Радисав Ристић: ТЕАТАР АПСУРДА

Радисав Ристић: ТЕАТАР АПСУРДА

У предвечерје председничкијх избора

ПОДЕЛИ

Што се више ближи време председничких избора, све више пљуште лажна обећања, пљуште вербални напади и увреде на рачун неистомишљеника, политичких противника и, посебно, претендената на председничку фотељу. А сви ти „пљускови“ којима се појединци заваравају да ће баш они засести на председнички трон, далеко су од сваке реалности и здраве памети. А када је већ реалност у питању, симптоматично је, поред осталог, да се од појединих кандидата ниподаштавају и намерно превиђају бројни резултати остварени протеклих година на економском, спољнополитичком, безбедносном и социјалном плану.

Нема сумње, без обзира на игнорантске и острашћене ставове појединих учесника у трци за председичко место, тешко је, готово немогуће, прикрити од јавности комплименте које је тренутно владајућа гарнитура актуелне власти добила од више домаћих и иностраних појединаца и институција. Немогуће је, искључујући очигледну злобу и мржњу уперену према политичким противницима, заобићи похвале и признања добијених од Међународног монетарног фонда (ММФ), Светске банке, Брисела, високих представника Руске Федерације, Економског форума на Копаонику… Нико од наведених не спори да је Србија за релативно кратко време успела да се ухвати у коштац са великим бројем тешких наслеђа из прошлости. А ти проблеми из прошлости, јасно је то и присталицама и игнорантима остварених резултата, настали су током више од једне деценије после петрооктобарских промена.

Може ли неко у овој земљи да се не сложи са чињеницом да је пљачкашка приватизација, која се веома често помиње у предизборној кампањи, настала као резултат петооктобарских промена? Може ли се порећи да су многи челници ДОС-а ојадили земљу бројним незапамћеним крађама, непотизмом, корупционашким, протекционашким и другим аферама? Немогуће је, заиста немогуће, било шта од наведеног довести у сумњу. То је недавно потврдио и Мирослав Паровић, један од председничких кандидата који, поред осталог, рече да се „после 5. октобра народу ништа добро није десило“.

Неумесно би, наравно, и претенциозно било када би се прећутале и примедбе које појединци и групације грађана изричу на рачун актуелне власти, односно Владе Србије и премијера Александра Вучића, једног -судећи по бројним истраживањима, од најозбиљнијих кандидата за тријумф на председничким изборима. Многи председнички кандидати, укључујући и актуелног премијера, у готово свим наступима подсећају грађане на дане пљачкашких приватизација. Управо је та тема до апсурда смешна, посебно када је, поред Вучића, изговарају некадање перјанице ДОС-а, односно петооктобарски превратници – данас председнички кандидати. Људи који су доказано учествовали у незаситој крађи свега што би им дошло до руке, театрално се згражавају над крађама почињеним у време када су били представници власти. Што се Вучићевих осуда беспримерних пљачки тиће, евидентно је да се мали број људи не слаже са чињеницама које наводи. Али, већи део јавности, иако се слаже са Вучићем констатацијама, замера му што постдосовске власти готово ништа нису предузеле у вези са санкционисањем виновника пљачкашких похода. Посебно када се, највећим делом, именом и презименом зна ко стоји иза пљачкашких приватизација и других незајажљивих апетита у крађи друштвене имовине.

Да иронија буде већа, појединци из редова ДОС-а који су били на високим положајима у тој мафијашкој коалицији и данас, што је за грађане необјашњиво, столују на изузетно високим положајима у области политике, економије, издаваштва, медија… Није ли изузетна срамота за углед актуелне власти да се неки од тих људи утркују данас за фотељу председника Србије. Пада , при томе, у очи да, због застарелости, у воду падају чак и доказане чињенице о одговорности појединих министара током владавине ДОС-а.

Што се тиче бројних обећања која већина председничких кандидата, без икаквих програмских утемељења, потура гласачкој популацији, то није никаква новост у предузборној пракси. Као и раније, обећавају се брда и долине, односно много тога што је практично нерешиво, захваљујући поред осталог и чињеници што у српском буџету нема ни приближно средстава којима би могла да се реализују нереална, зашто не рећи и лажна обећања. И поред свега, међутим, извесно је коме ће, на крају, после првог или другог круга, свеједно, Томислав Николић уступити председничку фотељу.

Радисав РИСТИЋ