Лорна Штрбац: Зашто се погоршава положај високообразованих људи у Србији?

Лорна Штрбац: Зашто се погоршава положај високообразованих људи у Србији?

ПОДЕЛИ

У позадини погоршавања положаја високообразованих младих људи налазе се следећи фактори:

1. Први фактор је неспособност економског система да инкорпорира у себе радно способно становништво, независно од њихових квалификација и степена образовања. Квантитативно, мера непсособности економског система да инкорпорира у себе радно способно становништво, прецизно се испољава и артикулише кроз стопу незапослености, која као феномен у себи субсумира све друштвене дисфункције (и дефиците), дакле, не само дисфункције економског система. Одокативно се може приметити да једнако тешко до посла долазе све категорије становништва, односно, независно од родне, верске, етничке, генерацијске или друге припадности, као и независно од њихових квалификација или степена образовања. Ова чињеница говори да се дисфункција на тржишту рада  не налази у области потражње рада, него је она инхерентна самом тржишту, и економском систему који не ствара радна места. Могло би се поретпоставити да хипотетичка држава која има стопу незапослености изнад 30% или 40% ни нема економски сиситем, јер да га има енормног дебаланса на тржишту рада не би ни било. Можда је то превише радикална претпоставка. Но, у сваком случају, висока стопа незапослености тражи одговор на питање да ли економски систем и тржиште уопште постоје? Дакле, један од разлога зашто се погоршава положај високообразованих, осим оне подкатегорије која је укључена у систем и чији се положај годинама побољшава, јесте слабост самог система да у себе инкорпорира кадрове које производе школски систем. Тачно је да школски систем треба реформисати и ускладити га са савременошћу, чак и са променама које се наредних деценија очекују,а имају везе с технолошком револуцијом која ће драматично мењати глобални економски систем и привредне делатности у њему.Али, исто тако је тачно да сав проблем не лежи у школском систему и његовој неадекватности савременом добу. Односно, то није разлог због којег се географи, хемичари, историчари, физичари, математичари, филозофи, социолози, педагози итд не могу запослити. Ако је држава развијена, онда она природно интегрише све кадрове које производи школски систем. Суротно, ако није способна она  се од сопствене делегитимације, која проистиче из те неспособности, брани делегитимацијом саме категорије високообразованих, школског система, диплома итд…

2. Други разлог тиче се чињенице да је делегитимација високообразованих, или самог школског система, као и кадрова које он ствара, функционална у односу на интерес партократске класе која се дугорочно формирала у Србији, а конституишу је све парламентарне бивше и садашње политичке странке, странке које су формирале  локалне, покрајинске и републичке владе. Интерес политичке класе је да се непрекидно самообнавља и  временима кризе заштити свој социјални положај по сваку цену.

Screenshot_3

Током свог, вишедеценијског, формирања она је створила неформалне методе инкорпорирања у социјалну структуру и неформалне канале социјалне покретљивости.  Чињницу страначке хетерогености партократске класе (и њене интересне и социјалне хомогености) треба имати на уму кад год се говори о њој. Супротно, довођење у везу српске политичке класе с само једном странком било би манипулативно тумачење. Србија нема двостраначки систем, односно, једну странку на власти која поставља функционере и контролише социјалну структуру, а другу у опозицији која је на маргини социјалне структуре. Српске владе су вишестраначке, па је и политичка класа вишестраначка, и у себи укључује и владајуће и опозиционе странке. С обзиром да је политичка класа развила неформалне канале социјалне покретљивости, механизме сопствене одбране, и механизме самообнављања, њен интерес је делегитимација образовања, категорије образованих, делегитимација самог знања, као и друштвене улоге науке и научних радника, и универзитета  уопште. Обрунут процес, процес враћања ауторитета школског система на свим нивоима, као и ауторитета самог образовања, водио би трансформацији политичке класе, као и променама унутар социјалне структуре.

