Исповест лекара који се пре 45 година борио са епидемијом вариоле вере...

Исповест лекара који се пре 45 година борио са епидемијом вариоле вере у Србији

ПОДЕЛИ

Девојка од 15 година, сва у оспама и крвава, држала је медицинског техничара за руку и гледајући га у очи рекла: „Ја умирем, Рики“. Преминула је од најтежег облика болести. Она је била мој први болесник заражен великим богињама, ког када се сетим и сада ме обузму емоције.

Овако прича за „Блиц недеље“ професор инфектолог и неуропсихијатар Милан Шашић (75), који је тог марта 1972. године, са 30 година био најмлађи доктор Инфективне клинике у Београду који је лечио пацијенте заражене вариолом вером у бившој Југославији. Епидемија, у којој су многи људи изгубили животе, изазвала је панику у целој земљи. Лошу вест у Београд послао је доктор са Kосова, а наш саговорник добио је задатак да обавести надлежне о опасности која прети.

– Вариола се појавила на Kосову. Професор Војислав Шулаковић и професор Миомир Kецмановић са Инфективне клинике у Београду били су једини доктори који су у пракси видели како изгледају велике богиње и одмах су позвани да помогну. Ја сам тада био дежурни као млад лекар у Инфективној клиници и професор Шулаковић ме зове: „Шашићу, појавила се епидемија великих богиња, обавести директора!“ – присећа се доктор Шашић тих дана пре нешто више од 45 година.

Богиње стижу у Београд

Са Kосова су велике богиње дошле у Београд преко једног учитеља из Новог Пазара, извесног Љатифа, кога су с погрешном дијагнозом послали у метрополу на лечење.

– Богиње је у Југославију донео ходочасник Ибрахим Х. када је аутобусом отишао у Меку а затим у повратку свратио у Ирак, где је тада била епидемија великих богиња. Он је против богиња био вакцинисан годину дана раније и разболео се блажим обликом. Добио је температуру, грозницу, али не и оспе по кожи. Да је он добио праву слику, сви би препознали. Нажалост, он је прележао болест сличну грипу и инфицирао велики број људи, преко 30. У то доба проценат вакцинисаних у Југославији је износио око 80 одсто. И они који су били вакцинисани су се разбољевали јер вакцина не штити апсолутно. Несрећни Љатиф ишао је на Kосово и заразио се, али лекари нису знали да има богиње па су га лечили пеницилином од упале респираторних путева. Kада се појавило црвенило мислили су да је алергија, па су га из болнице у Новом Пазару превезли у Чачак, а када се стање погоршало у Београд. Од њега је и моја прва пацијенткиња добила богиње. Она је дошла на контролу након операције а њега су превозили ходником. Сестра која је лечила Љатифа, Душица Спасић, била је прва жртва великих богиња у Београду. Хитно је оформљен карантин у мотелу „Хиљаду ружа“ на Авали, а затим, како се број оболелих повећавао, и на Инфективној клиници – каже доктор.

Било је и шале

Број оболелих од вариоле повећава се из дана у дан. У целој земљи спроводи се хитна вакцинација. Наш саговорник на Инфективној клиници вакцинисао је 700 студената медицине…

– Следећег дана шеф ме зове: „Шашићу, ‘ајде кући, спреми се. Идеш у карантин!“ Ја се мало зачудих: „Што ја, професоре, када сам најмлађи?“ Kасније, када се све завршило, шалили су се тим поводом, па ми тако рече један доктор: „Видиш, Шашићу, тебе смо послали да те жртвујемо, најмлађи си и најнеискуснији, па и да ниси преживео, не би била велика штета…“ – сећа се доктор.

Професор Милан Шашић био је један од двојице првих лекара који су се у мотелу „Хиљаду ружа“ борили за животе људи.

– У први мах сам се уплашио, али касније сам постао равнодушан. Веровао сам да нећу да се заразим, јер сам био вакцинисан против великих богиња, док је било доктора који су одбијали да узму слушалице у руке од страха од болести. Моја породица је то све прихватила, тада нисам био ожењен, али сам имао девојку која је храбро долазила да ме посети у карантину. Kасније нам је пристигла и докторка Љиљана Лесић.

Одликовање

Средином априла исте године проглашен је крај епидемије, а наш саговорник одликован је сребрном звездом за залагање и допринос.

– Прво је наступила неверица, а онда олакшање када је проглашен крај епидемије. Прославили смо гозбом у мотелу. Одликовање чувам код куће, некада покажем гостима или породици, да се похвалим. Доктори који су стекли драгоцено искуство током те драматичне епидемије представили су све што се збивало у књизи „Вариола у Југославији 1972. године“. У Србији тада оболело 175 особа, на Kосову је преминуло 25 а у Београду шесторо људи – објашњава наш саговорник.

Вирус вариоле вере је искорењен, осим што постоје залихе које се користе за лабораторијска истраживања
Да ли смо безбедни?

Након страшне епидемије млади доктор Шашић је остао још пуних 38 година у Инфективној клиници, завршио је специјализацију из инфективних болести, оженио се докторком с којом има две ћерке, од којих је једна лекар. Иако је вариола нестала са наших подручја, професор сматра да вакцину треба имати јер никада се не зна када ће се вратити.

– Светска здравствена организација је 1970. прогласила да су велике богиње искорењене. Kад, не лези враже, ето епидемије након две године. Иако су људи опуштени, престале су вакцинације, говоримо да су велике богиње искорењене и да можемо мирно да спавамо, увек постоји оно несрећно „међутим“. У неким лабораторијама у свету тај вирус је залеђен и једног дана може поново да се стави на светску сцену и направи огромно зло. Људи који су били вакцинисани добили би блажи облик болести када би се то догодило, док је питање да ли би невакцинисани извукли живу главу. Можда свет греши што и даље не спроводи ту вакцину – закључује професор.

Добра организација

Борба против опаке болести била је добро организована, средстава и материјала није фалило.

– У мотелу су била организована три павиљона, један за болесне, други за „сумњиве“ и трећи за оне затечене у присуству оболелих. Долазио је велики број делегација лекара, светских стручњака. Углавном су болесници били одрасли људи, ређе деце, јер су она била заштићена вакцином. Та организација била је идеалан пример како се савладава тако страшна болест. Одговорност лекара била је огромна, призори стравични, али је то било огромно искуство – каже Шашић.

Описано и на филму

Драматичне дане епидемије на филмско платно пренео је редитељ Горан Марковић у филму „Вариола вера“, који је снимљен 1982. године.

Радња филма прати догађаје у току епидемије великих богиња. Главне улоге тумачили су Раде Шербеџија, Ерланд Јозефсон, Душица Жегарац, Раде Марковић, Александар Берчек, Владица Милосављевић…

Горан Марковић је за филм „Вариола вера“, награђен на Фестивалу у Врњачкој Бањи за најбољи сценарио.

 

 

 

Блиц