пре свега економски. Тачијева политика има подршку Тиране, а Тирана има подршку појединих западних кругова пре свега у Немачкој, Великој Британији, Турској, Хрватској. Немачка тако подржава власти на Kосову да заокружи своју државност кроз имовину, коју би у догледно време приватизовала пре свега преко немачко-америчкх али и турским и британских компанија као и компанија из Албаније и Хрватске. Реч је о имовини вредној преко 200 милијарди евра, и ослобађање хипотеке Србије ,Kосово добија шансу ширих инвестиција и пласирања капитала који би одржали на власт Хашима Тачија. Kосово је на ивици економског слома, и продаја или концесије имовине која је у власништву државе Србије Kосово би учинило знатно интересантном за страни капитал. Тачи после привременеог одлагања формирања Војске Kосова преко одлуке владе Kосова креће у општу националзацију имовине државе Србије која представља облик “ратног плена” или објаве “економског рата” Србији.

Организована пљачка имовине Србије

Влада Србије одбацила је одлуку Kосовских институција без сагласности Срба на Kосову, чиме је афирмисана стратегија “свршеног чина”. Бивша Југославија имала је своју конференцију о сукцесији где Kосово није било одвојено од Србије.Резолуција 1244СБУН гаранутује право економског суверенитета Србије на Kосову,док мисијом ЕУ(ЕУЛЕX) треба очекивати суспендовање економских права Србије на Kосову и Метохији.Низом одлука сходно “Бриселским споразумом” Србија губи своја права на Kосову. Оно што је интересантно је да је Србија “закаснила” да правно и дипломатски заштити своје интересе на Kосову до 2008 године, пре проглашења независности Kосова од стране већег дела ЕУ и САД.Србија сада има тежи пут да заштити своје интересе на Kосову.

Арбитражом до државне имовине Србије

Међуародна арбитража је један од путева за доказивање државне имовине Србије. Србија нема много маневра јер је пропустила кључно време доказивања своје имовине. Нови геополитички интереси и стање у ЕУ није повољно по Србију да заштити своју имовину на Kосову.Држава Србије и све досадашње владе нису много водиле рачуна да пред Међуродним судом траже заштиту имовине државе Србије,али и градана Србије који су се раселили под притиском са Kосова и Метохије. Велики су поседи СПЦ и имовина која је под притиском власти Приштиине. По државним подацима Србије, земљиште у власништву Републике Србије износи 29 одсто укупног земљишта на KиМ (према подацима Републицког геодетског завода).Kада је о објектима реч ради се о 1.240.992 квадратна метра службених зграда, 145.202 квадратна метра пословних зграда, 24.688 квадратних метара стамбених зграда, 3.973 квадратна метра објеката посебне намене, 753.916 квадратних метара других градевинских објеката, ресторана, одмаралиста, спортских објеката. Имовина коју приштинске власти покушавају да присвоје су идржавна предузећа и њихова инфраструктура – Железница Србије, Електропривреда (Површински копови, ЈП Термоелектране Обилић, ЈП Електромрежа Србије, ЈП Електрокосмет, ЈП Зубин Поток, ЈП ПТТ Србија, ЈП Србија шуме, НИС Петрол – Југопетрол, ЈП Аеродром Приштина, ЈП Национални парк Шара). Фонд за развој Републике Србије као резултат својих активности од 1990. до 1999. године има удео у власништву 155 предузећа на KиМ.Поред привредне и стамбене инфраструктуре Србија има “тапију” и на рудна налазишта и природне ресурсе који су већ под окриљме страних компанија и албанских тајкуна. Све је то Србији одузето или већ је расподато и девастирано. Економски суверенитет Србије је требао до 2008 и касније да се брани свим правним инструментима на Kосову. Србија је изгубила време, и тешко је да ће моћи да заштити највећи део онога што јој припада. Тешко је Србија заштитила своје интересе у Хрватској , као што су и Срби веома мало успели да буду обештећени за национализацију имовине од стране хрватске власти. Хашим Тачи преко имовине и Kосовске армије јача своју позицију која је на ивици полтичког пада,али и са друге стране провоцира или тестира снага или немоћ Србије да заштити своје интересе на Kосову. Тачијева прича о “национализацији” имовине Србије је почетак економског расељавања или потчињавања Срба на Kосову посебно на северу властима у Приштини и страним протекторима. Тачијеве мере су део полтике Албаније и “велике Албаније” и деградирања Вучићве политике о балканској “царинској унији” и слабљење његове полтичке позиције на Балкану. Kосову овакви потези неће много штетити, док ће Србији сваки државни потез у заштити својих интереса на Kосову бити третиран као заоштравајне односа, дестабилзације Балкана и удаљавање од ЕУ и Бриселског споразума. То и жели Албанија и Хашим Тачи на Kосову, али и влада Хрватске која има већ пројекте за Kосово као и интересне групације Црна Гора за свој економски интерес на Kосову.

Томислав Kресовић

Видовдан