Протојереј Јован Пламенац: Муховићу поштујем Твоје дјело, оно нам отвара очи

Протојереј Јован Пламенац: Муховићу поштујем Твоје дјело, оно нам отвара очи

ПОДЕЛИ

Аднане Муховићу, капу Ти скидам. Свака Ти част!

У овој, и оваквој, Црној Гори, лицемјерној, претвореној, уз моје „четнике“, који као и Ти не говоре по разуму него по срцу, једини Ти, јавно, говориш искрено.

Твоји и моји клали су се вјековима. Не може та крв тек тако да замири.

Твоји преци били су православци, као што сам и ја и моји преци. Били су Срби, такође као и ја и моји преци.

Бог зна (а и они знају) зашто је неко од Твојих предака издао Христа и приклонио се Мухамеду. „Потурчи се плахи и лакоми“ – знаш већ ко је ово рекао.

Бити уз Христа, и остати уз њега, никада није било башкарење у свили и кадифи. „Узми крст свој и иди за мном“ – е, можда не знаш ко ово каже. Каже сам мој Господ Исус Христос. Тај крст није „парче дрвета“, то је одлучност, труд, храброст, честитост, жртва, спремност на страдање, посвећеност ријечима Јеванђеља, правилима земаљског и вјечног живота која нам је Христос, Спаситељ, оставио док је у тијелу био овдје, међу нама људима, својом творевином.

jedan_pop_koji_poziva_na_rat_protiv_turaka

Чуо си, засигурно, оно:
„Ко ти ископа око“?
„Брат“.
„Зато је рана тако дубока“!
Да, нема веће мржње од братомржње.

Твој однос према православцима, онима који су остали у вјери Твојих предака, проистиче из превјере, из јудинске издаје Христа, из потребе доказивања оданости онима којима сте се Ти и Твоји том превјером приклонили. Исто као поримокатоличени, и потом похрваћени Срби у Западној Херцеговини, Далмацији и диљем данашње Хрватске, креатори и егзекутори Јасеновца, Јадовна, Прибиловаца… Исто као данашњи Дукљани, ново-Црногорци, идеолошки Црногорци, КПЈ-Црногорци, а сада НАТО-Црногорци, убице српског језика и ћирилице (немој да помислиш да је ово убиство мањи злочин од јасеновачког, или оног Ханџар дивизије).

Превјера Твог претка, и превјера родоначелника Јасеновца, и НАТО-Црногорца је – пишање у исту тикву! Из те тикве одише дух, и биће, човјекомрсца Шејтана, Сотоне.

„Ја према Подгорици врло мало што осјећам, према Цетињу не осећам ништа!“ – кажеш.

Искрено од Тебе. И поштујем Твоју искреност. Али, на те ријечи много више реалног права имам ја него Ти!

Претпостављам да Ти на Подгорицу гледаш, само, као на сједиште власти државе Црне Горе, а на Цетиње као његошевско легло истинског црногорства, да су ове Твоје ријечи Твој однос (и Твојих) према нама Црногорцима.

zakletva_nad_kovcegom_petra1_za_cuvanje_medjusobnog_mira

Али, мој Аднане, преповршан је тај доживљај Подгорице и Цетиња.

Подгорица је сједиште режима који је, буквално, приватна својина Мила Ђукановића. Тај режим, који траје већ скоро три деценије, њему и његовима у малој и сиромашној Црној Гори донио је огромно богатство, које га је сврстало на Форбсову листу најбогатијих у свијету. Тај човјек је Црној Гори уништио привреду, преточивши њен иметак, кроз криминалну приватизацију, изведену по правилима западњачке „демократије“ која се клања богу Новцу, на свој банковни рачун, на банковне рачуне своје родбине и најоданијих пријатаље. Огрезао у криминалу шверца цигарета, нафте, дроге и оружја, тај човјек се сада, високо, јавно, истакнувши црвени фењер, до балчака, подаје Западу. Зато је признао Косово за државу, зато у УНЕСКО његови задњицољубци гласају да Грачаница, Дечани, Пећка паријаршија… буду шиптарско културно насљеђе, зато Црну Гору бруталном силом уводи у организацију злочиначкију од Исламске државе и Боко харама – у НАТО, зато се самоучинио непријатељем Русије.

А Цетиње, то „Јуначко српско легло“, у вријеме Мила Ђукановића усвињило се толико да је постало „пријестоница“ његовог режима. Доскора српско Цетиње, подобно материјалном интересу и логици „образа за дупе“ Твојих предака у оно вријеме, подало се режиму Мила Ђукановића за врећу брашна или 30 евра по породици.

adnan-muhovic-4

Подгорица и Цетиње данас много више су Твоји него моји!

Јеси ли чуо ону народну пјесму у којој Краљ Никола каже:
„Немојте ме копат ође, но ме нос’те у Гусиње, јер је боље н’о Цетиње“?

Аднане, имам ја међу Твојима истинских пријатеља. Пријатељи као што су ми неки од Твојих нијесу ми ни неки у Цркви! И то неки посебно експонирани. А ја сам, подсјећам Те, свештеник Олтара Бога Вишњега.

А Тебе, Аднане, поштујем. Нијесам лицемјер, као многи, као већина у Црној Гори. Вјерујем Богу који је и Тебе и мене, и Твоје и моје, створио истом љубаваљу, љубављу која је Он сам, којом је створио и православне и римокатолике и муслимане, и кљасте и оне који трче, и болесне и здраве, и богате и сиромашне, и луде и паметне, поштене и кварне, и лицемјере и искрене…, који све нас, па и Тебе и мене, призива на покајање, преумљење које нас изводи на стазу која води у вјечни живот.

Ја Тебе не бих заклао. И Ти си Божији, као и ја. (Не могу да кажем како бих реаговао да Твојом руком пострада неко из моје куће. Богу хвала, на таквој провјери нијесам био.)

У исто вријеме, нијесам – будала. Нијесам толико наиван да мислим да Ти сјутра, када би Те допало, не би заклао мене!

dvoboj_crnogoraca_i_turskog_oficira

Тог односа вас муслимана, како сада кажеш – Бошњака, према нама који смо остали у вјери Твојих предака, наслушао сам се и нагледао у Босни и Херцеговини у вријеме посљедњег рата, који нам је даривао Запад. То сам доживио и у мојој наивној родбини. Крв превјере ври, и вриће док неискајани гријех одступништва од Бога Христа траје.

Поштујем Твоје дјело, Аднане. Оно нам отвара очи, нама Црногорцима. „Ко има очи, да види; ко има уши, да чује“. Благодаран сам Ти. Ти си за нас Црногорце учинио пуно више од многих, па и нас самих.

Црногорци, док су знали за чојство и јунаштво, говорили су: „Силан Турчин“! Нијесу говорили: „Та турска багра, никоговина…“

Црногорци оног времена, када су Твоји превјеравали, поштовали су свог непријатеља. Тако поштујем и ја Тебе, Аднане, и – капу Ти скидам!

пише: протојереј Јован Пламенац

Цитирај