Економист: Да ли је језик српско-хрватски или је „нашки“

Економист: Да ли је језик српско-хрватски или је „нашки“

ПОДЕЛИ

Лист „Економист“ је у својој рубрици „Економист објашњава“ поставио питање да ли је српско-хрватски један језик или су у питању четири различита језика.

Текст на порталу познатог листа стиже у данима у којима је део јавности у бившим југословенским републикама поново отворио познату дебату о језику, подстакнут потписивањем „Декларације о заједничком језику“, коју је хрватска председница Kолинда Грабар Kитаровић назвала маргиналном ствари.

„Око 17 милиона људи у Босни, Србији, Хрватској и Црној Гори говоре варијацијама онога што се некада звало српско-хрватски или хрватско-српски. Ипак, званично, језик који је некада уједињавао Југославију је, баш као и земља, престао да постоји. Уместо тога, сада има четири имена: босански, српски, хрватски и црногорски. Али, да ли су сви они један те исти језик?“, пита Економист.

Kако се наводи, лингвисти и представници НВО из четири земље, који су и иницијатиори декларације, сматрају да је одговор гласно „да“.

„У декларацији се наводи да четири језика формирају ‘полицентричан’ језик, слично као енглески, немачки или арапски. Они истичу да, иако постоје различити дијалекти, они представљају варијације једног језике, јер сви који га говоре могу да се међусобно разумеју. То заиста чини ова четири језика сличнијим од дијалеката многих других полицентричних језика“, наводи „Економист“.

Аутори наводе да је инсистирање образовних и других институција на коришћењу само једне варијације „репресивно, непотребно и штетно“. Циљ декларације је да се развије дискусија о језику „без националистичког терета“ и како би се допринело процесу помирења.

Kако пише лист, инсистирање на четири различита језика доводи до „безброј апсурдних ситуација“ и као један од примера наводи да деца из истог града у Босни иду у исту зграду, у исту школу, али иду на предавања на „различитим језицима“.

„Званична владина презентација у БиХ постоји на четири језика, енглеском, босанском и хрватском, на латиници, као и на српском који је на ћирилици. Ипак, када се регионални политичари састају, нису им потребни преводиоци. Kада ратни злочинци излазе пред суд у Хагу, њима преводи преводилац који је на смени. Интернет меме који добро описује ситуацију потиче из Босне и показује паклицу цигарета на којој пише ‘пушење убија’ два пута на латиници и једном на ћирилици, иако су сва слова иста“, пише „Економист“.

Kако се наводи, „као и широм света, спорење око језика је политичко“.

„Националисти из Србије виде декларацију као нешто што покушава да подрива везу између Срба у Србији, босанских Срба и Црногораца. Решавање овог питања би тако одузело један алат из руку националиста који су га користили да праве проблеме. Језик истиче разлике. Они страхују да ако би сви говорили исти језик у Босни, то би подривало њихову политичку амбицију да разбију ту земљу. Националисти из Хрватске своју борбу за независност повезују делом за борбу академика из шездесетих, који су тврдили да је хрватски засебни језик. Ако он то јесте, онда су Хрвати засебан народ, самим тим нису Југословени, тврдили су они“; пише „Економист“.

Ипак, како се закључује у тексту, „обичне људе та тема не дотиче много“.

„Kада их питате који језик говоре, често кажу једноставно ‘нашки'“, пише у тексту.

Од објављивања декларације, о којој је за Б92.нет говорила и хрватска списатељица Ведрана Рудан, интернетом је поново кренуо да кружи чувен предратни скеч „Топ-листе надреалиста“, који много говори о овој теми:

 

Економист

1 КОМЕНТАР

  1. Језик је најважнији знак идентитета. Обзиром да сви Југословени говоре исти језик, Њихова заједничка земља је умрла а они су све живљи.

Comments are closed.