Иван Ристић: Крвна слика српске економије

Иван Ристић: Крвна слика српске економије

ПОДЕЛИ
Економија се неретко вешто смишљеним манипулативним активностима изврће у корист налогодаваца са различитим крајњим циљевима. Међутим, комбинација сима лако схватљивих основних параметара макроекономије може се схватити у ком правцу се Србија креће. Митови да животни стандард зависи од чланства у некој наднационалној организацији, а не од способности земље да произведе и пласира добра и услуге, и о слободној трговини као универзално корисној и протекционизму као универзално штетном, у Србији на срећу постепено одлазе на друштвену маргину. Своје место уступају све правилнијим тумачењима економских токова, што би требало да доведе до озбиљнијих резултата у будућности.
Како извозна оријентација наше привреде намеће везаност за евроинтегративни процес, он се на средњи и дуги рок неће доводити у питање, иако је крајњи исход самог процеса придруживања упитан. До тада је неопходно користити предности процеса за јачање институција, бржи привредни раст и просперитет друштва уопште. Једнострана одлука ЕУ почетком двехиљадитих да нам укине царине за извоз различитих врста роба имала је краткорочне позитивне ефекте, док је након потписивања ССП-а дуплиран извоз. Међутим, негативне стране процеса придруживања и примене ССП-а су преовладале, па је позитиван ефекат на животни стандард у највећој мери изостао. Ипак, ССП остаје неопходан географски предуслов за извоз у Русију. Такође, случај „Алфатоксин“ би морао да нас научи коришћењу чињенице да ЕУ у многим областима прописује искључиво минимални стандард у производњи роба и пружању услуга, што би требало искористити за заштиту конкурентности домаће привреде.
ШТА ЈЕ ДОБРО?
По стопи раста извоза од 2008. године испред Србије су на глобалном нивоу само Вијетнам, Кина, Швајцарска и Парагвај. Такође, у односу на 2008. годину Србија извози 26.4 одсто више, а у односу на 2015. годину извоз је у 2016. повећан за чак 9.5 одсто. Од тога је на свету од нас боља само Малта.
По нивоу venture capital и private equity инвестиција Србија је дупло изнад европског просека, док је изнад ње позициониран једино Луксембург. Сектор информационих технологија је постао трећа извозна грана државе, док се у туризму континуирано бележи чак двоцифрени раст. Повећање кредитног рејтинга омогућава јефтиније задуживање у иностранству, а у зависности од потенцијалног развоја ситуације на глобалном нивоу и кретања курса долара, могуће је препакивање постојећих дуговања и значајније смањивање већ постојећег јавног дуга. На Doing Business листи Светске банке направљен је велики напредак у појединим критеријумима, што шаље позитиван сигнал инвеститорима.
Делатности попут наменске индустрије, засноване на знању са значајном укљученошћу разноврсних помоћних сфера, доносе spillover ефекат, неопходан у овој фази развоја. Фискална консолидација која је довела до заустављања раста јавног дуга, а затим и његовог обарања, паралелно са константним убрзавањем привредног раста неколико квартала за редом је добитна комбинација која ће се убрзо одразити на побољшање животног стандарда.
НА ЧЕМУ МОРА ДА СЕ РАДИ?
Српски јавни сектор није превелики него неефикасан. Удео јавне потрошње у односу на квалитет услуга које пружа јавни сектор је на самом европском зачељу. Увођење платних разреда, ефикасног и једноставног система бенчмаркинга, и решавања питања губиташких предузећа морају да буду три кључна питања на агенди. Транснационално посматрано, Србија мора да има детаљан и прилагодљив план о сналажењу у условима нарастајућег протекционизма. У монетарној политици еопходно је ослободити се зависности од евра и де факто двовалутног система. Када се то постигне, национална валута ће моћи у већој мери да служи као средство штеловања извоза, како би се наши производи учинили конкурентнијим у иностранству. Такође, умерено обарање референтне каматне стопе уз подстицање додатне конкуренције у банкарском сектору би омогућило снажнији раст кроз јефтиније задуживање привреде. Након успостављања стабилних и одрживих стопа раста мора да уследи стимулисање потрошње кроз релаксирање строгих мера фискалне консолидације, вођења експанзивне монетарне политике, као и кроз свеобухватну реформу пореског система који на Doing Business листи чини тег који Србију вуче ка дну. Неопходно је напустити популистичко становиште и порезе у већој мери усмерити на страну која има мању еластичност тражње, како би се повећали приходи. За сустизање средње развијених земаља раст мора да буде много већи, и разноврснији у правцу високих технологија и индустријске производње. Заустављање трке надоле уз подстицање здраве тржишне конкуренције мора да буде окосница читавог процеса опоравка. На крају, неопходно је усвојити и примњеицати начело да је најважнији економски ресурс знање јер се трошењем увећава.
Коначан циљ који ће бити у интересу сваког грађанина је успостављање правичног и отвореног система који подстиче креативност, са дефинисаним чврстим власничким правима чији је гарант снажно и независно правосуђе. Ипак, економски развој ће пресудно зависити од фактора који економисти по вокацији често занемарују – политичког. Једини начин да се Запад у Србији такмичи са диверзификованим приливом капитала из Кине, Русије, Индије, Израела и других земаља је да више инвестира у технолошки и производно интензивне делатности, а да смањи обавештајне активности и дестабилизацију. Нова инфраструктура и повећање извоза подстакнуто споља су далеко моћнија средства од обојених друштвених покрета. Ту школу смо, надам се, прошли, а сигурно скупо платили.

2 КОМЕНТАРИ

  1. Ivane Risticu…NI JEDNA TVOJA RECENICA,NEMA NIKAKVOG SMISLA.
    Tacnije,ti su bre ekonomski trabant.
    Ako Vidovdan nema ekonomskog analiticara,NEMOJTE DA PUSTATE OVAKVE SEOSKE DOBOSARE,DA VEZBAJU NA NAMA,MAJKE VAM.
    OVO JE SRAMOTA.
    Nego…Ivane…SA CIME JE SENDVIC?

Comments are closed.