Screenshot_4

3. Трећи разлог: политичка класа је појела и уништила појмове рада и струке. У фокусу перцепције народа је политика, политичке странкем њихови договори, антагонизми. С обзиром да су способности, биографије, рад, стваралачки потенцијали углавном одсутни, на њихово место долази оно што припада лошијој страни људске природе:агресивност, насилност, љутња, бес, увреде, безобразлук, претње итд. С овом агресвном енергијом политика је поклопила цео живот, док код му тај живот то дозвољава. Годинама, деценијама понављају се исте теме, исти образац комуникације, исти начин функционисања политичких странака, исти људи итд. Све што је живот безначајно је у поређењу с наводно армагедонским сукобима политичких странака и њихових лидера, а о раду и струци да и не говоримо. Струка је постала безначајна оног момента када је социјалистичка економија срушена, а да на њено место није дошао капитализам. Без обзира да ли је реч о социјалистичкој или капиталистичкој економији, струка има значај.Као и професионална биографија. Ако економски систем постоји, у њега се радна снага интегрише на основу стручности, знања и квалификација  коју поседује. Наша,одавно створена партократска класа, будући није била способна да створи економски систем, мада поштено говорећи ни историјске прилике јој нису ишле на руку, диломираним студентима разних факултета ће рећи идите на тржиште па да видимо колико то ваше знање вреди, док ће с друге стране људе без струке и биографије поставити за саветнике својих кабинета. Импресивно!  Слом привреде и траљаво ситно предузетништво, односно немогућност да се створи капитализам  водила је масовној незапослености НКВ и КВ радника, који су опет у политичким странкама видели инструмент свог опстанка. Затим су даље успели из политичких странака да избаце високообразоване претходно споменутом делегитимацијом, освојили политичке странке и установе, а високообразованим оставили емиграцију као излаз. О томе како је радна етика уништавана годинама и деценијама уназад могле би се писати књиге. Слично образовању и знању као критеријуму социјалне покретљивости, односно критеријуму који је формалан у целом свету, без обзира о којој земљи је реч, рад и резултати рада постали су ирелевантни. Опет, о месту у социјалној структури у највећем броју случаја критеријум неће бити рад и резултати рада, критеријум ће бити, уколико је реч о вишим нивоима социјалне структуре, намера вишег нивоа партократске класе, а ако је реч о нижим нивоима социјалне структуре, на пример о  запослењу чистачице, курира, итд одлучиваће нижи нивои партократске класе.

4.Изокренут вредносни систем је следећи фактор. Ако је социјална структура изнутра хаотична, економски систем неспособан да интегрише радно способно становништво, а партократска класа себе успешно репродукује посредством разних механизама, логично је да треба одржавати поремећаје вредносног система онолико дуго колико је потребно сакрити дисфункције, као и сачувати опстанак партократске класе. Ови поремећаји вредносног система не потичу из етничке културе и менталитета, они се производе и тенденциозно их одржавају актери политике.

5. Пети фактор који се налази у позадини погоршавања положаја високообразованих људи у Србији је њихова подељеност. Прво, у овој категорији се налазе две подкатегорије. Прва је она која је интегрисана у систем и социјално заштићена од лоших последица економске политике и стања у друштву које ствара сиромаштво, с оне стране социјалног положаја ове подкатегорије. Друга подкатегорија, у којој се претежно налазе високообразовани у млађој генерацијској доби, је социјално искључена, незаштићена од последица социјалне кризе, у ризику од сиромаштва, претежно принуђена на емигрирање.

Screenshot_5

Такође је занимљива политичка подељеност високообразованих, посебно млађих, подељеност која политичким странкама омогућује лакшу манипулацију овом категоријом, независно коју политику та категорија подржава. На жалост, политичким странкама високообразовани млади људи служе само као украси којом прикривају своју праву природу, чија суштина је прагматична борба за опстанак унутар институција власти, и индиферентност према науци, уметности, религији, култури итд.. Другим речима, политичке странке, које се скоро перманетно налазе у легитимацијској кризи, инструментализују науку, уметност, односно оне које долазе из ових области како би саме себе,бар у кратком временском интервалу, легитимисале.

Ако су фактори економског развоја технологије (нове), природни ресурси којим земља располаже, индустрија, предузетнички дух, знање и људски ресурси, поставља се питање да ли смо ми свесни  да одбацивањем знања, затим тиме што не улажемо у науку, образовање и стварање нових кадрова, сами производимо нижи степен економског развоја, повећавамо стопу ризика од сиромаштва, и слабимо сопствену државу.

Лорна Штрбац

Видовдан

2 КОМЕНТАРИ

  1. Hm,hmm…nije u pitanju „nesposobnost“, nego „svesna,saboterska nesposobnost“..“Stara,vostala,nepismena,pobozna Serbije“..“kao sto je nekad bilo“..Djinjdjic..“mi gradimo ckvu,crkva gradi nas“..pa, zar i Preletacevic, nema odecu i „lik“ Belog maga, Ukrajinskog Jevrejina,koji „hara i kara“ po Serbije. Pismenost je, velika prpreka,popovima i odzama, u Americi, je bila veoma kaznjiva radnja,ko je ucio crne robove slovima i pismom.Razlika je u tome, sto su braca Serbi i sestre Serbkinje“ izborima,dobrovoljno, odveli sebe u roBstvo.

    • Hm,hmm..a,prema jednom kazivanju, Manojla, Maneta Vukotica, otac „dela naroda“ mu se pozalio..:“ pa, sta mogu,kad moji srbijanci znaju samo da tresu sljive i cuvaju svinje“..i tu je nesto „zakazalo“, neko je,poklao stocni fond.rasprodao „preko sindikata“,i razorio klanice…itd,itd..

Цитирај