Иван Ристић: Сиријски гамбит или гасовод у позадини рата

Иван Ристић: Сиријски гамбит или гасовод у позадини рата

ПОДЕЛИ

Сиријски гамбит који посматрачу лаику са ових простора делује удаљено, страно и комплексно, може да утиче на наше животе у далеко већој мери него што то на први поглед изгледа. У тесно повезаном и међузависном свету, на прелазу из поретка са предоминантном силом ка мултиполарности, сиријски конфликт и његов коначан исход могу да се рефлектују у Србији помоћу три полуге – цене нафте, курса долара и геополитичких гибања.

Најпре, Сирија не спада у значајније извознике „црног злата“. Међутим, пораз ИСИЛ-а у Сирији значи њихов убрзани пад и на нафтом богатом северу Ирака, што ће сигурно довести до контракција на тржишту нафте. Такође, решење сиријског конфликта поставиће темеље за нову геостратешку архитектуру, па ће се под знаком питања наћи обим производње у свим околним државама, од којих су многе међу највећим произвођачима нафте на свету. Амерички ракетни напад на положаје сиријске војске благо је увећао цену сирове нафте на светском тржишту, што је најбољи показатељ њене осетљивости. Дакле, од географски удаљене линије фронта која раздваја сиријску војску од терористичких формација могу да зависе раст цена на мало и цене нафте и нафтиних деривата на бензинским пумпама у Србији.

Затим, курс долара као светске валуте која се користи у међународној размени добара осетљив је на велике промене на међународној политичкој мапи. Одлучне акције Стејт Департмента и решавање међународних криза у њиховом интересу доводи до јачања долара. Када долар јача, поседовање ове валуте увећава вредност штедње деноминиране у њој, док његов удео у спољном дугу неке државе „ставља тегове на ноге“ посматраној држави. Српски спољни дуг значајним делом је деноминиран у долару, па свако његово јачање доводи до релативног раста српског дуга и његовог све тежег текућег сервисирања. То се даље рефлектује на перцепцију кредитног рејтинга земље, затим и на плате, пензије, и све оно од чега зависи свакодневни живот.

Главни узрок сиријског сукоба и његовог високог позиционирања на агенди водећих светских сила је планирани гасовод Јужни Парс – Европа. Сврха изградње мегапројекта који би повезивао велико налазиште гаса у близини обале Катара са западном Европом је обезбеђивање довољних количина гаса индустријском језгру Европе, и самим тим избацивање Русије из геостратешке глобалне игре. Његов једини расположиви правац би водио кроз Сирију, па ће од његове судбине зависити и енергетска будућност Европе, а самим тим и Србије.

Трећи фактор утицаја је геополитика, а утицај сиријског конфликта на Србију се прелама преко Турске. Турска је регионална сила са јединственим геополитичким положајем, и више вектора пројекције у својој интересној сфери. Ипак, након прошлогодишњег покушаја пуча, економске кризе и разбуктавања курдског проблема, њене позиције су значајно ослабиле. Што Турска буде укљученија у сиријски конфликт и посредно решавање курдског питања, то ће њен уплив на Балкану бити мањи, а самим тим и независна позиција Србије лагоднија.

Блиски Исток се често посматра као регионални безбедносни комплекс издвојен из токова развијеног света, и као његов сировински привезак. Међутим, значајне промене на фронтовима у Сирији, праћени међународним уплитањем, се одражавају не само на формирање ефикасног спољнополитичког наступа у све сложенијим околностима, већ и на свакодневни живот свих грађана Србије.

Иван РИСТИЋ

Цитирај