Аутошовинистичка багра, потписници декларације о заједничком језику

Аутошовинистичка багра, потписници декларације о заједничком језику

ПОДЕЛИ

Боде вас у очи овај наслов, зар не?

Наравно, наслов је и смишљен да испровоцира, па морам одмах да се оградим пошто само Србе, потписнике ове декларације, сматрам аутошовинистичком багром, док ме остали савршено не интересују.

Дуго сам ћутао чекајући да умнији од мене кажу своје о фамозној декларацији коју неки сматрају темељом за стравање неке нове Југославије или можда Балканије, а могла би да се зове и Регионалија или Овокрајевија, пошто наше јавне личности обично избјегавају епитете: српски, српска, српско, осим кад пљују по нама.

Дакле, сакупила се антисрпска аутошовинистичка багра да потпишу декларацију о заједничком језику, а заборавили намјерно неоспорну чињеницу да је то српски језик, а по њиховом ће већ сутра можда бити: југословенски, балкански, регионални ило овокрајевски, само да не буде српски.

Да није тужно било би смијешно, али пошто је тужно треба да видимо ко су људи који су потписали ову декларацију, као и ко финансира овај антисрпски пројекат, наравно и са којим циљем?

Почећемо од Борке Павићевић директора центра за културну деконтаминацију. Ова сподоба која је, види чуда, на Сорошевом платном списку добија оспице чим се помене нешто што је српско, за њу добро информисани у Србији кажу:

Борка Павићевић – једна од активисткиња и србомрзаца на платној листи Џорџа Сороша и разних фондација, испостава страних обавештајних служби. Велики борац против „српског национализма и СПЦ“, а као шиптарски лобиста у Београду је организовала изложбу слика шиптарског терористе Адема Јашарија. Као подршку организаторима Геј параде организовала срамну изложбу фотографија на којој су Господ Исус Христос и православни светитељи приказани као хомосексуалци. Као вишеструки плаћеник страних структура у Србији, ужива заштиту свих проевропских режима и никада није изведена пред лице правде.

Дивана жена ова Борка зар не, па није ни чудо да је њен потпис веома значајан на списку потписника декларације којом се српски језик претвара у чудо које се назива „заједнички језик“.

Послије баба Роге, упс, баба Борке ту је и „књижевна величина“ Владимир Арсенијевић оснивач удружења Крокодил. Човјек са карактером морског краставца што се код њега види и голим оком, за њега у Србији кажу:

Владимир Арсенијевић – књижевник који је стекао славу деведесетих пљувањем по режиму Слободана Милошевића, а и свему што је српско, паралелно фанатично величајући „запад“. Чувена изјава „Србија је данас тужна, заостала, десничарска, паланачка државица, ксенофобична, неповерљива, дозлабога конзервативна, скучене, таблоидске свести, дезоријентисана изнад свега понекад се чини да из овог ковитлаца.заиста нема правог излаза.“ Један од квази-интелектуалаца са израженим комплексом ниже вредности у односу на „запад“.

Наша позната глумица Мирјана Карановић, жена која је добила политичку награду у Берлину заједно са Јасмилом Жбанић, а касније опет политичко мућкарску награду у Локарну са Андреом Штаком. Упознао сам је те године када је снимала филм „Госпођица“ у Цириху. Боље да не износим овде своје личне утиске, јер мање су гадни они које су написали из удружења НАШИ:

Мирјана Карановић – некада позната глумица, а сада промотер антисрпских филмова, квази-културе и геј идеологије. Снимила филм о силованој муслиманки и узела учешћа у том пројекту који као и низ других сличних пројеката за циљ има да у јавности створи утисак о Србима као дивљацима и геноцидном народу. Ова глумица је активна као геј лобиста и бесрамни је носилац титуле „геј икона“. Један од симбола послератне квази-културе у Србији.

И да завршимо са овом женом за коју, на основу њених интервјуа које сам видио на телевизији, одговорно тврдим да је психопата и то опасан или је то само последица конзумирања наркотика?

Биљана Србљановић – у народу позната као драмска списатељица и кокаински зависник. Од окорелог националисте постала је заштитник „грађанске Србије“, промотер америчке НАТО демократије и поборник паланачких погледа на „западни свет“, борац за права ЛГБТ популације. Залаже се за сорошевски тип отвореног друштва, мењање друштвене свести код Срба и кроз јавне наступе често се на највулгарнији начин односи према српском народу, цркви, српским великанима, итд. Реализовала позоришни пројекат о Гаврилу Принципу који је финансиран од стране аустријских фондација са све премијером у Бечу, а који за циљ има да замагли једноставну истину о Францу Фердинанду као окорелом диктатору и окупатору српског народа. Један од симбола послератног квази-интелекта и примитивизма у Србији.

Иначе још један од потписника је и ментор Биљане Србљановић књижевник Филип Давид, широј јавности ипак познатији као њен ментор него као књижевник премда је добио НИН-ову награду која је одавно обазвријеђена као и све остало у Србији, поготову као знамо да горе наведени и њима слични владају културом у Србији.

Декларација, онако како је написана може да превари наивне и добромјерне људе, па претопостављам да ће још много Срба ставити потпис на декларацију којом се одричу српског језика у корист заједничког, али можда до тога и не дође ако они умни Срби, чији је посао да то раде, устану у одбрану српског језика.

Но да видимо ко финансира ово, што некима изгледа као маргинална појава, дока ја поуздано знам да је то озбиљан пројекат да нас једном за увијек дотуку и створе од нас људе Новог доба, каквих на жалост у Србији има поприлично.

Кажу на њиховом сајту, мислим на сајт ових србомрзаца:

http://jezicinacionalizmi.com/ donatori/

Projekat “Jezici i nacionalizmi” omogućili su:
Allianz Kulturstiftung – Berlin
Forum ZFD – Beograd

Чуди ли некога да ове двије њемачке фондације финансирају овај пројекат?

Мене не чуди, а очекујем да ускоро сазнам колику улогу у свему овоме играју фондације које су нам до сада „помагале“ поготову Сорошева.

Циљ ове ујдурме која личи на лакрдију, а на жалост је само дио једно великог пројекта, је да нас као народ дотуку, у чему ће им наравно помоћи наши познати аутошовинисти, како они који су већ потписали декларацију тако и они који ће тек да је потпишу, али и они који је неће, због тренутних политичких интереса, за сад потписивати.

Занимљиво је да су већина потписника умјетници или псеудоумјетници, а кад се умјетници дочепају власти знамо из историје. Умјетник је или псеудоумјетник био и Хитлер, сликао је боље од многих својих савремника само није одабрао стил који је одговарао духу времена, па је послије стварао свој дух времена, а спаљивао дјела оних који су препознали на вријеме дух времена па успјели да постану славни премда нису сликали ништа боље него он, а сумњам да су били психички здравији од њега.
Дух времена у Србији одређују баш они који су потписали декларацију, па можемо да сасвим исрпавно закључимо да у сваком од њих чуди по један мали Хитлер, барем Србе мрзе као што је и он мрзио.

01.04.2017

Миодраг Лукић