Томислав Кресовић: Балкански протекторати и интересне сфере?

Томислав Кресовић: Балкански протекторати и интересне сфере?

ПОДЕЛИ

Балкански „покер“ геополитичких интереса

Балкан или по новој политичкој реторици „Западни Балкан“ испарцелисан је интересним сферама ЕУ, САД, НАТО и Русије, али и међусобним зонама утицаја и доминацијама. Садашња конфигурација Балкана је нестабилна са могућим жариштима које су „фитиљ“ за сложену кризу Европе и поделама унутар Европске уније. Европска унија никада као сада није ослабљена посебно британским „Брегзитом“, и сада се Немачка дефнише као сила Европе и ЕУ са тешким „теретом“ за опстанак ЕУ. Немачка сада штити одржање ЕУ у више брзина, да би сачувала своју моћи и стабилност и да би одржала своја тржишта и интерсне сфере. Немачка сада „гура“ Француску да се очува евро зона али и глобални немачки капитал. САД очекују да Немачка буде највећи „финансијер“ и контролор ЕУ али и НАТО-а заједно са Француском и Италијом. Неизвесна је будућност ЕУ. САД су све мање заинтересоване за ЕУ, али желе да одрже своје геополтичке интересе у Европи и на Балкану.

Турска експанзија на Балкан

Када се сагледа политичка архитектура Балкана почев од југоистока односно од Турске, долази се до великих непознаниница каква ће бити геополтичка позиција Турске која је сада између неосманског милитаризма Реџепа Тајипа Ердогана, великог критичара ЕУ и Немачке и захлађених односа са САД. Ердоган се сада из прагматских разлога окренуо Русији и Путину који му је индиректно сачувао главу и сарадњи са Ираном и Кином. Турски интереси у Сирији и Ираку добили су војно стратерки карактер и представљају сметњу ЕУ али и САД као и Израелу. Турска преферира на своју „балканску“ интересну зону почев од Грчке до БиХ преко Македоније, Албаније и Србије. Утицаји су економски, верски али и војни. Турска је и даље велика претња Грчкој и Кипру. Уколико успе референдум о председничком систему у Турској реално долази до ревизије „кемализма“ и увођење „ердоганизма“ и личне власти и диктатуре Реџепа Тајипа Ердогана који ће видно уздрмати ЕУ и притискати је на компромисе. Грчка је у потекторату ММФ и ЕУ као и Немачке, и политика премијера Ципраса је у матрици „контролисаних“ влада „вазалног типа“. Грчки отпор ЕУ је сломљен, али отвара се питање могућег изласка Грчке из евро зоне у наредне две године. Сусед Грчке Бугарска је добила по трећи пут власт ГЕРБ-а Бојка Борисова који је контролисани играч између Москве-Берлина и Вашингтона одржавајући НАТО политику у Бугарској, водећи „меку“ политику санкција према Русији. Борисов као бивши припадник бугарских снага безбедности али познат као контраверзни тајкун и некадашањи градоначелник Софије и касније као премијер, имао је „пословне“ односе са клановима бугарске, руске и албанске мафије. Румунија има често кризу владе већ више година са присуством видне државне корупције. Сви кључни политчки лидери Румуније увезани су у немачко-америчке интересе. После смене румунског премијера Виктора Понте, долази Сорин Гинденау који је потчињен на реалацији Берлин-Вашингтон, посебно због размештања ракетног штита НАТО према Русији на Црном Мору.

Орбан као заштитник „Мител Еуропе“?

Суседна Мађарска коју суверено води Виктор Орбан најбољи је заштитник Немачких интереса у Европи штитећи средњу односоно Мител Европу од исламског фактора. Виктор Орбан вешто игра на национлану карту са дипломатксим маневрима између Москве-Берлина и НАТО-а. По својој концепцији Виктор Орбан је политичар „просвећеног“ мађарског националзма посебно економског. Орбан је и критичар политике ЕУ али стратешки „чува леђа“ Немачкој и канцеларки Ангели Меркел. Орбан је део политичке осовине Берлин-Праг-Братислава-Беч-Будимпешта.

Политика „природне Албаније“ и исламизација Балкана

На Балкану преко Албаније и владе Еди Раме функционише политика „велике Албаније“ коју је након 1990. године афирмисао др Саљи Бериша и која обухвата Македонију посебно западни део Македоније, Косово као и југ Србије. Отимање Косова из Србије и међународно признање Косова од већине држава ЕУ и Балкана створен је прсотр за „велику Албанију“. Албанија је пртекторална држава Немачке, САД и НАТО и преко ње се дозирају сукоби и контрола Балкана. Посебо Албанија има утицај на Косову и Македонији. Македонија је на ивици федерализације и урушавања државе која је поткопана изнутра, али и контролисана споља од стране САД и моћних држава ЕУ пре свега Немачке. Нестабилна Македонија угрожава Србију преко Косова али и Црну Гору. Преко Албаније и Турске шири се исламизација балканског простора. Црна Гора види своју будућност у НАТО, као и да буде део интересне сфере САД на Балкану у контроли руских интереса у Србији, БиХ, односно Републици Српској. Мило Ђукановић је по својој концепцији владавине „меки“ политички диктатор који одговара разним интересима пре свега САД. Ако је Косово „нарко држава“, онда је Црна Гора „шверц“ дестинација различитих утицаја.

Хрватска као „бедем“ католичанства на Балкану

Црна Гора је у геополтичким мапама Хрватске као „црвена Хрватска“ али и интереса Албаније. Зато Немачка и САД рафинирано „играју“ на Хрватску и Албанију у одржавању балканске (не)стабилности. Хрватски интереси као и Турски су у БиХ као „неуспелој“ држави. Исти статус има и Косово. БиХ је „жариште“ утицаја ЕУ, САД и НАТО с једне стране, и Русије са друге стране заједно са Србијом која је дејтонски „зашитник“ Републике Српске. Процењено је да су БиХ, Косово и Македонија „фитиљ“ не само балканске кризе већ и кризе односа између ЕУ, НАТО и Руске федерације у Европи. Хрватска има власти које су протекторалне на релацији Вашингтон-Берлин. Србија је значајна за стабилност Балкана, саобраћајне коридоре и „пацификацију“ кризе око Косова. Зато је Немачка подржала политику Александра Вучића и СНС као амортизера и свог „савезника“ у управљању Србијом и спречавању обнове сукоба. Србија је од 2000. године у протекторалном и колонијланом статусу ЕУ и САД. ЕУ подржава оне политике и личности у Србији које балансирају и одржавају регионалну стабилност. ЕУ сада не потеже дубље притиске на Србију због сарадње са Русијом, али ће то питање бити активирано у скорије време.

Томислав Кресовић

1 КОМЕНТАР

  1. Западни и исламски свет се неће смирити док Србе у потпуности не униште на овим просторима, наши политичари греше што мисле да ће попуштањем или балансирањем смекшати њихове планове, ово је верски рат, циљ је сломити православне народе на овим просторима до коначног напада на нашу силу заштитницу, Русију. Овде се под хитно морају предузети мере, уједињења православних народа у циљу одвраћања, Албанци само чекају зелено светло, па да све плане у пепео. Савез са Русијом и окретање ка Русији је наш једини спас, ко то не види, лаже самог себе.

Comments are closed.