Српски се учи од Канаде до Дубаија

Српски се учи од Канаде до Дубаија

ПОДЕЛИ

Наша држава наставу на српском организује у десет земаља у свету – Швајцарској, Француској, Немачкој, Италији, Грчкој, Белгији, Норвешкој, Финској, Јужноафричкој Републици и Кини, у неким земљама о томе воде бригу наса дијаспора и црква, али и један број самих држава у којима живе наши људи, попут Немачке, Шведске. . .

Тако ће у Француској од идуће школске године, како су пренели медији, српски језик ући у тамошњи школски систем, што значи да ће у редовним школама за оне који се определе за њега, као за изборни предмет, он постати део обавезне наставе.

Немачке покрајине, у чијој надлежности је образовање, нуде у својим школским програмима учење језика земље порекла деце, па се тако, међу страним језицима од којих је настава турског најпосећенија, налази и српски.

У најмногољуднијој немачкој покрајини, Северној Рајни-Вестфалији, у којој живи око 18 милиона људи и највећи број странаца и где су и бројни Срби “нашли ухлебљење“, српски језик се већ деценијама изучава у више градова.

“Настава српског се изводи у 13 основних школа, а према актуелним подацима за прошлу школску годину, ту наставу је у Северној Рајни Вестфалији похађало 351 дете“, речено је Танјугу у покрајинском Министарству просвете у Диселдорфу и наглашено да се у тој покрајини, као матерњи, односно, језик земље порекла, изучава 18 језика – турски, пољски, шпански, руски, грчки, италијански. . . .

Деца од првог до десетог разреда могу да учествују у настави језика, своје земље порекла и та настава важи као понуда покрајина, које цео тај процес и финансирају и чија надлежна министарства дају и дозволу за школске књиге.

Уколико деца са прелазним оценама заврше наставу матерњег, онда, према слову закона, тај језик може да буде урачунат као официјелни страни језик, први или други, у школама, чак и гимназијама.

Учитељица у пензији Витомирка Вељовић, која је за четири деценија рада на “пут“ извела многу децу, каже да је некада у разреду имала и 29 малишана, а 1989. године, сама је држала наставу за чак 279 деце.

Пад броја ђака, који похађају часове српског језика, она објашњава чињеницом да се рађа мање деце, али подсећа да код наставе српског језика, такође, постоји и традиција:

“Родитељи су учили српски језик, па сада шаљу и своју децу на наставу“, рекла је ова учитељица, чији су многи ђаци данас инжењери, лекари, правници, архитекте и други честити чланови немачког друштва и додала да за грађане Србије важи да су и родитељи и деца добро интегрисани у немачко друштво.

У аустријским школама такође постоји факултативна настава на матерњем језику, али данас српска деца имају могућност да похађају само факултативну наставу на босанско-хрватско-српском (БКС).

Аустрија је 1992. увела наставу на матерњем језику, нудећи 25 језика, од којих су најпосећеније наставе на БКС и турском. Највећи број сати има настава на турском ( 7.728), затим следи БКС (2.761), те албански (417).

Око 33. 900 ђака је школске 2013/14, за коју тренутно постоји јавни податак, похађало наставу на матерњем језику, али тај број стално опада и због тога што Срби не желе да им деца уче вештачки босанско-хрватско-српски језик, односно БКС.

БКС је једини језик који се као настава на матерњем језику нуди у свих девет аустријских покрајина, настава се изводи по плану и програму Министарства образовања Аустрије, које и бира и плаћа наставнике .

(Танјуг)