На Цетињу таласање у Вашингтону бура-како је књаз Никола хтео Америци да...

На Цетињу таласање у Вашингтону бура-како је књаз Никола хтео Америци да поклони Улцињ

Оштра расправа америчких сенатора, поводом прихватања споразума о уласку Црне Горе у НАТО, прилика је за подсећање на покушај књаза Николе да пре више од сто година поклони Америци град Улцињ за поморску базу

ПОДЕЛИ

Амерички конгресмен из Аризоне Џон Мекејн (80), председавајући Одбора америчког Сената за оружане снаге, прошле недеље је рекао да његов колега сенатор Ренд Пол (54) из Кентакија, такође републиканац, ,,сада ради за Владимира Путина”, зато што се противи покретању дебате и стављању на гласање споразума који би омогућио улазак Црне Горе у НАТО.

На Мекејнову тврдњу да тиме ,,остварује циљеве Владимира Путина”, Пол је одговорио да је његов колега ,,помало поремећен”, да је ,,његово време прошло” и да је његових 80 година живота ,,снажан доказ” да за место у Сенату треба увести старосну границу.

Догодило се тако да после више од сто година текућа таласања и гласови о Подгорици и Цетињу, као уставној престоници Републике Црне Горе, узбуркају Вашингтон, што се први пут догодило давне 1909. године.

Четири године раније, у октобру 1905, када су успостављени званични односи између САД и Кнежевине Црне Горе, посланик Џон Џексон, обављајући ову дужност из Атине, предао је акредитиве књазу Николи Првом Петровићу. Луксузан пријем на који је наишао на Цетињу и све што следује изгледа да су га опчинили, те је у извештајима за Стејт департмент наглашавао да се у Црној Гори, земљи ,,сиромашној”, у којој је ,,луксуз непознат”, развија и учвршћује парламентарна власт. Џексон је на овој дужности био до 1907. а наследио га је Ричмонд Пирсон.

У опроштајној посети он се на Цетињу у мају 1909. године сусрео с др Лазаром Томановићем, пореклом из Боке, председником црногорске владе у четири наврата, прваком Српске народне странке на Приморју. У том разговору, Томановић је пренео понуду књаза Николе и предложио Пирсону да Црна Гора уступи САД ,,заувек и бесплатно, безусловно и без резерве”, залив Валданос близу Улциња, укључујући обалски појас који од увале сеже до оближњег венца планина – територију од око тридесетак квадратних километара.

Понуда је учињена зато да САД ,,успоставе поморску базу и станицу за снабдевање у европским водама”, објаснио је Томановић, који је вероватно знао да у том тренутку Вашингтон не види Европу, поготово не Балкан, као простор на коме САД треба да играју важнију улогу.

Изненађен, можда и збуњен овом понудом, Пирсон је ипак изнео став да САД треба да прихвате предлог, што је образложио и у извештају за Стејт департмент, указујући на корист коју би Валданос имао не само за америчку морнарицу.

,,Чудна понуда”, оцењено је у Министарству спољних послова САД, али су понуду Цетиња ипак проследили на процену Министарству морнарице. Прошло је пуних годину дана у вагању ове идеје, да би коначан одговор био да америчка морнарица нема никаквих потреба за базом у Црној Гори. Када је нови амерички посланик Џорџ Мозес уручио овакав одговор Томановићу у мају 1910, премијер Црне Горе одбио је да о њему уопште разговара. Требало је сачекати да се изјасни књаз Никола.

Прилика за то се указала када је Мозеса 1911. примио главар Црне Горе, који је у међувремену постао краљ. Рекавши да је ранија понуда Валданоса и околне територије била погрешна, краљ Никола је сада био шире руке – Америци ће даривати Улцињ, једини град на обали Јадрана којим је Црна Гора у то време могла слободно да располаже. Ову широкогруду понуду Мозес је ,,одлучно одбацио”, али ју је на инсистирање краља Николе ипак проследио тадашњем председнику САД Вилијаму Хауарду Тафту.

Ако је у Вашингтону она понуда Валданоса процењена као ,,чудна”, идеја да Америка добије на поклон Улцињ и територију око тог приморског града, свакако је била још чуднија. Тај шапат пристигао с Цетиња, мора да је изазвао макар малу буру у кабинетима ондашње америчке администрације. У сваком случају, неколико месеци касније, у августу 1911, на Цетиње је стигао одговор председника Тафта да влада САД неће прихватити предлог краља Николе Првог Петровића.

Моји пријатељи Црногорци, који све и свашта знају из историје Црне Горе, о којој радо говоре, када би чули за ову епизоду и дарежљивост краља Николе, уобичајено би одмахивали главом и изражавали неверицу да је могао понудити Америци Улцињ. Углавном не би вредело моје позивање на Богдана Љ. Поповића који је о томе писао још 1960. и на академика Драгољуба Р. Живојиновића, који помиње ову епизоду у једном раду из 1984. године. Једино ми је остајало да се послужим досетком која ће их можда одобровољи: уместо да се чуде и негирају понуду краља Николе, нека осмотре тај потез из угла његове могуће далековидости. За разлику од председника САД Вилијама Тафта и експерата америчког министарства морнарице.

Ко је данас далековид – више од сто година касније и у промењеним околностима? Да ли сенатор Џон Мекејн и власт у Црној Гори која се определила за НАТО, или је то сенатор Ренд Пол? Не само проницљивост, него и стрпљење, потребни су да би на ово питање био дат одговор. Поготово због тога што НАТО, ако већ не добије нешто на поклон, отима оно што му треба, као што је показано и на примеру Косова и Метохије.

Нереално и неостварљиво
Већ је прва понуда краља Николе, она за Валданос из 1909, значила и позив да се САД уплету у унутрашње послове Црне Горе. Пошто је анексиона криза око Босне и Херцеговине тек била окончана, уплитање САД би изазвало реакцију Аустроугарске и Русије, можда и Италије, закључује академик Драгољуб Р. Живојиновић. Давање на поклон Улциња 1911. поклопило се с неуспехом устанка албанских племена против труске власти. Под притиском Аустроугарске и Русије, краљ Никола је морао да прекине с давањем помоћи албанским племенима, што је нарушило његов углед у окружењу. Али и у Црној Гори, где је тињао сукоб између краља и демократских снага. Све је то ,,вероватно подстакло краља Николу да обнови и прошири предлог о изградњи америчке базе у Црној Гори”, у Улцињу, али су ти ,,предлози били нереални и неостварљиви”, закључује академик Живојиновић.
Слободан КЉАКИЋ, ПОЛИТИКА

Цитирај