Воја Жанетић: Постизборни рачунчић – шта смо оно имали?

Воја Жанетић: Постизборни рачунчић – шта смо оно имали?

Шта смо имали, па да платимо?

ПОДЕЛИ
Имали смо прво једног председника и једног премијера, сад имамо једног и председника и премијера. Патријарх је још увек необједињен. А успут имамо и полицајце у председничкосупружничкој фондацији којој фале неке паре, а што и није нека цифра кад се упореди са фондом за кабинет, саветнике, путовања, гардеробу и ордење. Ама и то није много, кад се упореди са ловом која се одваја деценијама, а за избор нечега што од Слобе наовамо нит коме значи нит је коме потребно. Ко не верује, нек пита Тадића.

Имали смо, потом, Андрићев венац који се сад сели на Нови Београд, док војници Гарде скачу до небеса од радости. Јер више неће морати да се смењују у свечаној стражи, упарађени и нетремице зурећи у аветињски празњикави паркинг, овичен грмљем Пионирског парка. Припадајући домаћи љубимци у великој и малој нужди се не рачунају, јербо му то дође као неформални и неосмишљени протест, са резултатима делања доличним резултатима мандата.

Имали смо Владу ускоро без досадашњег премијера, а која се са оноликим жаром и оправдањима бирала на изборима пре годину дана. Ко до сада није научио шта значи легитимитет, нек проба да седне на премијерску фотељу и учини нешто од овога:

1) да натера било ког министра да било шта уради, а без образложења да је то председник државе претходно лично наредио;

2) да прими или посети страног државника или амбасадора, а да овај не зева опхрван небитношћу сусрета;

3) да се не јави Председнику на телефонски позив или да га позове, а кад Председник није расположен за разговор;

4) да одржи конференцију за штампу а да се новинари не подгуркују подсмешљиво, са „Ти ће ми кажеш“ погледом у очима.

Имали смо, онда, и трошење лепих пара, панично улупаних за кампању која као да је прављена уз помоћ латиноамеричких биљних стимуланса… АВион од 400 евра ренте, са два-три пилота… неиспечени хлеб из неупаљене рерне… књига која се враћа после пар деценија, ваљда по оном истом принципу по коме су се Карлобаг, Огулин, Вировитица и Карловац ових дана коначно вратили у нову СФРЈ плус Албанију… И све то беше због тога да се утврди колико СПС-оваца мора бити надокнађено радикалским бирачима, а да би се наврат-нанос накупило два милиона гласова и показало и Меркеловој и Путину да онолика предизборна подршка није била без везе. Чисто да не падну у несвест, као онај срећник са Хепија. Или као Бан Ки Мун кад је сазнао изборне резултате бившег колеге нарко-дилера.

Имали смо и добијање новог вође оне опозиције која је идеолошки смештена лево од председникопремијера. Те је тиме заштитник грађана постао заштитник грађанизма, што му ваљда дође неко унапређење у каријери. Заштитников први нови посао је да се заштити од прозивки да он лично, са све заједно Шешељем, организује протесте друштвеномрежних студената и осталог шареног света коме је – на интернету, а потом и уживо – догорео канда поприлично дугачак фитиљ. Исти тај фитиљ, само (с опроштењем) много краћи, догорео је и професионалним заверолозима свих врста и агрегатних стања, који весело папагајишу своје „Ција, снајка“, „Сорош, снајка“ и „МИ-6, снајка“ мантре, лицитирајући организаторе протеста и чекајући нова наређења од претпостављених. А наређења нигде, јер је ваљда и у Служби много умора после избора, снајка. Ваљда таман онолико колико и кајања после кандидовања.

Имали смо и стварање новог групног кандидата за цензус, а који би по угледу на претходна искуства могао на следећим изборима да осване на билборду са насловом „Чеда Бошко Чанак. И Воја и Аца.“ Уз нарастајућу могућност да тај билборд буде закупљен веома брзо, чиме би ЧБЧВА коалиција наступила на неким веома скорим парламентарним изборима, инспирисаним што студентским захтевима што потребом да вечито буде нека кампања. Јер што да прође ово изборно лумповање, кад је већ оволики рачун испостављен. И кад је већ оволики и овако леп мамурлук: од обезумљених таблоида до успаваног парламента. Него, дај да се све то лепо плати, па да се иде даље, крупним корацима у нову фазу стабилократије, Бриселу омиљеног балканског режима. Шта кошта да кошта.

Јефтиније нисмо ни заслужили.

Вечерње Новости

1 КОМЕНТАР

Comments are closed.